Na osnovu člana 87. KZ prema okrivljenom Aleksandru Simoviću izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta bliže navedenih u izreci prvostepene presude.

Oštećeni G.V. upućen je na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, a o troškovima krivičnog postupka je odlučeno da se donese naknadno posebno rešenje.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 5/14 od 16.05.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca za organizovani kriminal, okrivljenog Aleksandra Simovića i njegovog branioca advokata M.Z. i presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K Po1 1/12 od 17.12.2013. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog Aleksandra Simovića, adv. M.Z., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) stav 2. i 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, pobijane presude ukine u celini ili delimično i predmet vrati na ponovni postupak i odluku, ili pak iste preinači.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Aleksandra Simovića, adv. M.Z., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega je Vrhovni kasacioni sud odlučio da u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku o sednici veća ne obavesti javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu uz primenu člana 604. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 od 28.09.2011. godine) u odnosu na radnje u postupku, preduzete pre početka primene novog Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 45/13) našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Aleksandra Simovića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da se prvostepena presuda zasniva na dokazu na kome se ne može zasnivati, tj. na zapisniku o saslušanju svedoka S.K. pred Županijskim sudom u Zagrebu od 13.08.2010. godine, koji je sačinjen na stranom – hrvatskom jeziku, pa je ista doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koju povredu drugostepeni sud nije otklonio.

Izneti navodi zahteva, branioca okrivljenog su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovani.

Neosnovano branilac okrivljenog Aleksandra Simovića u zahtevu ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i pri tom kao nezakonit dokaz označava zapisnik o saslušanju svedoka S.K. sačinjen od strane istražnog sudije Županijskog suda u Zagrebu brj 24-Kpr-2964/10 od 13.08.2010. godine, navodeći da se radi o „dokazu koji je sačinjen na stranom – hrvatskom jeziku“ te da je navedeni zapisnik morao biti preveden na srpski jezik i to od strane ovlašćenog sudskog prevodioca.

Izneti navodi su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, bez uticaja na ocenu o zakonitosti procesne radnje pribavljanja zapisnika, koja se shodno članu 604. stav 1. ZKP ocenjuje po odredbama ZKP („Službeni list SRJ“ br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04 ... 76/10) („u daljem tekstu ranije važeći ZKP“), koji je bio na snazi u vreme preduzimanja te radnje.

Odredbom člana 18. stav 2. ranije važećeg ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su sami po sebi ili po načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom ili potvrđenim međunarodnim ugovorom, ili su ovim zakonikom ili drugim zakonom izričito zabranjeni. Odredbom člana 16. sada važećeg ZKP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 45/13) koji je važio i u vreme održavanja glavnog pretresa, kada je izvršen uvid u ovaj zapisnik, određeno je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Iz spisa predmeta proizilazi da je zapisnik o saslušanju svedoka S.K., pribavljen putem međunarodne pravne pomoći, pri čemu su u potpunosti poštovane odredbe Zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima. Sam zapisnik o saslušanju svedoka S.K. sadrži sve podatke koji su potrebni u skladu sa odredbama ZKP koji je važio u vreme preduzimanja te radnje. Stoga su neosnovani navodi zahteva da je navedeni zapisnik po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbom člana 16. sada važećeg ZKP, zbog čega nije bilo mesta izdvajanju ovog zapisnika iz spisa predmeta.

Sa aspekta prava na odbranu okrivljenog, zapisnik o saslušanju svedoka S.K. je zakonit dokaz jer su okrivljeni Aleksandar Simović, i njegov branilac imali mogućnost da se blagovremeno upoznaju sa sadržinom zapisnika o njegovom saslušanju pred Županijskim sudom u Zagrebu, a nakon toga su imali priliku da neposredno na glavnom pretresu ispitaju ovog svedoka i stavljaju primedbe na njegov iskaz.

Prigovor nerazumljivosti hrvatskog jezika okrivljeni, ni njegov branilac nisu stavili na glavnom pretresu - neposredno nakon vršenja uvida u ovaj zapisnik, niti su stavili primedbu nerazumljivosti jezika na kome se svedok izjašnjavao na glavnom pretresu, kada je sud konstatovao da je svedok u potpunosti ponovio iskaz koji je ranije dao i koji čini sadržinu navedenog zapisnika. Neosnovan je stoga navod zahteva da je zapisnik o saslušanju svedoka S.K. pred Županijskim sudom u Zagrebu, nezakonit jer je sačinjen na hrvatskom jeziku, što bi bio razlog za njegovo izdvajanje iz spisa predmeta.

Odredbom člana 68. stav 1. tačka 1) ZKP, koji je važio u vreme održavanja glavnog pretresa, propisano je da okrivljeni ima pravo da u najkraćem roku, a uvek pre prvog saslušanja, podrobno i na jeziku koji razume bude obavešten o delu koje mu se stavlja na teret, o prirodi i razlozima optužbe, kao i da sve što izjavi može da bude korišćeno kao dokaz u postupku, a ista prava okrivljenog predviđena su i odredbom člana 33. Ustava Republike Srbije.

Jezik koji je korišćen prilikom sačinjavanja predmetnog zapisnika – hrvatski jezik je u velikoj meri sličan srpskom jeziku po svim objektivnim kriterijumima.

Prema tome, prigovor nezakonite upotrebe hrvatskog jezika nije suštinske prirode, jer se objektivno i subjektivno radi o jeziku koji okrivljeni razume, pa činjenica da zapisnik nije preveden sa hrvatskog na srpski jezik ne čini taj zapisnik nezakonitim dokazom. Ovaj stav, koji su zauzeli prvostepeni i drugostepeni sud u svojim presudama u potpunosti odgovara pravnom standardu Evropskog suda za ljudska prava izraženom u presudi „Lager Blom protiv Švedske“, u kojoj je kao merilo razumljivosti jezika u smislu poštovanja prava na pravično suđenje, označeno takvo poznavanje jezika da okrivljeni može razumeti optužbe koje su mu stavljene na teret i izneti svoju odbranu pred sudom, što podrazumeva razumevanje iskaza saslušanih svedoka i sadržine izvedenih dokaza, na šta okrivljeni ni branilac u toku glavnog pretresa nisu imali prigovora.

Dakle, zapisnik koji je sačinjen na hrvatskom jeziku, shodno navedenim odredbama ZKP i Ustava Republike Srbije, sačinjen je na jeziku koji okrivljeni razume, a sadržina zapisnika cenjena je u sklopu iskaza svedoka S.K. datog u dokaznom postupku na glavnom pretresu pa se neosnovano zahtevom branioca okrivljenog ukazuje da je zapisnik morao biti preveden na srpski jezik od strane ovlašćenog prevodioca, a propust da se to učini, predstavlja bitnu povredu krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Navodi zahteva da okrivljeni Aleksandar Simović nije oglašen krivim kao saizvršilac, već kao izvršilac krivičnog dela, a iz radnji izvršenja krivičnog dela proizilazi da je učestvovalo više lica, ukazuje se na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud iste ocenjuje neosnovanim.

Naime, istu povredu zakona branilac je neosnovano isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 4 obrazloženja, dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i na iste upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, nalazeći da podneti zahtev branioca okrivljenog Aleksandra Simovića, adv. M.Z. je u celini neosnovan, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                         Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                   Nevenka Važić,s.r.