Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Miroljuba Tomića i Slobodana Velisavljevića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Marka Mitića i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 5. u vezi stava 1. i člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Marka Mitića - advokata Danijele Andrijašević, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP-Po1 br.6/25 od 03.03.2025. godine i KPP-Po1 br.6/25, Kv-Po1 br.185/25 od 20.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 04.06.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Marka Mitića - advokata Danijele Andrijašević, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP-Po1 br.6/25 od 03.03.2025. godine i KPP-Po1 br.6/25, Kv-Po1 br.185/25 od 20.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP-Po1 br.6/25 od 03.03.2025. godine, između ostalih, prema okrivljenom Marku Mitiću je određen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, a koji mu se računa od 01.03.2025. godine kada je lišen slobode i po tom rešenju mu može trajati 30 dana računajući od dana lišenja slobode i to najduže do 30.03.2025. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP-Po1 br.6/25, Kv-Po1 br.185/25 od 20.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog Marka Mitića - advokata Danijele Andrijašević, branioca okrivljenog Velimira Lazarevića – advokata Miloša Andrijaševića, branioca okrivljenog Aleksandra Savića – advokata Slobodana Andrejevića, branioca okrivljenog Miloša Opačića – advokata Marka Milojevića, branioca okrivljenog Milovana Radovanovića – advokata Stevana Damnjanovića, branioca okrivljenog Zvonka Obadovića – advokata Anje Andrić, branioca okrivljenog Aleksandra Mutlaka – advokata Uroša Aleksića, branioca okrivljenog Stefana Janića – advokata Milice Mitrović, branioca okrivljenog Siniše Plavšića – advokata Branka Aleksića i branioca okrivljenog Emila Begića – advokata Aleksandra Andrejića, a koje žalbe su izjavljene protiv rešenja sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP- Po1 br.6/25 od 03.03.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Marka Mitića - advokat Danijela Andrijašević, zbog povreda zakona iz člana 69. stav 2. i člana 439. tačka 1) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 29. stav 2. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da ukine prvostepeno i drugostepeno rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači prvostepeno i drugostepeno rešenje tako što će odrediti da se prema okrivljenom ukida pritvor i isti odmah pušta na slobodu.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog Marka Mitića u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP). Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Marka Mitića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbe člana 69. stav 2. ZKP, isticanjem da je okrivljeni Marko Mitić u konkretnom slučaju morao biti pušten na slobodu iz razloga jer je nadležnom sudiji za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, radi odlučivanja o osnovanosti daljeg lišenja slobode, predat tek nakon isteka roka od 48 časova od njegovog lišenja slobode bez odluke suda, budući da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati koje mu se računa od dana 01.03.2025. godine u 16,00 časova, a isti je pred sudiju za prethodni postupak izveden tek dana 03.03.2025. godine posle 18,00 časova.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac po službenoj dužnosti okrivljenog Marka Mitića nižestepena rešenja pobija zbog povrede odredbe člana 69. stav 2. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca po službenoj dužnosti okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac po službenoj dužnosti okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac po službenoj dužnosti okrivljenog dalje u podnetom zahtevu uopšte ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Osim toga, branilac po službenoj dužnosti okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede prava okrivljenog zajemčenog odredbom člana 29. stav 2. Ustava Republike Srbije, isticanjem da je okrivljeni Marko Mitić, koji je lišen slobode bez odluke suda, morao u konkretnom slučaju biti pušten da se brani sa slobode, budući da je nadležnom sudu predat radi odlučivanja o osnovanosti njegovog daljeg lišenja slobode tek nakon isteka roka od 48 sati predviđenog ovom odredbom.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da se odluka Ustavnog suda Republike Srbije Už.br.7956/2017 od 24.10.2019. godine, koja se nalazi u spisima predmeta i dostavljena je uz žalbu izjavljenu protiv pobijanog prvostepenog rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP-Po1 br.6/25 od 03.03.2025. godine, uopšte ne odnosi na pravnosnažna rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal KPP-Po1 br.6/25 od 03.03.2025. godine i KPP-Po1 br.6/25, Kv-Po1 br.185/25 od 20.03.2025. godine, a koja su predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, već da se navedena odluka Ustavnog suda odnosi na rešenja Višeg suda u Leskovcu Kpp.54/17 od 20.08.2017. godine i Kv.144/17 od 23.08.2017. godine kojima je odlučivano o meri pritvora prema drugom okrivljenom iz drugog krivičnog postupka, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                        Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković