U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Radomira Markovića i dr, zbog krivičnog dela teško ubistvo u podstrekavanju iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 34. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz.br. 196/24 od 02.09.2024. godine, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 9/22 od 19.04.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 13.10.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz.br. 196/24 od 02.09.2024. godine i UTVRĐUJE da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 9/22 od 19.04.2023. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, u korist okrivljenih Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ODBIJA kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 9/22 od 19.04.2023. godine usvojene su žalbe okrivljenog Radomira Markovića, njegove ... AA i njegovog branioca - advokata Vladimira Marinkova, okrivljenih Milana Radonjića i Ratka Romića i njihovog branioca - advokata Zore Dobričanin Nikodinović i branioca okrivljenog Miroslava Kuraka – advokata Stevana Protića i delimično žalba Tužilaštva za organizovani kriminal i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kpo1 br. 73/20 od 02.12.2021. godine preinačena tako što je Apelacioni sud okrivljene oslobodio od optužbe da su učinili i to: okrivljeni Radomir Marković krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5. KZ u podstrekavanju u vezi člana 34. KZ, a okrivljeni Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić kao saizvršioci krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5. u vezi člana 33. KZ. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenih, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz.br. 196/24 od 02.09.2024. godine protiv presude Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 9/22 od 19.04.2023. godine, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i shodno članu 493. ZKP utvrdi da je presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 9/22 od 19.04.2023. godine povređen zakon u smislu člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP u korist okrivljenih Radomira Markovića, Milana Radonjića, Miroslava Kuraka i Ratka Romića.

Vrhovni sud je održao sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), na kojoj je razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je delimično osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda osnovano javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a ovo iz sledećih razloga:

U obrazloženju presude drugostepeni sud na strani 64. treći pasus navodi da je svedok BB ispitan dana 08.01.2014. godine pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, bez prisustva stranaka, ali da sve ono što je tada izjavio nije ponovio na glavnom pretresu pred okrivljenima, braniocima i sudom i time je uskratio učesnicima u postupku mogućnost da ga pitaju bilo šta direktno vezano za sve činjenice o kojima se prethodno izjašnjavao, osim kada su u pitanju navodi da će „navigator“ u jednoj akciji hapšenja tokom 2000. godine biti „ovi Radonjini što su ubili Ćuruviju“. Takođe, u obrazloženju pobijane presude na strani 69. treći pasus se navodi i da svedok BB na glavnom pretresu pred prvostepenim i na pretresu pred drugostepenim sudom nije ostao pri iskazu koji je dao pred Tužilaštvom za organizovani kriminal na zapisniku dana 08.01.2014. godine, a što je, po stavu Vrhovnog suda u suprotnosti sa sadržajem zapisnika o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom od 26.09.2016. godine kao i zapisnikom o pretresu pred drugostepenim sudom dana 08.03.2023. godine.

Iz zapisnika o ispitivanju svedoka BB na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom dana 26.09.2016. godine proizlazi da je svedok naveo da nema ništa posebno da kaže, osim onoga što je izjavio i da nema šta da doda (strana 9. transkripta audio zapisa sa glavnog pretresa održanog dana 26.09.2016. godine), nakon čega je predsednik veća omogućio učesnicima u postupku da postavljaju pitanja svedoku (strana 9. – 116. transkripta audio zapisa), a što u konkretnom slučaju, iznete navode u obrazloženju presude da svedok BB nije na glavnom pretresu ponovio ono što je izjavio pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, kao i da je učesnicima u postupku bilo uskraćeno da svedoku postavljaju pitanja u vezi sa činjenicama o kojima se prethodno izjašnjavao, čini protivrečnim sadržini zapisnika o ispitivanju navedenog svedoka pred prvostepenim sudom. Takođe, iz zapisnika o glavnom pretresu održanom 26.09.2016. godine proizlazi da je svedok BB u više navrata odgovarajući na pitanja suda i učesnika u postupku, izričito izjavio da ostaje pri iskazu koji je dao, osim što je uskratio odgovore na pitanja koja bi ga mogla izložiti krivičnom gonjenju.

Na pretresu pred drugostepenim sudom održanom dana 08.03.2023. godine svedok BB, odgovarajući na pitanja predsednika veća i drugih učesnika u postupku, više puta je izjavio da nema ništa da doda, niti da oduzme od onoga što je rekao na prošlom svedočenju, kao i da sve što je rekao stoji u zapisniku i da stoji iza toga (strana 12. i 13. transkripta audio zapisa sa pretresa održanog pred Apelacionim sudom u Beogradu od 08.03.2023. godine), a što takođe navode u obrazloženju drugostepene presude (strana 69.), da svedok na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom i na pretresu pred drugostepenim sudom nije ostao pri iskazu koje je dao pred Tužilaštvom za organizovani kriminal na zapisniku dana 08.01.2014. godine, čini znatno protivrečnim sadržini zapisnika o ispitivanju svedoka BB pred Tužilaštvom za organizovani kriminal, prvostepenim i drugostepenim sudom.

Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog suda, na opisani način, učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, obzirom da nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost drugostepene presude u pogledu odlučnih činjenica koje proizlaze iz iskaza svedoka BB, jer postoji znatna protivrečnost između onoga što se o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazima svedoka BB datim u postupku u vezi sa događajima iz 1999, 2000. i 2002. godine i samih tih zapisnika.

Istu povredu zakona drugostepeni sud je učinio i prilikom ocene iskaza svedoka VV, GG, DD i ĐĐ, u odnosu na radnje koje su preduzimali u pripremi realizacije naloga koji su dobili od EE, kao i događajima koji su prethodili tim radnjama, o kojima su se detaljno izjašnjavali u svojim iskazima pred zamenikom tužioca za organizovani kriminal i na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom.

Drugostepeni sud u obrazloženju presude na strani 75. navodi da svedoci GG i VV nisu ostali pri svojim iskazima datim pred Tužilaštvom za organizovani kriminal 10.01.2014. godine.

Naime, iz zapisnika o ispitivanju svedoka GG na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom dana 27.09.2016. godine, proizlazi da je svedok izjavio da ostaje pri izjavi koju je dao na okolnosti na koje ga je ispitivalo Tužilaštvo za organizovani kriminal, da neće ništa dodavati niti oduzimati (strana 15. transkripta audio zapisa sa glavnog pretresa održanog dana 27.09.2016. godine), dok je svedok VV izjavio da ne može da se izjasni o pitanju da li ostaje pri iskazu koji je dao 10.01.2014. godine (strana 31. transkripta audio zapisa sa glavnog pretresa), što je u znatnoj protivrečnosti sa navodima u obrazloženju drugostepene presude (strana 75. prvi pasus), da svedoci GG i VV nisu ostali pri svojim iskazima datim pred Tužilaštvom za organizovani kriminal dana 10.01.2014. godine.

Pored iznetog, u obrazloženju drugostepene presude na strani 75. i 76. se navodi da su se svedoci DD i ĐĐ izjašnjavali samo o informacijama koje su od nekog čuli, te da njihovi iskazi sadrže i potpuno različite informacije, a što je protivrečno sadržini zapisnika o ispitivanju ovih svedoka pred Tužilaštvom za organizovani kriminal Kti br. 3/14 od 31.01.2014. godine i 06.02.2014. godine, kao i zapisnika o glavnom pretresu pred prvostepenim sudom održanom dana 05.12.2016. godine i 16.01.2017. godine, koji su pročitani na pretresu pred drugostepenim sudom, a iz kojih proizlazi da su se navedeni svedoci detaljno izjašnjavali o činjenicama u vezi sa događajem iz 2002. godine i praćenjem okrivljenog Miroslava Kuraka, kao i činjenicama u vezi sa „likvidacijom“ okrivljenih Kuraka i Romića, odnosno o činjenicama koje su im lično poznate, kako su i od koga došli do određenih saznanja i informacija, i koji su se osim u detaljima u svemu saglasno izjašnjavali, što je protivrečno navodima u obrazloženju drugostepene presude da su se navedeni svedoci izjašnjavali samo o informacijama koje su od nekoga čuli, kao i da njihovi navodi mogu da predstavljaju samo određene indicije vezano za predmet postupka, a posebno navodima da isti sadrže potpuno različite informacije, zbog čega sud nije prihvatio iste kao pouzdan dokaz.

Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog suda, drugostepeni sud je učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP zbog koje nije bilo moguće ispitati zakonitost i pravilnost drugostepene presude u pogledu odlučnih činjenica koje proizlaze iz iskaza svedoka BB, VV, GG, DD i ĐĐ jer postoji znatna protivrečnost između onoga što se o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja navodi u razlozima presude o sadržini zapisnika o iskazima imenovanih svedoka, i samih tih zapisnika.

Razlozi drugostepene presude u pogledu ocene činjenica koje su predmet dokazivanja, a koje su sadržane u izveštaju o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju od 12.02.2012. godine su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega nije moguće ispititati zakonitost i pravilnost presude, a ovo iz sledećih razloga:

Na strani 96. obrazloženja presude drugostepeni sud je naveo da je na pretresu odbio predlog odbrane da se izveštaj o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju od 12.02.2012. godine potpisan od strane ŽŽ, ZZ i II sa pratećom dokumentacijom izdvoji iz spisa kao nezakonit dokaz, jer nalazi da treba prihvatiti argumente iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 147/18 od 29.06.2018. godine o zakonitom pribavljanju DLT traka... čije presnimavanje, forenzička analiza i pregled pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju je naloženo naredbom istražnog sudije Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Kri.Po1.br. 137/11 od 16.11.2011. godine. Međutim, istovremeno na strani 100. i 101. obrazloženja presude drugostepeni sud navodi da nakon što je ovaj dokaz detaljno razmotren, isti ne može da prihvati kao pouzdan i verodostojan i da se na njemu ne može zasnovati činjenično stanje u ovom krivičnom postupku, pre svega jer nije obavljeno veštačenje u skladu sa odredbom člana 124. ZKP, a posebno imajući u vidu da su stranke osporavale činjenice koje proizlaze iz navedenog izveštaja, kao i da je iščitavanje DLT traka i selekcija podataka koji se na njima nalaze, izvršeno bez zahteva tužioca i naredbe tada istražnog sudije, a u izveštaju od 21.02.2008. godine ne postoji podatak kada i u kom vremenskom peridu i na koji način, odnosno po kojim kriterijumima je vršena selekcija podataka, dok u daljem toku postupka niko po naknadno donošenim naredbama za veštačenje nije uspeo da očita podatke sa DLT traka, niti da izvrši uvid u sadržinu istih.

Po stavu Vrhovnog suda, iz ovakvih navoda u obrazloženju presude ostaje nejasno koji konkretno dokaz je predmet analize drugostepenog suda, a navedeni razlozi suštinski predstavljaju stav drugostepenog suda da je izveštaj od 12.02.2012. godine dokaz koji je pribavljen i izveden suprotno Zakoniku, dakle nezakonit dokaz, a što je protivrečno navodima o prihvatanju argumenata iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu, Posebnog odeljenja Kž2 Po1 147/18 od 29.06.2018. godine, u pogledu zakonitosti ovog dokaza u kom rešenju se navodi da „u spisu postoje dokazi o svakoj preduzetoj procesnoj radnji vezano za 40 DLT traka i ostalim tehničkim podacima koji su bili osnova za sačinjavanje izveštaja, kako i kada su oduzeti od operatera od strane ovlašćenih službenih lica, predati Tužilaštvu za organizovani kriminal, istražnom sudiji Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu i Službi za specijalne istražne metode i BIA RS Odeljenju za razvoj i vođenje novih sistema za kontrolu telekomunikacionim mrežama, te se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda da je izveštaj o presnimavanju, forenzičkoj analizi i pregledu pohranjenih podataka o ostvarenom telefonskom saobraćaju od 12.02.2012. godine ..., nezakonit dokaz... „.

Takođe, potpuno su nejasni i navodi u obrazloženju drugostepene presude da se izveštaj od 12.02.2012. godine ne može prihvatiti kao pouzdan i verodostojan, jer veštačenje nije obavljeno u skladu sa odredbama člana 124. ZKP, a što je suprotno sa argumentima iz rešenja Kž2 Po1 147/18 koje drugostepeni sud prihvata, imajući u vidu da iz navedenih razloga proizlazi da sud kroz ocenu verodostojnosti navedenog dokaza zapravo ocenjuje i njegovu zakonitost, a ukoliko je nalaz nejasan, nepotpun, pogrešan, u protivrečnosti sam sa sobom ili sa okolnostima o kojima je veštačeno ili se pojavi sumnja u njegovu istinitost, odnosno ako je mišljenje nejasno ili protivrečno, shodno odredbi člana 124. ZKP, upravo je organ postupka, u konkretnom slučaju sud, nadležan za donošenje naredbe o ponavljanju veštačenja kako bi se otklonili nedostaci u nalazu i mišljenju. U prilog ovog zaključka Vrhovnog suda govori i činjenica da drugostepeni sud uopšte nije ni interpretirao niti analizirao sadržinu ovog dokaza (analiza međusobno ostvarenih komunikacija u periodu od 09.04. do 12.04.1999. godine, između Milana Radonjića, Ratka Romića, Miroslava Kuraka, čiji su brojevi telefona taksativno navedeni i u kome je naznačen i broj telefonske kartice okrivljenog Radomira Markovića, sa svim podacima o vremenu, tipu saobraćaja, trajanju, ćelijama baznih stanica i adresama baznih stanica, preko kojih je komunikacija ostvarivana, kao i analiza komunikacija na osnovu jedinstvenog identifikacionog broja telefonskog aparata), a prilikom njegove ocene je našao da isti nije verodostojan i da je nepouzdan.

Pri tome, navodima da se radi o dokazu koji se ne može prihvatiti kao pouzdan i verodostojan iz razloga koji ne predstavljaju ocenu njegove dokazne vrednosti, već ukazuju na eventualne nedostatke u nalazu i mišljenju koji se otklanjaju ponovnim veštačenjem shodno odredbi člana 124. ZKP, odnosno potpuno nejasnim razlozima za zaključak da se radi o „predlogu izveštaja“ što je u suprotnosti sa sadržinom navedenog dokaza, drugostepeni sud i u odnosu na jednu od ključnih činjenica koja je bila predmet dokazivanja u postupku daje razloge koji su potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, zbog čega takođe nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude čime je takođe učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Shodno iznetom, osnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz.br. 196/24 od 02.09.2024. godine kojima se ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 9/22 od 19.04.2023. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz.br. 196/24 od 02.09.2024. godine je neosnovan.

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u zahtevu navodi da iz zapisnika o pretresu pred drugostepenim sudom održanom dana 08.03.2023. godine proizlazi da je svedok GG izjavio da ne ostaje pri ranijim iskazima, jer se ne seća šta je rekao, dok je svedok VV izjavio da ne želi da odgovara na pitanja suda, odbrane i tužilaštva, u kojoj situaciji drugostepeni sud, umesto da ranije dati iskaz pročita ili reprodukuje njegov optički ili tonski snimak, shodno članu 402. stav 7. ZKP i svedoka upita za razloge odstupanja, ili da postupi u skladu sa članom 406. stav 1. tačka 4) ZKP, konstatuje da svedoci nisu ostali pri svojim ranijim navodima i da su uskratili svedočenje. Postupajući na opisani način drugostepeni sud je u toku pretresa, po stavu javnog tužioca, učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP i to nepravilnom primenom odredbe o ispitivanju svedoka iz člana 402. stav 7. ZKP, kojom je propisana shodna primena člana 397. stav 4. ZKP, jer svedoka nije upozorio, niti upitao za razloge odstupanja od ranije datog iskaza, niti je raniji iskaz ili deo iskaza pročitao i reprodukovao njegov optički ili tonski snimak, kao i odredbe člana 406. stav 1. tačka 4) ZKP, kojom je propisan način izvođenja dokaza u slučaju odbijanja svedoka da bez zakonskog razloga da iskaz na pretresu, odnosno nije pročitao zapisnik o ranije datom iskazu u postupku.

Iznete navode Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Stoje navodi zahteva javnog tužioca da iz zapisnika o pretresu pred drugostepenim sudom od 08.03.2023. godine proizlazi da je svedok GG izjavio da ne ostaje pri ranijim iskazima, jer se ne seća šta je rekao, dok je svedok VV izjavio da ne želi da odgovara na pitanja suda, odbrane i tužilaštva.

Odredbom člana 402. stav 7. ZKP propisano je da se prilikom ispitivanja svedoka, veštaka ili stručnog savetnika shodno primenjuju odredbe člana 397. stav 4. i 5. i člana 398. stav 3. do 5. ovog Zakonika.

Odredbom člana 397. stav 4. ZKP propisano je da ako optuženi odstupi od svog ranije datog iskaza predsednik veća upozoriće ga na to, upitati za razloge odstupanja i, po potrebi, odrediće po službenoj dužnosti ili na zahtev optuženog da se ranije dat iskaz ili deo tog iskaza pročita i reprodukuje njegov optički ili tonski snimak.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 4) ZKP propisano je da, osim u slučajevima posebno propisanim u ovom Zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ovog Zakonika, ako svedok ili veštak bez zakonskog razloga neće da da iskaz na glavnom pretresu.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 402. stav 7. i člana 406. stav 1. tačka 4) ZKP, obzirom da je odredba člana 397. stav 4. ZKP takvog karaktera da daje mogućnost predsedniku veća da u svakom konkretnom slučaju ceni činjenicu da li postoji potreba da se ranije dati iskaz ili deo iskaza pročita i reprodukuje njegov optički ili tonski snimak, kao i da su na glavnom pretresu održanom dana 28.03.2023. godine pred Apelacionim sudom u Beogradu – drugostepenim sudom, svi zapisnici o ranijim iskazima saslušanih svedoka (VV i GG, pa i BB,) i pročitani, u skladu sa članom 406. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz.br. 196/24 od 02.09.2024. godine delimično usvojio i utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1-Po1 9/22 od 19.04.2023. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku u korist okrivljenih Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz.br. 196/24 od 02.09.2024. godine u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, zahtev odbio kao neosnovan u skladu sa odredbom člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković