Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu koga nije obavestio o sednici veća kao ni branioca okrivljenog nalazeći da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, pa je održao sednicu veća na osnovu člana 490. ZKP, u kojoj je razmotrio spise predmeta sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Bodića je neosnovan.

Branilac okrivljenog Zorana Bodića u zahtevu za zaštitu zakonitosti suštinski ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 441. stav 4. ZKP, sa obrazloženjem da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 62/14 od 07.07.2015. godine u stavu drugom izreke, odlučeno da troškovi krivičnog postupka u tom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda tako da sud povodom zahteva branioca okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka nije mogao da odlučuje o osnovanosti zahteva, već samo o visini troškova krivičnog postupka imajući u vidu da je navedenim rešenjem odlučeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, pa pošto je osporenim pravnosnažnim rešenjem odbačen kao nedozvoljen zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka o čemu je već odlučeno citiranim rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja, branilac okrivljenog nalazi da je u konkretnom slučaju u vezi troškova postupka u pitanju pravnosnažno presuđena stvar.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Bodića, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je nesporno da je pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 62/14 od 07.07.2015. godine, odbačena optužnica tužioca za organizovani kriminal, izmenjena dana 15.04.2013. godine, u odnosu na okrivljenog Zorana Bodića, zbog krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 4. u vezi stava 2. KZ i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ i istovremeno odlučeno da „troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda“.

Dakle, navedenom odlukom sud nije odlučio o osnovanosti zahteva branioca okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka jer u toj fazi postupka takav zahtev nije ni postojao, već je branilac okrivljenog tek po pravnosnažnosti navedenog rešenja podneo i opredelio zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka i tek tada je sud o istom prvi put odlučivao.

Po nalaženju ovog suda, odluka suda iz rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebnog odeljenja K Po1 62/14 od 07.07.2015. godine, da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda je opšteg karaktera i njome se samo određuje na čiji teret padaju troškovi postupka, budući da su u toku trajanja krivičnog postupka nastali brojni troškovi po različitim osnovima, a o osnovanosti zahteva branioca okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka odlučuje se posebnom odlukom nakon podnetog zahteva što je sud u konkretnom slučaju i učinio donoseći pobijana pravnosnažna rešenja kojima je pravnosnažno odlučio o zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka. Stoga se, kod odlučivanja u vezi podnetog zahteva najpre odlučuje o osnovanosti zahteva odnosno da li zakonska rešenja pružaju zakonski osnov da se podnosiocu zahteva dosude troškovi, a ukoliko zakonski osnov postoji onda se odlučuje o visini traženih troškova.

Iz iznetih razloga, pravilno je pobijanim pravnosnažnim rešenjima odlučeno da u konkretnom slučaju ne postoji zakonski osnov da se okrivljenom usvoji zahtev i dosude troškovi jer okrivljenom u ovoj fazi postupka ne pripadaju troškovi krivičnog postupka, imajući u vidu da je u odnosu na njega odbačena optužnica primenom člana 416. stav 1. tačka 3) ZKP i da se u smislu člana 417. stav 1. tačka 2) ZKP, postupak može nastaviti na zahtev nadležnog tužioca kada prestanu razlozi koji trajno sprečavaju vođenje krivičnog postupka, a da je odredbom člana 265. stav 1. ZKP, propisano da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tač.1) do 6) ZKP, nužni izdaci okrivljenog i nagrada branioca padaju na teret budžetskih sredstava suda, samo onda kada se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, što u konkretnom slučaju nije u pitanju, te je zahtev branioca okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka pravilno odbačen kao nedozvoljen.

Sledstveno iznetom po nalaženju ovoga suda, u konkretnom slučaju se ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari kada su u pitanju troškovi krivičnog postupka jer u vezi podnetog zahteva branioca okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka sud prethodno nije odlučivao pa se samim tim zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Bodića pravnosnažna rešenja neosnovano pobijaju zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 441. stav 4. ZKP.

Branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što u smislu člana 485. stav 4. ZKP, nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog odnosno njegovog branioca, čija su prava ograničena, pravima koja u postupku ima okrivljeni shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, zbog čega je zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi da zahtev podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP i zbog povrede prava okrivljenog na pravično suđenje.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1) a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) tog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako navodi u zahtevu branioca okrivljenog koji se odnose na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, nisu obrazloženi, a u zahtevu se u odnosu na povredu ljudskog prava (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP, ne ističe da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Zorana Bodića u odnosu na navedene povrede nema propisan sadržaj, u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                     Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić