O b r a z l o ž e nj e

Presudom Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu KPo1 br.21/12 od 31.03.2014. godine, okrivljeni Dalibor Ristić, Ivan Stojanović, Igor Đurović, Dejan Džodić, Predrag Mega, Dragan Milovanović, Borislav Grbić, Miloš Tešić i Dalibor Stijepić su, pored ostalih okrivljenih, oglašeni krivim da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, okrivljeni Miloš Radaković oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga pomaganjem iz člana 246. stav 1. u vezi sa članom 35. KZ, a okrivljeni Miloš Tešić i zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ. Okrivljenima Daliboru Ristiću, Ivanu Stojanoviću, Milošu Tešiću i Daliboru Stijepiću prethodno su utvrđene pojedinačne kazne zatvora zbog navedenih krivičnih dela, i to okrivljenom Daliboru Ristiću kazna zatvora u trajanju od 12 godina, okrivljenom Ivanu Stojanoviću kazna zatvora u trajanju od 11 godina, okrivljenom Milošu Tešiću kazna zatvora u trajanju od 10 godina zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ i kazna zatvora u trajanju od dve godine i četiri meseca zbog krivičnog dela iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a okrivljenom Daliboru Stijepiću kazna zatvora u trajanju od 10 godina, pa pošto su im na osnovu člana 62. KZ uzete kao utvrđene ranije izrečene kazne zatvora, i to okrivljenom Daliboru Ristiću jedinstvena kazna zatvora u trajanju od jedne godine i 10 meseci izrečena pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 8424/12 od 22.02.2013. godine, okrivljenom Ivanu Stojanoviću kazna zatvora u trajanju od jedne godine i 8 meseci izrečena pravnosnažnom presudom Višeg suda u Beogradu K 3051/2010 od 02.06.2011. godine, okrivljenom Milošu Tešiću kazna zatvora u trajanju od jedne godine i 6 meseci izrečena pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 20911/10 od 27.10.2011. godine, a okrivljenom Daliboru Stijepiću kazna zatvora u trajanju od 8 meseci izrečena pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2323/12 od 28.10.2013. godine, okrivljeni Dalibor Ristić, Ivan Stojanović, Miloš Tešić i Dalibor Stijepić, osuđeni su primenom odredbe člana 60. KZ na jedinstvene kazne zatvora, i to okrivljeni Dalibor Ristić na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.12.2012. godine pa nadalje, okrivljeni Ivan Stojanović na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 12 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 17.11.2009. godine do 01.04.2010. godine i od 12.12.2012. do 05.09.2013. godine kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne po pravnosnažnoj presudi, okrivljeni Miloš Tešić na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 13 godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.12.2011. godine do 11.10.2013. godine, vreme provedeno na zadržavanju od 19.03.2009. godine do 20.03.2009. godine, kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi, a okrivljeni Dalibor Stijepić na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 10 godina i šest meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.10.2011. godine do 11.10.2013. godine, vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana od 11.10.2013. do 13.11.2013. godine kao i vreme provedeno na izdržavanju kazne po pravnosnažnoj presudi. Istovremeno, okrivljeni Igor Đurović osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, okrivljeni Dejan Džodić na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.10.2011. godine do 26.12.2013. godine i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana od 26.12.2013. do 31.03.2014. godine, okrivljeni Predrag Mega na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.10.2011. godine do 28.02.2013. godine i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana od 18.03.2013. godine do 10.07.2013. godine, okrivljeni Dragan Milovanović na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 10.10.2011. godine do 26.12.2013. godine i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana od 26.12.2013. godine pa nadalje, okrivljeni Miloš Radaković na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.10.2011. godine do 28.02.2013. godine i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana od 18.03.2013. godine do 10.07.2013. godine, a okrivljeni Borislav Grbić na kaznu zatvora u trajanju od osam godina, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 06.10.2011. godine do 09.04.2013. godine i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana od 09.04.2013. godine do 10.07.2013. godine.

Istom presudom, od okrivljenih je na osnovu člana 246. stav 7. KZ oduzeta opojna droga heroin, smeša paracetamola i kofeina i smeša koefina, paracetamola i saharoze, u količinama bliže navedenim u izreci prvostepene presude. Od okrivljenih su, na osnovu člana 348. stav 5. KZ, oduzeti su pištolji marke ... model ..., kalibra ..., fabričkog broja ... sa pripadajućim okvirom i pištolj sive boje sa drvenom drškom marke ..., model ..., kalibra ..., fabričkog broja ..., kao i municija i to 7 metaka kalibra ..., a na osnovu člana 87. KZ, izrečena im je i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, bliže navedenih u izreci prvostepene presude.

Na osnovu člana 91. i 92. KZ, od okrivljenih je oduzeta i imovinska korist pribavljena krivičnim delom, i to od okrivljenog Dalibora Ristića novac u iznosu od 20.850 evra, od okrivljenog Dejana Džodića novac u iznosu od 60 evra i 22.000,00 dinara, od okrivljenog Dragana Milovanovića novac u iznosu od 300 evra, a od okrivljenog Borislava Grbića novac u iznosu od 15 evra i 9.500,00 dinara. Na osnovu člana 83 KZ, prema okrivljenom Daliboru Stijepiću izrečena je mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana i određeno da će se ova mera izvršiti u Zavodu za izvršenje kazne ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i da će trajati dok postoji potreba za lečenjem, ali ne duže od 3 godine, kao i to da se vreme provedeno u ustanovi za lečenje uračunava u kaznu zatvora. Istovremeno na osnovu člana 246. stav 1. ZKP okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka, s tim što je određeno da će o visini troškova biti odlučeno naknadno, posebnim rešenjem.

Presudom Posebnog odeljenja Apelacionog suda u Beogradu – Kž1 Po1 br.24/14 od 28.01.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Tužioca za organizovani kriminal, okrivljenog Dalibora Ristića i njegovih branilaca – advokata N.J. i N.V. kao i advokata Z.Z., okrivljenog Borislava Grbića i njegovog branioca – advokata N.G., okrivljenog Dejana Džodića i njegovog branioca – advokata A.C., okrivljenog Miloša Tešića i njegovog branioca – advokata Z.Z., branioca okrivljenih Predraga Mega, Dragana Milovanovića, i Miloša Radakovića – advokata A.C., branioca okrivljenog Ivana Stojanovića – advokata Z.Z., branioca okrivljenog Dalibora Stijepića – advokata T.B., branioca okrivljenog Vladimira Nježića – advokata I.V., branioca okrivljenih Srđana Milićevića i Aleksandra Vidovića – advokata D.V.-A., branioca okrivljenog Marka Pantovića - advokata M.M. i branioca okrivljenog Igora Đurovića – advokata D.K., pa je presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu KPo1 br.21/12 od 31.03.2014. godine potvrđena u delu koji se odnosi na stavove I, II i IV izreke prvostepene presude (osuđujući deo prvostepene presude) i stav VI izreke prvostepene presude (oslobađajući deo prvostepene presude), kao i u delu stava V izreke prvostepene presude u odnosu na okrivljene Marka Pantovića i Vladimira Nježića.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića, advokat Z.Z., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tač. 2. i 3. ZKP, te povrede člana 441. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu, te da odloži, odnosno prekine izvršenje pravnosnažne presude u odnosu na okrivljene Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića, uz istovremeni zahtev da branilac bude obavešten o sedenici veća shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP;

-branioci okrivljenog Dalibora Ristića, advokati N.J. i N.V., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da je podnet i zbog bitne povrede iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, te da donese odluku kojom se odlaže izvršenje kazne prema okrivljenom Daliboru Ristiću, uz istovremeni zahtev da o sednici veća budu obavešteni branioci okrivljenog;

-branilac okrivljenog Igora Đurovića, advokat V.M., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da je podnet i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati na ponovno suđenje, te da se donese odluka kojom se odlaže izvršenje kazne prema okrivljenom Igoru Đuroviću, uz istovremeni zahtev da o sednici budu obavešteni branilac okrivljenog;

-branilac okrivljenih Dejana Džodića, Dragana Milovanovića, Predraga Mega i Miloša Radakovića, advokat A.C., zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP u vezi sa članom 16. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog Miloša Radakovića i Predraga Mega osloboditi od odgovornosti za krivična dela koja su im stavljena na teret, te okrivljenog Dejana Džodića oglasiti krivim zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 3. KZ, a okrivljenog Dragana Milovanovića zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ i izreći im blaže kazne, u visini zakonskog minimuma, uz istovremeni predlog da se u smislu člana 488. stav 3. ZKP prekine izvršenje kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi u odnosu na ove okrivljene;

-branilac okrivljenog Borislava Grbića, advokat N.G., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, s tim što iz obrazloženja zahteva proizilazi da je podnet i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Borislava Grbića osloboditi od optužbe, i da donese odluku o prekidu postupka izdržavanja kazne okrivljenog Borislava Grbića do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti, uz istovremeni zahtev da o sednici veća, shodno članu 488. ZKP, bude obavešten branilac okrivljenog;

-branilac okrivljenog Dalibora Stijepića, advokat T.B., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2. ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja iz člana 440. st. 1. i 2. ZKP, te zbog povrede odredaba člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, te donese odluku o odlaganju, odnosno prekidu izvršenja pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog Dalibora Stijepića, uz istovremeni zahtev da branilac okrivljenog bude obavešten o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republikom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republikog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti svih branilaca okrivljenih, koji se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, kao i zahtevi branilaca okrivljenog Dalibora Ristića – advokata N.J. i N.V. i branioca okrivljenog Igora Đurovića – advokata V.M., u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP su neosnovani, dok su u ostalom delu zahtevi branilaca okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića – advokata Z.Z., branilaca okrivljenog Dalibora Ristića – advokata N.J. i N.V., branioca okrivljenog Igora Đurovića – advokata V.M., branioca okrivljenog Borislava Grbića – advokata N.G. i branioca okrivljenog Dalibora Stijepića - advokata T.B., nedozvoljeni.

U vezi sa bitnom povredom odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, u svim izjavljenim zahtevima za zaštitu zakonitosti ističe se da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne može zasnivati i s tim u vezi navodi da je odbrana koju je u okriljeni Dejan Džodić dao pred pripadnicima MUP-a 07.10.2011. godine nedozvoljen dokaz, jer je pribavljena suprotno odredbama člana 5. st. 3. i 4. i člana 89. st. 3, 7. i 8. ranije važećeg ZKP, u vezi sa članom 604. stav 1. ZKP, odnosno suprotno odredbama člana 84. stav 1. i člana 16. stav 1. sada važećeg ZKP (branilac okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića – advokat Z.Z.), odnosno suprotno odredbi člana 9. sada važećeg ZKP (branioci okrivljenog Dalibora Ristića – advokati N.J. i N.V. i branilac okrivljenog Igora Đurovića – advokat V.M.), jer je navedena odbrana dobijena mučenjem i nečovečnim postupanjem policije prema ovom okrivljenom (prema zahtevima za zaštitu zakonitosti svih branilaca).

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da je ista povreda zakona isticana u žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je u svemu prihvatio kao pravilne razloge prvostepenog suda koji su izneti na stranama 151 – 155 i 264 – 266 prvostepene presude, i žalbe u ovom delu odbio kao neosnovane, dajući pri tome jasne razloge za svoju odluku, na stranama 8 – 10 drugostepene presude, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Dalibora Ristića – advokata N.J. i N.V. i branioca okrivljenih Dejana Džodića, Dragana Milovanovića, Predraga Mege i Miloša Radakovića - advokata A.C. kao nedozvoljen dokaz ističe se i korišćenje presuda donetih na osnovu sporazuma o priznanju krivičnog dela okrivljenih Hikmeta Hajrovića i Kecab Hasiba, a koji dokaz je sud izveo po službenoj dužnosti, što je suprotno odredbi člana 15. stav 4. ZKP, jer sud ne može po službenoj dužnosti izvoditi dokaze koji idu na štetu okrivljenih. Iz istih razloga u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Dalibora Ristića – advokata N.J. i N.V. i branioca okrivljenog Igora Đurovića – advokata V.M., kao nezakonit dokaz, označava se i izveštaj ''Telekoma Srbije'' sa tabelarnim prikazom pretrage po IMEI brojevima sa baznim stanicama za period od 30.09.2011. godine do 19.10.2011. godine, a koji dokaz je sud pribavio po službenoj dužnosti na glavnom pretresu održanom dana 26.12.2013. godine, dok branilac okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića, advokat Z.Z., zakonitost ovog dokaza pobija i zbog toga što je pribavljen nakon proteka roka od godinu dana od dana obavljene komunikacije, a što je suprotno odredbi člana 128. stav 4. Zakona o elektronskim komunikacijama.

Navedene povrede zakona, bile su predmet žalbi, o kojima se izjasnio drugostepeni sud, prihvatajući u svemu kao pravilne navode prvostepenog suda iznete na strani 267 - 268 i na strani 263 – 264 prvostepene presude, iznoseći jasne razloge na stranama 14 - 16 drugostepene presude zbog čega ove žalbene navode ocenjuje neosnovanim, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i na njih upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP. Pored toga, navodi istaknuti u ovim zahtevima za zaštitu zakonitosti – da sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti izvodi dokaze na štetu okrivljenog, u konkretnom slučaju su bez osnova, jer kod oba navedena dokaza sud ne može unapred znati da li se radi o dokazu koji će ići na štetu ili u korist okrivljenog. Što se tiče izveštaja ''Telekom Srbija'' sa listingom komunikacija za sporni period, neosnovani su navodi branioca okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića, advokata Z.Z. da se na isti primenjuju odredbe člana 128. stav 4. Zakona o elektronskim komunikacijama, budući da se radi o već ranije zadržanim podacima o presretnutim komunikacijama po naredbi istražnog sudije, a koje zadržane podatke je operator dužan da u smislu odredbe člana 128. stav 5. Zakona o elektronskim komunikacijama dostavi na zahtev nadležnom državnom organu bez odlaganja, kada ih ovaj zatraži. Naime, prema odredbi člana 130. stav 1. tačka 4. istog zakona, obaveza uništavanja zadržanih podataka u roku iz člana 128. stav 4. ne odnosi se na zadržane podatke po odredbi člana 128. stav 5. tog zakona.

Nadalje, neosnovani su i navodi zahteva branioca okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića, advokata Z.Z. u delu u kojem ističe da nezakonit dokaz predstavljaju i tri DVD-ija o snimljenoj presretnutoj telefonskoj komunikaciji obavljenoj dve godine pre dostavljanja sudu, te da su navedeni dokazi pribavljeni suprotno odredbi člana 504z stav 4, 504e i 504ž ranije važećeg ZKP u vezi člana 604. stav 1. ZKP, kao i odredbama članova 15. i 350. sada važećeg ZKP, jer ih je sud pribavio po službenoj dužnosti bez predloga tužioca na pripremnom ročištu.

Pre svega, izvođenje navedenih dokaza predložio je javni tužilac na glavnom pretresu, što je sud i usvojio, dakle, ne radi se o izvođenju ovog dokaza po službenoj dužnosti, kako se to neosnovano u zahtevu ističe. Osim toga, navedeni dokaz je pribavljen na osnovu naredbe istražnog sudije, u skladu sa odredbom člana 504e ZKP, koju naredbu je u skladu sa odredbom člana 504ž ZKP izvršio organ unutrašnjih poslova, te na osnovu odredbe člana 504z stav 1. ZKP dostavio istražnom sudiji audio snimke. Tačno je da su navedeni snimci dostavljeni istražnom sudiji u vreme kada je glavni pretres već bio u toku, zbog čega je tužilac tek na glavnom pretresu predložio njegovo izvođenje, no to ne čini ovaj dokaz nezakonitim, budući da u primeni mere iz člana 504e stav 1. ZKP, nije postupljeno suprotno nijednoj odredbi ZKP ili pak naredbi istražnog sudije (član 504z stav 4). To što izvođenje navedenog dokaza nije predloženo od strane tužioca na pripremnom ročištu ne čini ovaj dokaz nezakonitim, jer je prema odredbi člana 395. stav 1. ZKP strankama, braniocima i oštećenom do završetka glavnog pretresa dozvoljeno predlaganje novih dokaza, a prema stavu 4. istog člana, predsednik veća nije u obavezi da dokaz koji nije predložen na pripremnom ročištu odbije, već je propisano da ga može (ali i ne mora) odbiti iz navedenog razloga, ukoliko nađe da je ovlašćeni predlagač za njega znao u toku pripremnog ročišta (član 350. stav 1. ZKP), ali ga bez opravdanog razloga nije predložio. U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je izvršio takvu procenu i odlučio da navedeni dokaz izvede, što ga čini u potpunosti zakonitim, a zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni neosnovanim.

Navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Dejana Džodića, Dragana Milanovića, Predraga Mega i Miloša Radakovića – advokata A.C., da se presuda u odnosu na okrivljenog Dragana Milovanovića zasniva na nedozvoljenom dokazu, i to na iskazu prikrivenog islednika ET-52 jer je isti jasno i direktno provocirao izvršenje krivičnog dela, ocenjeni su neosnovanim. Naime, identični navodi bili su predmet žalbe, o kojima se drugostepeni sud izjasnio, prihvatajući u svemu kao pravilne razloge prvostepenog suda (strana 266 prvostepene presude), dajući jasne razloge (strana 18 i 19 drugostepene presude) zbog čega žalbu u ovom delu odbija kao neosnovanu, a koje razloge i Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na ove razloge i upućuje.

Zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića, advokata Z.Z., branilaca okrivljenog Dalibora Ristića – advokata N.J. i N.V., branioca okrivljenog Igora Đurovića – advokata V.M. i branioca okrivljenih Dejana Džodića, Dragana Milovanovića, Predraga Mega i Miloša Radakovića – advokata A.C., ističe se da je pravnosnažna presuda zasnovana na nedozvoljenom dokazu, i to izveštaju o opservaciji Odeljenja za opservaciju i dokumentovanje MUP-a Republike Srbije PU Beograd, Uprave kriminalističke policije od 06.10.2011. godine, dok se u zahtevima branioca okrivljenog Dalibora Ristića – advokata N.J. i N.V. i branioca okrivljenog Igora Đurovića – advokata V.M., pored nezakonitosti navedenog dokaza ukazuje i na nezakonitost iskaza svedoka P.J. i M.Z., a na kojim dokazima je zasnovana pravnosnažna presuda.

U podnetim zahtevima se ističe da je navedeni izveštaj pribavljen suprotno odredbama članova 15 i 350 sada važećeg ZKP, te sačinjen suprotno odredbama člana 504z stav 1. ranije važećeg ZKP u vezi sa članom 604. stav 1. ZKP, a da su navedeni svedoci – pripadnici organa unutrašnjih poslova saslušani, iako to nije propisano odredbama člana 504e, ž i z ranije važećeg ZKP, na okolnosti šta su u postupku sprovođenja naredbe iz člana 504e ranije važećeg ZKP videli, iako dokaz po naredbi istražnog sudije – optički snimak ne postoji, budući da snimanje nije obavljeno, te da izvođenje tog dokaza nije predloženo na pripremnom ročištu, a što je suprotno odredbama članova 15. i 350. ZKP.

Neosnovani su navodi podnetih zahteva – da su navedeni dokazi pribavljeni suprotno odredbama članova 15. i 350. ZKP, iz istih razloga koji su već izneti u ovoj presudi, vezano za izvođenje dokaza koji nisu predloženi na pripremnom ročištu.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predmetni izveštaj o opservaciji od 06.10.2011. godine predstavlja nezakonit dokaz, na kome se ne može zasnivati sudska odluka, jer je sačinjen suprotno odredbi člana 504z stav 1. ZKP, a stavom 4. istog člana propisano je da ukoliko je u primeni mera iz člana 504e stav 1. ZKP postupljeno suprotno odredbama ZKP ili naredbi istražnog sudije, na prikupljenim podacima ne može se zasnivati sudska odluka.

U konkretnom slučaju, a kako to proizilazi iz pravnosnažne presude organi unutrašnjih poslova postupali su po naredbi istražnog sudije Kri Pov.537/11 od 30.09.2011. godine za nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija iz člana 504e ZKP prema okrivljenom Ivanu Stojanoviću. Ovom naredbom, organi unutrašnjih poslova bili su ovlašćeni da protiv osumnječnog Ivana Stojanovića ''izvrše nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optičko snimanje lica, koje obavlja preko telefona ... jer postoje osnovi sumnje da zajedno sa drugim licima vrši krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ''.

Međutim, optičko snimanje nije izvršeno, već je obavljeno tajno praćenje osumnječnog i drugih lica, o čemu je sačinjen izveštaj koji sadrži tok praćenja i sadržaj onoga što je tokom praćenja uočeno. Prema odredbi člana 504z stav 1. ZKP, po izvršenju mera iz člana 504e stav 1. ZKP, organi unutrašnjih poslova dostaviće istražnom sudiji snimke i poseban izveštaj koji sadrži: vreme početka i završetka mere, podatke o službenom licu koje je meru sprovelo, opis tehničkih sredstava koja su primenjena, broj i identitet lica obuhvaćenih merom i ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primenjene mere.

Kako izveštaj od 06.10.2011. godine ne sadrži opis tehničkih sredstava koja su primenjena, a ni ocenu o svrsishodnosti i rezultatima primenjene mere, niti su uz izveštaj dostavljeni snimci, budući da optičko snimanje nije ni izvršeno, to je očigledno da mera iz člana 504e stav 1. ZKP nije zakonito izvršena i da se radi o izveštaju koji nije sačinjen u skladu sa odredbom člana 504z stav 1. ZKP, zbog čega se na osnovu člana 504z stav 4. ZKP na istom ne može zasnivati sudska odluka.

Iskazi svedoka P.J. i M.Z. na okolnosti sadržaja predmetnog izveštaja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predstavljaju u smislu člana 16. stav 1. ZKP posredno nezakonit dokaz po načinu pribavljanja. Ovo stoga što i sam prvostepeni sud ističe da pomenuti izveštaj predstavlja sastavni deo iskaza navedenih svedoka.

Odredbom člana 16. stav 1. važećeg ZKP, propisano je da se sudske odluke ne mogu zasnivati na dokazima koji su, neposredno ili posredno, sami po sebi ili prema načinu pribavljanja, u suprotnosti sa Ustavom, ZKP-om, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza.

Kako je sporni izveštaj po načinu pribavljanja neposredno nezakonit dokaz iz već navedenih razloga, to i saslušanje svedoka na okolnosti sadržaja takvog nezakonitog dokaza nije dozvoljeno, jer se nezakonitim dokazom smatraju i dokazi proistekli iz nezakonitog dokaza, a to su upravo iskazi ovih svedoka.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud našao da navedeni izveštaj o opservaciji i iskazi svedoka P.J. i M.Z. predstavljaju dokaze na kojima se prema odredbi člana 16. stav 1. važećeg ZKP ne može zasnivati sudska odluka.

Međutim, i pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zasnivanjem presude i na ovim dokazima nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Naime, odredbom člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, propisano je da ova bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji kada se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

U konkretnom slučaju, po oceni ovoga suda, očigledno je da bi i bez navedenih dokaza bila doneta ista presuda, a što proizilazi iz same pravnosnažne presude. Naime, navedeni dokazi odnose se samo na događaj od 06.10.2011. godine, u pogledu koga je prema navodima pravnosnažne presude, ista zasnovana pre svega na odbranama okrivljenih Dejana Džodića, Mega Predraga i Kecap Hasiba, datim pred organima MUP-a i drugim dokazima bliže navedenim na stranama 227 – 233 prvostepene presude (brojni pisani dokazi, veštačenja, sadržaji presretnutih komunikacija ...) pri čemu navedeni izveštaj i iskazi svedoka P.J. i M.Z. samo potkrepljuju odbrane okrivljenih Dejana Džodića i Mega Predraga (strana 229 prvostepene presude), što znači da bi ista pravnosnažna presuda bila doneta i bez tih dokaza.

Zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Dalibora Ristića – advokata N.J. i N.V. i branioca okrivljenog Igora Đurovića – advokata V.M., ističe se da je u pravnosnažnoj presudi učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, jer njome nije odlučeno o krivičnom delu udruživanja radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ, a koje delo je okrivljenima Daliboru Ristiću i Igoru Đuroviću optužnicom stavljeno na teret, čime nije u potpunosti rešen predmet optužbe.

Navedena povreda zakona bila je predmet žalbe na prvostepenu presudu i o neosnovanosti iste izjasnio se drugostepeni sud, prihvatajući u svemu kao pravilne razloge prvostepenog suda, iznete na stranama 247 – 248 prvostepene presude, iznoseći u svojoj odluci (na strani 11 drugostepene presude), jasne razloge zbog čega ovaj žalbeni navod ocenjuje neosnovanim, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Iz navedenih razloga, podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, u delu u kojem se pravnosnažna presuda pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP, odbijeni su kao neosnovani, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

U ostalom delu, zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića, advokata Z.Z., branilaca okrivljenog Dalibora Ristića - advokata N.J. i N.V., branioca okrivljenog Igora Đurovića – advokata V.M., branioca okrivljenog Borislava Grbića – advokata N.G. i branioca okrivljenog Dalibora Stijepića – advokata T.B., odbačeni su kao nedozvoljeni, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 483. stav 1. ZKP propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a stavom 3. istog člana propisano je da okrivljeni zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i apelacionim sudom.

Dakle, odredbom člana 485. stav 4. ZKP-a, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stav 4. ZKP-a može, preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP-a, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Dalibora Ristića - advokata N.J. i N.V. i branioca okrivljenog Igora Đurovića – advokata V.M., ukazuje se na povredu odredaba krivičnog postupka koju je učinio drugostepeni sud u izreci drugostepene presude, koja je prema navodima zahteva morala biti drugačija, budući da je odbijena žalba okrivljenog Milana Jovanovića, koji je umro pre okončanja drugostepenog postupka. U ovom delu zahtevi branilaca navedenih okrivljenih nisu dozvoljeni, jer isti nisu branioci okrivljenog Milana Jovanovića, a obzirom da prema odredbi člana 483. stav 1. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti okrivljeni i njegov branilac, a prema stavu 3. istog člana, okrivljeni može zahtev podneti isključivo preko branioca.

Osim toga, navedeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen, jer se ustvari radi o povredi iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP, a što prema odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu.

Branilac okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića, advokat Z.Z., branilac okrivljenog Borislava Grbića – advokat N.G. i branilac okrivljenog Dalibora Stijepića – advokat T.B., pravnosnažnu presudu pobijaju i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP. Međutim, u podnetom zahtevu branilac okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića - advokat Z.Z. ne navodi konkretno u čemu se ova povreda zakona sastoji, dok branioci okrivljenih Borislava Grbića (advokat N.G.) i Dalibora Stijepića (advokat T.B.) u suštini pobijaju činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom i ukazuju na pogrešnu ocenu dokaza, i to branilac okrivljenog Dalibora Stijepića - advokat T.B. ukazivanjem da sud nije utvrdio činjenicu da li je njegov branjenik prodavao lek ''suboteks'' za odvikavanje od konzumiranja narkotika, već je konstatovao da je to heroin, nalazeći da je zbog toga okrivljenom ''dosuđena visoka kazna'', a branilac okrivljenog Borislava Grbića - advokat N.G. isticanjem da činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom ne ukazuje da je okrivljeni Borislav Grbić preprodavao opojnu drogu kao član organizovane kriminalne grupe.

Kako, dakle, u podnetim zahtevima nije konkretizovana povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, odnosno osporava se činjenično stanje utvrđeno pravnosnažnom presudom i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza, iz kojih razloga, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenim i njihovim braniocima, to su navedeni zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni.

Branilac okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića - advokat Z.Z., u podnetom zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP i povredu odredaba člana 441. stav 2. ZKP.

U vezi sa povredom zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP navedeni branilac ističe da se iz izreke pravnosnažne presude ne vidi prema kome je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, kao i to da nema dokaza za odluku o oduzimanje imovinske koristi od okrivljenog Dalibora Ristića, budući da novac koji je od njega oduzet kao imovinska korist stečena izvršenjem krivičnog dela, nije njegov.

U ovom delu, zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da ovi navodi u suštini predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja u pogledu odluke o oduzimanju imovinske koristi, dok se u odnosu na meru bezbednosti oduzimanja predmeta u stvari ukazuje na nerazumljivost izreke pravnosnažne presude, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP (koja povreda ne predstavlja u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i braniocu), a ne povredu zakona prilikom izricanja mere bezbednosti, obzirom da se ne navodi koja odredba Krivičnog zakonika je tom odlukom povređena.

Kako ni povreda zakona iz člana 441. stav 2. ZKP u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog leka okrivljenima i braniocima okrivljenih, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Dalibora Ristića, Ivana Stojanovića i Miloša Tešića - advokata Z.Z. i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud doneo je odluku kao u izreci, i to na osnovu člana 491. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.