U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Predraga Petrića i advokata Edvina Prelića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 93/2025 od 23.10.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 26/25 od 03.03.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 03.06.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 93/2025 od 23.10.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 26/25 od 03.03.2026. godine i to u celosti zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Petrića, a zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Edvina Prelića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu ovaj zahtev ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 93/2025 od 23.10.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 1. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ, pa su mu za navedena krivična dela prethodno utvrđene pojedinačne kazne i to za krivično delo iz člana 346. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, a za krivično delo iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ kazna zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, te je zatim okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 01.11.2022. godine do 20.12.2022. godine.

Istom presudom prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to tako što se trajno oduzimaju sva falsifikovana dokumenta koja su mu bila privremeno oduzeta po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima sačinjenoj od strane MUP-a RS DP UKP Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Odeljenje za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala KU broj 03/2-3 broj: 138/22 od 01.11.2021. godine, a koja dokumenta su opisana u potvrdi počev od tačke 1. do tačke 10. Određeno je da se od okrivljenog oduzima protivpravna imovinska korist u iznosu od 2.660 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan uplate, a koji iznos je okrivljeni dužan uplatiti u budžet Republike Srbije u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime paušala iznos od 50.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, kao i da nadoknadi troškove krivičnog postupka o kojima će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 26/25 od 03.03.2026. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca za organizovani kriminal i branilaca okrivljenog AA, advokata Edvina Prelića advokata Predraga Petrića i advokata Enesa Hadžibegovića, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 93/2025 od 23.10.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Predrag Petrić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da u smislu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine prvostepenu i drugostepenu odluku u odnosu na krivično delo falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ i predmet u tom delu vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili da u smislu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači prvostepenu i drugostepenu presudu u delu koji se odnosi na osudu okrivljenog za krivično delo falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe za to krivično delo, kao i da saglasno odredbi člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca o sednici veća kako bi istoj prisustvovao;

- branilac okrivljenog AA, advokat Edvin Prelić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači presude Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 93/2025 od 23.10.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1-Po1 26/25 od 03.03.2026. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili da ukine u celini navedene presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima branilaca okrivljenog, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA su neosnovani i to u celosti zahtev branioca okrivljenog - advokata Predraga Petrića, a zahtev branioca okrivljenog - advokata Edvina Prelića u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu ovaj zahtev nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog - advokat Edvin Prelić u podnetom zahtevu ističe da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonitom dokazu i to u odlučujućoj meri na izveštajima prikrivenih islednika, a pri tome sud nije neposredno na glavnom pretresu u svojstvu svedoka ispitao prikrivene islednike koji su sačinili navedene izveštaje.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer izveštaji o aktivnostima prikrivenih islednika MUP-a RS DP UKP Služba za primenu posebnih dokaznih radnji, Odeljenje za prikrivene islednike, koje je prvostepeni sud izveo kao dokaz u predmetnom krivičnom postupku, suprotno navodima branioca okrivljenog, ne predstavljaju nezakonito pribavljene dokaze i na istima je sud mogao zasnovati pobijanu osuđujuću presudu. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da su navedeni izveštaji o aktivnostima prikrivenih islednika pribavljeni na osnovu zakonite naredbe donete od strane sudije za prethodni postupak o angažovanju prikrivenih islednika i sačinjeni su u svemu u skladu sa odredbama ZKP, pri čemu iz pobijanih nižestepenih presuda proizilazi da iste nisu zasnovane u odlučujućoj meri na izveštajima o aktivnostima prikrivenih islednika MUP-a RS DP UKP Služba za primenu posebnih dokaznih radnji, Odeljenje za prikrivene islednike, a kako to u podnetom zahtevu navodi branilac okrivljenog. Osim toga, kako je ispitivanje prikrivenog islednika kao svedoka u krivičnom postupku, shodno odredbi člana 187. stav 1. ZKP, predviđeno samo kao izuzetna mogućnost, a ne kao obaveza suda u krivičnom postupku, to stoga sud u konkretnom slučaju nije ni bio dužan da neposredno na glavnom pretresu u svojstvu svedoka ispita prikrivene islednike koji su sačinili navedene izveštaje. Sledstveno navedenom, kao neosnovani se ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Edvina Prelića u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, isticanjem da kako radnje okrivljenog AA koje su opisane u izreci pobijane prvostepene presude ne sadrže objektivne elemente bića krivičnog dela falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ, budući da ne sadrže ni jednu od alternativno propisanih radnji izvršenja ovog krivičnog dela, to stoga delo za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim nije krivično delo. Osim toga, neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenog - advokata Edvina Prelića u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud pogrešno pravno kvalifikovao radnje okrivljenog opisane u izreci pobijane prvostepene presude kao krivično delo falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ, pogrešno nalazeći da je okrivljeni postupao kao izvršilac predmetnog krivičnog dela, budući da po braniocu radnje okrivljenog mogu biti isključivo radnje pomaganja predviđene članom 35. KZ.

Osnovni oblik krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.01.2013. godine) čini onaj ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe. Stavom 2. istog člana predviđen je teži oblik ovog krivičnog dela i to ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona.

Odredbom člana 35. stav 1. Krivičnog zakonika, kojom je predviđeno pomaganje kao oblik saučesništva u krivičnom delu, propisano je da ko drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela kazniće se kaznom propisanom za to krivično delo ili ublaženom kaznom. Stavom 2. istog člana propisano je da se kao pomaganje u izvršenju krivičnog dela smatra naročito: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje krivičnog dela, učinioca, sredstava kojima je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te imajući u vidu da iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela utvrđenog u stavu II izreke pravnosnažne prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA krivično delo falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ izvršio jednom od alternativno predviđenih radnji izvršenja ovog krivičnog dela i to tako što je u periodu od 07.04.2022. godine do 01.11.2022. godine, u Novom Pazaru, Beogradu, Pančevu, sposoban da shvati značaj svojih dela i upravlja svojim postupcima, svestan zabranjenosti svojih radnji čije je izvršenje hteo, u okviru delovanja grupe koju su činili i osuđeni BB i VV, u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi za sebe i grupu, nabavili lažne javne isprave Republike Srbije, Republike Ukrajine i država EU radi njihove upotrebe, predavali ovakve lažne javne isprave zainteresovanim naručiocima za novčanu nadoknadu, čime su im stvorili uslove i stavili na raspolaganje sredstva za dalje izvršenje krivičnih dela, a u vreme, mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci presude, to stoga, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, tako da se kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Nadalje, kako se, i po nalaženju Vrhovnog suda, u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ, te kako iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u stavu II izreke pravnosnažne prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni u konkretnom slučaju postupao kao izvršilac predmetnog krivičnog dela u okviru delovanja grupe, a ne kao saučesnik u krivičnom delu i to kao pomagač u smislu odredbe člana 35. KZ (kako to smatra branilac okrivljenog), to je stoga sud pravilno primenio krivični zakon pravnom kvalifikacijom krivičnopravnih radnji okrivljenog AA, bliže opisanih u stavu II izreke pravnosnažne prvostepene presude, kao krivično delo falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ, pa se sledstveno tome kao neosnovani ocenjuju i navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenog - advokata Predraga Petrića u kojima ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, isticanjem da je sud odlukom o kazni koju je izrekao okrivljenom AA povredio odredbu člana 54. stav 3. KZ (u zahtevu pogrešno označeno člana 54. tačka 1. KZ) na štetu okrivljenog, budući da okrivljenom pri odmeravanju kazne nije mogao kao otežavajuću okolnost uzeti u obzir okolnost koja je elemenat predmetnog krivičnog dela navedenog u izreci presude i to visinu stečene protivpravne imovinske koristi, a koju je sud dobio sabiranjem novčanih iznosa iz izreke presude.

Odredbom člana 54. stav 1. KZ (koja predviđa opšta pravila o odmeravanju kazne) je propisano da će sud učiniocu krivičnog dela odmeriti kaznu u granicama koje su zakonom propisane za to delo, imajući u vidu svrhu kažnjavanja i uzimajući u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a naročito: stepen krivice, pobude iz kojih je delo učinjeno, jačinu ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, okolnosti pod kojima je delo učinjeno, raniji život učinioca, njegove lične prilike, njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela, a naročito njegov odnos prema žrtvi krivičnog dela, kao i druge okolnosti koje se odnose na ličnost učinioca.

Iz napred citirane zakonske odredbe proizilazi da sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom može uzeti u obzir sve okolnosti koje utiču da kazna bude manja ili veća (olakšavajuće i otežavajuće okolnosti), a od kojih su neke okolnosti taksativno pobrojane u članu 54. stav 1. KZ, između ostalog i okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno.

Shodno članu 54. stav 3. KZ, okolnost koja je obeležje krivičnog dela se može uzeti u obzir kao otežavajuća okolnost prilikom odmeravanja kazne okrivljenom u slučaju ako ista prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Imajući u vidu napred navedeno, te imajući u vidu zakonski opis bića krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 1. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a za koja krivična dela je okrivljeni AA pravnosnažno oglašen krivim, kao i imajući pri tome u vidu da visina stečene protivpravne imovinske koristi ne predstavlja bitno obeležje ni jednog od ova dva krivična dela za koje je okrivljeni u ovom krivičnom postupku pravnosnažno oglašen krivim, već da predstavlja okolnost pod kojom je učinjeno krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, to je stoga, suprotno navodima branioca okrivljenog, sud visinu stečene protivpravne imovinske koristi u konkretnom slučaju mogao ceniti kao otežavajuću okolnost u smislu odredbe člana 54. stav 1. KZ prilikom odmeravanja kazne okrivljenom.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog - advokata Edvina Prelića u preostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog - advokat Edvin Prelić u ostalom delu zahteva ističe da je prvostepeni sud neosnovano odbio dokazni predlog odbrane da se neposredno na glavnom pretresu u svojstvu svedoka ispitaju prikriveni islednici, polemišući pri tome sa razlozima koje je prvostepeni sud dao za ovu svoju odluku u pobijanoj prvostepenoj presudi, a koji navodi branioca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 395. ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja od strane suda vezano za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 1. KZ, osporavajući pri tome činjenični zaključak suda da je okrivljeni AA organizovao grupu koja je imala za cilj trajno vršenje krivičnih dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te dajući sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza iz kojih po braniocu proizilazi da ni iz jednog izvedenog dokaza ne proizilazi da je okrivljeni okupio i formirao grupu, te da je odredio ko će šta raditi, da je postavljao pravila, raspoređivao zadatke ili vršio kontrolu izvršenja, već da proizilazi da je okrivljeni AA samo postupao kao saizvršilac u smislu člana 33. KZ, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova u pobijanim nižestepenim presudama, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog - advokat Edvin Prelić nižestepene presude pobija i zbog povreda odredaba člana 395. i člana 440. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog - advokata Edvina Prelića ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Edvina Prelića, te da nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Predraga Petrića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odbio kao neosnovane i to u celosti zahtev branioca okrivljenog - advokata Predraga Petrića, a zahtev branioca okrivljenog - advokata Edvina Prelića u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu ovaj zahtev odbacio kao nedozvoljen na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković