Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Aleksandar Kovačević zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP i člana 438. stav 1. i 2. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, ukine pobijana rešenja i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje, uz istovremeni zahtev da okrivljeni i njegov branilac u smislu člana 488. stav 2. ZKP budu obavešteni o sednici veća.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pobijanih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA – advokat Aleksandar Kovačević u podnetom zahtevu navodi da je članom 5. važećeg Krivičnog zakonika propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičinog dela, te da je neprihvatljiv stav prvostepenog i drugostepenog suda da se odredbe člana 5. KZ primenjuju na učinioca krivičnog dela samo do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, obzirom da nijednom odredbom Krivičnog zakonika nije propisano da se na učinioca krivičnog dela jedan zakon primenjuje do pravnosnažnosti presude, a drugi zakon za vreme izdržavanja kazne. S obzirom na navedeno, i na institut uslovnog otpusta, prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju se primenjuju odredbe o vremenskom važenju zakona, a to je odredba člana 5. KZ, koja vremensko važenje krivičnog zakonodavstva vezuje za vreme izvršenja krivičnog dela i evenutalne izmene zakona posle toga, ne za presudu i njeno izvršenje, a zbog čega je neprihvatljiv stav izložen u nižestepenim rešenjima da se blaži zakon primenjuje samo do pravnosnažnosti presude.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, Vrhovni sud ocenio je neosnovanim.

Naime, na istu povredu zakona, sa identičnim navodima, branilac okrivljenog ukazivao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, kao drugostepeni, je ove žalbene navode ocenio neosnovanim i na strani 3 stav drugi, treći i četvrti svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge, zbog čega nalazi da se prilikom odlučivanja o ispunjenosti uslova za uslovni otpust primenjuju odredbe zakona koji te uslove propisuje i koji važi u vreme izvršenja kazne, a ne zakon koji važi u vreme izvršenja krivičnog dela, koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne i na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, u ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog samo formalno ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, s tim u vezi, branilac ne navodi na kom nezakonitom dokazu je zasnovano prvostepeno rešenje, već osporava validnost izveštaja KPZ Zabela, u kojem se navodi da okrivljeni nije ispunio formalni uslov koji se odnosi na dve trećine izdržane kazne zatvora, dakle, ukazuje se na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu člana 440. ZKP, pa kako zbog ove povrede okrivljenima preko branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, to je u ovom delu podneti zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen i u delu u kojem se nižestepena rešenja pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, imajući u vidu da ni ova povreda zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković