Istom presudom na osnovu člana 83.KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, koja će se izvršiti u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu i koja će trajati dok postoji potreba za lečenjem ali ne duže od tri godine, kao i na osnovu člana 87. KZ mera bezbednosti oduzimanja predmeta i to mobilnog telefona navedenog u izreci presude, dok je okrivljeni na osnovu člana 264. stav 4. ZKP oslobođen dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu - Posebno odeljenje Kž1 Po1 1/26 od 08.04.2026. godine, usvajanjem žalbe javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, u delu kojim se pobija odluka o krivičnoj sankciji, preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu - Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 17/25 od 31.10.2025. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu – Posebno odeljenje, okrivljenog Nermina Avdovića, zbog izvršenja krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387. stav 4. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, shodno odredbi člana 55a KZ, osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju mu je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 20.11.2024. godine do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, a najduže do isteka kazne, dok su žalba javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u preostalom delu, kao i žalbe okrivljenog Nermina Avdovića i njegovog branioca odbijene kao neosnovane, a pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva KTZ 728/26 od 07.07.2026. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i utvrdi povrede zakona u korist okrivljenog.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva dostavio braniocu okrivljenog advokatu Harisu Ajdanoviću, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav. 2 ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva je neosnovan, a iz sledećih razloga:

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da su razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja potpuno nejasni, a imajući u vidu razloge prvostepenog suda sa strane 26. stav treći prvostepene presude. S tim u vezi, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva ističe da navodi prvostepenog suda da umišljaj okrivljenog nije bio upravljen na pozivanje drugih lica da preduzmu terorističe akte, definisan članom 391a KZ, kao ni da okrivljeni nije bio povezan sa bilo kojom radikalnom islamskom ideologijom, te da nije bio svestan da njegove objave mogu bilo koga podstaći na terorizam, niti je to hteo, su suprotne sadržini objava okrivljenog na njegovom Facebook nalogu, koje po nalaženju javnog tužioca upravo ukazuju da je okrivljeni bio povezan sa radikalnom islamskom ideologijom. Ovo iz razloga jer se u objavama okrivljenog potenciraju, veličaju i glorifikuju samoubilačke akcije radikalnih islamista u Siriji, Avganistanu i Palestini, kao i teroristički napad na ambasadu Izraela u Beogradu, te poziva na formiranje Kalifata ne samo na Bliskom istoku već i šire, na Balkanu, te se pominju Crna Gora, Hrvatska, Srbija i Bosna i Hercegovina, te poziva na ubijanje pripadnika jevrejskog naroda, te veliča Osama bin Laden, čelnik Al Kaide i drugi. Takođe, javni tužilac nalazi da su ovakvi zaključci prvostepenog suda suprotni zaključcima da je okrivljeni s obzirom na sadržinu objava bio svestan svog dela za koje je oglašen krivim iz člana 387. stav 4. KZ i hteo njegovo izvršenje.

Pored toga, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da su nižestepeni sudovi primenili zakon koji se ne može primeniti. S tim u vezi ističe da zaključak nižestepenih sudova da nijedna objava okrivljenog ne sadrži poziv na konkretno nasilje niti podsticanje na teroristički akt, te da samim tim okrivljeni nije izvršio krivično delo iz člana 391a KZ već krivično delo iz člana 387. stav 4. KZ je pogrešan. Ovo iz razloga jer su radnje krivičnog dela iz člana 391a KZ alternativno određene i odnose se na posredno podsticanje na vršenje krivičnog dela iz člana 391. KZ, javnim iznošenjem i pronošenjem takvih ideja, a što Facebook nalog okrivljenog na kome je činio 30 objava tokom više dve godine jeste. Javni tužilac ističe da prvostepeni sud nije mogao korigovanjem činjeničnog opisa dispozitiva optužnice, izostavljanjem delova objava sa Facebook naloga i dajući im drugi smisao i kontekst podvesti činjenično stanje pod pravnu kvalifikaciju krivičnog dela iz člana 387. stav 4. KZ. Po navodima javnog tužioca radi se o javnom iznošenju i pronošenju ideja putem Facebook naloga okrivljenog kojima se posredno podstiče na vršenje terorizma i veliča Islamska država kao teroristička organizacija, kao i njeni lideri i njihove samoubilačke i terorističke akcije, kroz konkretne video snimke, kojima se poziva na ubijanje pripadnika jevrejskog naroda, predstavnika državnih organa Srbije, te određene citirane objave po navodima tužioca isključivo imaju kontekst direktne propagande terorističke organizacije Islamske države i Al Kaide u kontekstu preduzimanja nasilnih akata prema svima koji se ne slažu sa njihovim ciljevima.

Po nalaženju Vrhovnog suda razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja su potpuno jasni. Nižestepeni sudovi su u pobijanim presudama na osnovu izvedenih dokaza, bliže navedenih u obrazloženjima pobijanih presuda izveli zaključak o postojanju krivičnog dela rasna i druga diskriminacija iz člana 387. stav 4. Krivičnog zakonika. Po nalaženju Vrhovnog suda prvostepeni sud je u obrazloženju svoje presude naveo jasne razloge kojima je detaljno ocenio izvedene dokaze i obrazložio koje činjenice je iz tih dokaza utvrdio. Nakon sveobuhvatne analize izvedenih dokaza, utvrđenim činjenicama je dat odgovarajući smisao i značaj kada su radnje okrivljenog ocenjene kao obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim. Kako su razlozi koji su navedeni u odnosu na odlučne činjenice jasni i nedvosmisleni, nema nejasnoća niti nerazumljivosti, to nema ni povrede odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na koju se u zahtevu neosnovano ukazuje.

I u odnosu na pravnu kvalifikaciju, prvostepeni sud se detaljno bavio svim delovima radnje koju je okrivljeni preduzeo. Imajući u vidu da je za razgraničenje elemenata krivičnog dela za koje je okrivljeni optužen, veoma važan umišljaj, prvostepeni sud je objasnio da je umišljaj usmeren za tim da okrivljeni istakne svoj vrednosni sud o superiornosti Muslimana u odnosu na pripadnike drugih veroispovesti, te da istakne netrpeljivost prema nevernicima i da s tim u vezi glorifikuje borbu protiv nevernika, s tim da prvostepeni sud u svojim razlozima navodi da sadržina objava okrivljenog na društvenoj mreži Facebook pod nalogom okrivljenog je apstraktne prirode i navedene objave ne sadrže poziv na konkretno nasilje, niti konkretnu akciju. Sud daje razloge koji se tiču okolnosti i konteksta pod kojim su objavljivane – da je okrivljeni kao politoksikomanski zavisnik, pod dejstvom droge ili pak u apstinencijalnoj krizi, nakon izlaska sa izdržavanja višegodišnje kazne zatvora, objavama reagovao na događaje koji su na njega ostavili utisak ili pak zbog nekog ličnog nezadovoljstva, pri čemu je prvostepeni sud dao opširne razloge i analizirao ličnost okrivljenog, a nakon datog nalaza i mišljenja sudskih veštaka psihijatra i specijaliste medicinske psihologije. Ovakav umišljaj okrivljenog i radnje koje su iz njega proistekle objavljivanjem na društvenoj mreži, odgovaraju pravnoj kvalifikaciji za koju je okrivljeni oglašen krivim i osuđen po članu 387. stav 4. KZ. Prvostepeni sud se u obrazloženju odluke bavio i pravnom kvalifikacijom iz optužnog akta u vezi krivičnog dela iz člana 319a KZ i dao razloge za ocenu dokaza u vezi tog krivičnog dela i objasnio svoj zaključak da okrivljeni nije povezan sa bilo kojom radikalnom islamskom ideologijom ili organizacijom, te dao jasne razloge zbog čega izvodi zaključak da se u konkretnom slučaju ne radi o krivičnom delu iz člana 319a KZ, već o krivičnom delu iz člana 387. stva 4. KZ. Stoga je, po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno primenjen zakon na krivično delo koje je predmet optužbe.

Krivično delo rasna i druga diskriminacija iz člana 387. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko na osnovu razlike u rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu krši osnovna ljudska prava i slobode zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i ratifikovanim međunarodnim ugovorima od strane Srbije. Stavom 4. istog člana propisano je, ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju ili podstrekavaju mržnju, diskriminaciju ili nasilje, protiv bilo kojeg lica ili grupe lica, zasnovanih na rasi, boji kože, verskoj pripadnosti, nacionalnosti, etničkom poreklu ili nekom drugom ličnom svojstvu.

Odredbom člana 420. stav 2. ZKP propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Imajući navedeno u vidu, po nalaženju Vrhovnog suda prvostepeni sud je u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 420. stav 2. ZKP izmenio pravnu kvalifikaciju krivičnog dela i okrivljenog osudio za krivično delo iz člana 387. stav 4. KZ, a koju pravnu kvalifikaciju je prihvatio i drugostepeni sud u svojoj odluci odlučujući po žalbi na prvostepenu presudu, pri čemu su nižestepeni sudovi dali jasne razloge koje Vrhovni sud u potpunosti prihvata.

Iz svih navedenih razloga Vrhovni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, jer nižestepeni sudovi nisu učinili povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP na koju javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva neosnovno ukazuje, kao ni povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Ostalim navodima javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva se bavi činjeničnim pitanjima i zaključivanjima prvostepenog suda prilikom donošenja prvostepene odluke u smislu odredbe člana 440. ZKP, a koja povreda ne predstavlja dozvoljen razlog u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane javnog tužioca VJT, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva u napred navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Jasmina Vasović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković