Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Vuka Popovića, advokat Zora Dobričanin Nikodinović zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. KZ i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, ili da preinači presudu drugostepenog suda tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, ili da pobijanu presudu drugostepenog suda ukine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, kao i da u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do konačne odluke u ovom postupku.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na taj način što se pravnosnažne presude zasnivaju na zapisniku o praćenju lica i stvari Nacionalnog centra za borbu protiv droge, Služba kriminalističke policije i istrage Republike Češke, sa obrazloženjem da se nezakonitost ogleda u činjenici da zapisnik o praćenju lica i stvari po svojoj sadržini predstavlja službenu belešku ili izveštaj o sprovođenju posebne dokazne radnje tajno praćenje i snimanje, za koju dokaznu radnju nije postojala naredba suda te ista ne ispunjava uslove iz člana 171. i 173. ZKP, a osim toga ovakav akt čeških organa ne odnosi se na radnje koje su češki policajci preduzimali 04.09.2017. godine, već na radnje koje su preduzimali tri nedelje pre potpisivanja Sporazuma o zajedničkom istražnom timu (29.03.2017. godine), te je zasnivanjem osuđujuće presude na ovakvom dokazu učinjena povreda zakona.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog izneti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane iz sledećih razloga:

Sporazum o formiranju zajedničkog istražnog tima između Republike Srbije i Republike Češke - tzv. ZIT od strane nadležnih organa Republike Češke potpisan je 07.04.2017. godine, a od strane nadležnih organa Republike Srbije dana 18.04.2017. godine i iz odredbi ovog Sporazuma proizlazi da je svrha zajedničkog istražnog tima olakšavanje međunarodne pravosudne saradnje, prikupljanje dokaza i razmena relevantnih informacija, a da se isti osniva na period od 12 meseci od dana potpisivanja ili kada istrage koje su svrha osnivanja ZIT budu završene u državama članicama Sporazuma, te da svi članovi ZIT-a imaju pristup svim informacijama i dokaznom materijalu koji će biti sakupljen u okviru ZIT i koji su već sakupljeni pre osnivanja ZIT.

Odredbom člana 47. stav 3. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima propisano je da se procesna radnja preduzeta prema propisima države molilje izjednačava sa procesnom radnjom preduzetom prema propisima Republike Srbije, osim ako to nije protivno osnovnim načelima domaćeg pravnog poretka i međunarodnim standardima o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Iz spisa predmeta proizlazi da je praćenje lica BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, Zorana Božovića i ŽŽ, kuće broj ... u ulici ..., Suhdol, Prag-Suhdol, kao i lica sa kojima su gore navedena lica dolazila u kontakt, bilo odobreno na osnovu mere izdate od strane javnog tužioca Gradskog javnog tužilaštva u Pragu V1-4/2017/I-1Kzn 489/2016. godine od 03.01.2017. godine, koji je na osnovu člana 158D stav 1. i 2. Zakona o krivičnom postupku odobrio praćenje navedenih lica, a sve kako bi se dobile činjenice važne za krivični postupak, da će praćenje biti vršeno uz pomoć tehničkih sredstava (drugih sredstava), a tokom praćenja biće sačinjavani fotografski, zvučni ili drugi zapisi na kojima će biti zabeležena lica i stvari koji će doći u kontakt sa gore navedenim licima. Period praćenja je na osnovu člana 158D stav 4. Zakona o krivičnom postpuku određen na šest meseci, dakle od 03.01.2017. do 03.07.2017. godine, a ista mera je produžena merom Gradskog javnog pravobranilaštva u Pragu V1-53/2017/I-1Kzn 489/2016 od 27.06.2017. godine za još šest meseci za period od 04.07.2017. do 04.01.2018. godine. Pored toga, na osnovu mere Opštinskog suda u Pragu 1Nt 60001/2017/V delovodni broj V1/2017 od 09.01.2017. godine utvrđeno je da je sudija Opštinskog suda za Prag 6 na osnovu člana 158d stav 3. Zakona o krivičnom postupku izdao prethodno odobrenje za praćenje usmereno na unutrašnjost porodične kuće na adresi ... Prag 6 Suhdol, ... koja čini sastavni deo parcele broj .. upisane u vlasnički list .. katastarska oppština ... Suhdol, u vlasništvu ZZ, kao i svih osumnjičenih lica iz proveravanog krivičnog delovanja koje se u objektu nalaze i kreću, a koje odobrenje je izdato na period od šest meseci u smislu člana 158D stav 4 i to za period od 09.01.2017. godine do 09.07.2017. godine uz korišćenje slikovne, zvučne i druge dokumentacije nadležne specijalizovane jedinice policije Republike Češke.

Samim tim što se iz spisa predmeta utvrđuje da je na osnovu člana 158 D Zakona o krivičnom postupku Češke preduzeta mera praćenja i nadzora lica napred navedenih i adresa na kojima se sumnjalo da se proizvodi opojna droga, po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi zahteva da se u konkretnom slučaju radilo o posebnoj dokaznoj radnji tajno praćenje i snimanje iz člana 171. do 173. ZKP, za koju nisu bili ispunjeni uslovi, budući da se shodno napred navedenoj odredbi Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći, ova procesna radnja izjednačava sa procesnom radnjom preduzetom prema propisima Republike Srbije.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer pobijane presude ne sadrže elemente krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim, sa obrazloženjem da izreka osuđujuće presude sadrži opis pripremnih radnji, a ne radnji krivičnog dela za koje je okrivljeni Vuk Popović oglašen krivim, a ne sadrži vreme, radnju i način izvršenja krivičnog dela, pri čemu nije opisano saizvršilaštvo ni radnja kojom je okrivljeni Vuk Popović bitno doprineo izvršenju ovog krivičnog dela.

Ovakvi navodi su od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Krivično delo iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ sadrži veći broj alternativno postavljenih radnji i može se sastojati u proizvodnji, preradi, prodaji ili nuđenju na prodaju opojnih droga, kao i u kupovanju, držanju ili prenošenju radi prodaje opojnih droga, a učinilac mora postupati neovlašćeno.

Pod proizvodnjom opojne droge podrazumeva se svaka aktivnost izvršioca kojom se iz određenog materijala može dobiti supstanca koja ima svojstvo opojne droge, a sađenje ili uzgajanje cannabisa predstavlja proizvodnju, ukoliko su osim radnje setve i nege biljke u smislu biološkog zrenja, do okončanja vegetacije preduzete i dalje radnje - ubiranje listova i cvetova, sušenje, usitnjavanje prethodno uzgojene biljke.

Imajući u vidu da je odredbom člana 3. tačka 8) Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 99/2010 i 57/2018) propisano da je „gajenje biljke setva, odnosno sadnja, gajenje i žetva, odnosno berba biljke ili delova biljke iz koje se može dobiti psihoaktivna kontrolisana supstanca“, dok iz izreke pobijane drugostepene presude proizlazi da su okrivljeni Vuk Popović u saizvršilaštvu sa ostalim licima navedenim u izreci drugostepene presude „neovlašćeno proizvodili radi dalje prodaje opojnu drogu - cannabis, u veštačkim uslovima, sposobni da shvate značaj svojih dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela i da je isto zabranjeno, hteli njegovo izvršenje pa su tako...na adresi ulica ... broj ... u naselju Suhdol - Prag 6, Prag, Republika Češka ... okrivljeni Vuk Popović i okrivljeni Zoran Božović zajedno sa osuđenima...instalirali opremu za uzgajanje opojne droge cannabis u veštačkim uslovima (sistem za navodnjavanje, veštačku prehranu biljaka, ventilacione sisteme, sistem osvetljenja, izvršili prepravljanje elektro instalacije), zasadili biljke cannabis sativa, a potom neovlašćeno proizvodili radi prodaje opojnu drogu cannabis u veštačim uslovima...pa su poslove održavanja objekta, elektroinstalacija, sistema za navodnjavanje i uzgoj biljaka, kupovinu opreme i supstanci neophodnih za proizvodnju opojne droge cannabis, zalivanje biljaka cannabis, kontrolisanje vlažnosti vazduha, temperature i osvetljenja, kao i orezivanje, sušenje i pakovanje opojne droge cannabis izvršavali okrivljeni Vuk Popović, okrivljeni Zoran Božović i navedena osuđena lica smenjujući se u određenim vremenskim intervalima sve do 12.09.2017. godine...“ to po nalaženju Vrhovnog suda iz izreke pobijane presude jasno proizlaze svi bitni elementi krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao i da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno da je primenjen zakon koji se ne može primeniti, s obzirom da je okrivljeni Vuk Popović oglašen krivim da je, zajedno sa okrivljenim Zoranom Božovićem i okrivljenim Miodragom Otovićem kao i licima koji su u Republici Češkoj za ovo delo pravnosnažno osuđena u periodu od decembra 2014. do 12.09.2017. godine, na teritoriji Republike Češke neovlašćeno proizvodio radi prodaje opojnu drogu cannabis i oglašen krivim za krivično delo iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, te iako je krivično delo učinjeno na teritoriji Republike Češke u odnosu na okrivljenog Vuka Popovića, primenjeno je domaće zakonodavstvo u postupku pred domaćim sudom, suprotno odredbama člana 6. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ), člana 7. KZ i 8. stav 1. KZ.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani iz sledećih razloga:

Članom 6. KZ u stavu 1. propisano je da krivično zakonodavstvo Republike Srbije važi za svakog ko na njenoj teritoriji učini krivično delo.

Optužnicom javnog tužioca tužilaštva za organizovani kriminal Kto. br. 16/18 od 04.09.2019. godine pod tačkom 3 okrivljenom BB, okrivljenom Vuku Popoviću i okrivljenom DD stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela pranje novca iz člana 231. stav 3. u vezi stava 1. i 2. KZ, a koje krivično delo je prema navodima iz optužnog akta izvršeno u Valjevu. Pored ovog krivičnog dela koje je izvršeno na teritoriji Republike Srbije, okrivljenom je stavljeno na teret krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 4. KZ i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ.

Imajući u vidu da iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni Vuk Popović, između ostalog, optužen i za krivično delo učinjeno na teritoriji Republike Srbije, te da je vođen jedinstveni krivični postupak sve do pravnosnažnog okončanja postupka, to su suprotni navodi branioca okrivljenog da nije bilo uslova da se okrivljenom Vuku Popoviću sudi na teritoriji Republike Srbije i po krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja označava i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP koju obrazlaže navodima da je sud pogrešno okrivljenom cenio činjenicu da je ranije osuđivan presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu od 23.11.2011. godine, s obzirom da je u odnosu na navedenu presudu nastupila zakonska rehabilitacija te se okrivljeni morao smatrati neosuđivanim licem.

Ovakvim navodima branilac, iako formalno ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, suštinski iznosi sopstveno viđenje odlučnih činjenica vezanih za osuđivanost okrivljenog suprotno oceni i činjeničnim zaključcima suda iznetim u pobijanim presudama, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je nejasno na osnovu kojih dokaza je prvostepeni sud zaključio da je okrivljeni Vuk Popović preduzimao radnje koje su mu stavljene na teret, pre svega da je sopstvenim ključem otključao vrata kapije u ... broj .., imajući u vidu da su okrivljeni VV i EE pravnosnažno osuđeni u Republici Češkoj koji su jedini posedovali ključeve od navedenog poseda, a sud je propustio da utvrdi i šta se na dan 29.03.2017. godine nalazilo u ovom objektu od predmeta krivičnog dela. Iznetim navodima branilac suštinski polemiše sa činjeničnim stanjem utvrđenim u osuđujućim presudama i osporava ocenu dokaza i činjenica na kojima je osuđujuća presuda zasnovana, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik

Marija Ribarić, s.r.

Predsednik veća – sudija

Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković