Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž-Po1-Poi 15/24 od 23.06.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA, advokata Zore Dobričanin Nikodinović i advokata Dragoljuba Stanovića izjavljene protiv rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Poi Po1 br. 9/24 od 03.09.2024. godine.

Branilac okrivljenog AA, advokat Zora Dobričanin Nikodinović, podnela je protiv pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. i člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni sud pobijana rešenja preinači te ukine privremeno oduzimanje imovine ili da pobijana rešenja ukine i spise vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine drugostepeno rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja ovako označene povrede branilac navodi da sud nije utvrdio postojanje konkretne i jasno određene opasnosti da bi kasnije oduzimanje imovine bilo otežano ili onemogućeno, niti navodi dokaz, iz koga je utvrdio da je uslov za privremeno oduzimanje imovine iz člana 25. stav 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, u konkretnom slučaju i ispunjen, te nije utvrđena opasnost za svaku stvar ponaosob iz člana 23. stav 1. pomenutog Zakona, jer je stan, koji je oduzet osporenim rešenjima, jedini stan ovog okrivljenog, u kome on živi sa svojom suprugom i detetom, a da su sat i novac koji su privremeno oduzeti od okrivljenog, ranije privremeno oduzeti u krivičnom postupku, tako da ovim stvarima on bez sumnje, po navodima branioca, ne može da raspolaže, niti je utvrđena opasnost za otežanost kasnijeg oduzimanja. Branilac dalje osporava i ocenu suda u pogledu očigledne nesrazmere ukupnih prihoda i rashoda svih članova porodice sa kojima je vlasnik živeo u porodičnom domaćinstvu do trenutka sticanja imovine koja je predmet postupka, jer je prema stavu odbrane trebalo utvrditi prihode i članova njegovog trenutnog domaćinstva i njegovih roditelja za ceo period, s obzirom da je za postojanje osnovane sumnje da imovina proističe iz krivičnog dela, potrebno da se radi o imovini koja je u očiglednoj nesrazmeri sa zakonitim prihodima, a koju sud nije pravilno ustanovio, jer je postojanje navodne očigledne nesrazmere utvrđivao samo u odnosu na imovinu uže porodice okrivljenog AA, ne uzimajući u obzir roditelje okrivljenog koji su porodičnu imovinu na zakonit način sticali decenijama, a kojim navodima branilac polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, te suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim odlukama, i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog pravnog leka, međutim prilikom obrazlaganja ovako istaknute povrede branilac navodi da se pobijana rešenja zasnivaju na dokumentu Republičkog zavoda za statistiku od 31.05.2010. godine - izvod iz medotologije izrade potrošačke korpe, kao dokazu o prosečnoj potrošačkoj korpi dostavljenom uz podnesak tužilaštva, iako isti ne predstavlja dokaz o prosečnoj potrošačkoj korpi i ne može se dovesti u vezu sa okrivljenim i njegovim rashodima, a kojim navodima branilac suštinski ukazuje pogrešnu ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova čime je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković