O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 111/2022 od 28.06.2023. godine okrivljeni Vinko Rakonjac, Dejan Nedović, Vladimir Bošković, Enver Selmanović, Dragan Tomić, Zoran Janjušević, Dejan Avramović i Vladimir Lakić oglašeni su krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, opisanom u tački 1. do 3. izreke presude, za koje je su osuđeni i to:

- okrivljeni Vinko Rakonjac na kaznu zatvora u trajanju od 12 (dvanaest) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.09.2012. godine do 04.02.2016. godine,

- okrivljeni Dejan Nedović na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 23.09.2012. godine do 28.03.2014. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 28.03.2014. godine do 14.05.2015. godine,

- okrivljeni Vladimir Bošković na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina,

- okrivljeni Enver Selmanović na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u ekstradicionom pritvoru 25.01.2013. godine do 11.02.2013. godine, vreme provedeno u pritvoru od 12.02.2013. godine do 28.03.2014. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 28.03.2014. godine do 14.05.2015. godine,

- okrivljeni Dragan Tomić na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.09.2012. godine do 17.12.2013. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 17.12.2013. godine do 23.06.2015. godine,

- okrivljeni Zoran Janjušević na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina,

- okrivljeni Dejan Avramović na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina i 6 (šest) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 05.10.2012. godine do 13.12.2013. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 13.12.2013. godine do 04.04.2014. godine,

- okrivljeni Vladimir Lakić na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.09.2012. godine do 28.03.2014. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanje stana od 28.03.2014. godine do 29.09.2017. godine.

Istom presudom, okrivljeni Miroljub Jovanović oglašen je krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, opisanom u tački 3. izreke presude, i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 22.09.2012. godine do 22.10.2013. godine.

Na osnovu člana 246. stav 7. KZ u vezi člana 87. KZ od okrivljenih je oduzeta opojna droga heroin u količini od 1.149,72 grama, a na osnovu člana 87. KZ okrivljenom Vinku Rakonjcu, Dejanu Nedoviću, Dejanu Avramoviću, Draganu Tomiću, Miroljubu Jovanoviću i Vladimiru Lakiću izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže opisanih u izreci presude. Istom presudom, okrivljeni su obavezani da sudu na ime sudskog paušala plate iznos od po 50.000,00 dinara u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, kao i da naknade troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 5/24 od 07.06.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Envera Selmanovića i njegovog branioca, advokata Svetlane Bobić, branioca okrivljenog Dragana Tomića, advokata Nikole Matića, branioca okrivljenih Vinka Rakonjca i Dejana Nedovića, advokata Aleksandra Kovačevića, branioca okrivljenog Vladimira Boškovića, advokata Biljane Dragaš, branioca okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokata Radeta Erkića, branioca okrivljenog Vladimira Lakića, advokata Aleksandra Cvejića i branioca okrivljenog Dejana Avramovića, advokata Miroslava Todorovića, a presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K Po1 111/22 od 28.06.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog Vinka Rakonjca i okrivljenog Dejana Nedovića, advokat Aleksandar Kovačevvić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i „na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu na ponovno suđenje pred potpuno izmenjenim većem“,

- branilac okrivljenog Envera Selmanovića, advokat Svetlana Bobić, uz dve neblagovremene dopune zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) i stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) ZKP i povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude ili samo presudu donetu u postupku po redovnom pravnom leku tako što će okrivljenog Envera Selmanovića osloboditi od optužbe ili ukine „ili poništi“ pobijane presude ili samo presudu donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu,

- branilac okrivljenog Vladimira Lakića, advokat Aleksandar Cvejić, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP bez označavanja konkretne povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Vladimira Lakića osloboditi od optužbe,

- branilac okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokat Rade Erkić, zbog povrede zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Miroljuba Jovanovića osloboditi od optužbe ili ukine presudu donetu u postupku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu,

- branilac okrivljenog Vinka Rakonjca, advokat Dejan Dobrosavljević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Vinka Rakonjca osloboditi od optužbe ili pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje,

- branilac okrivljenog Dejana Avramovića, advokat Miroslav Todorović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog Dejana Avramovića osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vinka Rakonjca, Dejana Nedovića, Envera Selmanovića, Vladimira Lakića, Dejana Avramovića i Miroljuba Jovanovića, dostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenih Vinka Rakonjca, Dejana Nedovića, Envera Selmanovića, Vladimira Lakića, Dejana Avramovića i Miroljuba Jovanovića, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vinka Rakonjca, advokata Aleksandra Kovačevića i advokata Dejana Dobrosavljevića, branioca okrivljenog Dejana Nedovića, advokata Aleksandra Kovačevića, branioca okrivljenog Envera Selmanovića, advokata Svetlane Bobić, branioca okrivljenog Dejana Avramovića, advokata Miroslava Todorovića, i branioca okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokata Radeta Erkića, su neosnovani, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Lakića, advokata Aleksandra Cvejića, nedozvoljen, a dve dopune zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Envera Selmanovića, advokata Svetlane Bobić neblagovremene.

Povreda zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP

Branilac okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokat Rade Erkić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je u postupku koji je prethodio donošenju pobijanih presuda povređen zakon i to odredba člana 74. tačka 3) ZKP, i sa tim u vezi ističe da iz spisa predmeta proizilazi da okrivljeni nije imao branioca od trenutka lišenja slobode, a što je, prema navodima zahteva, trenutak hapšenja okrivljenog na graničnom prelazu Gradina, usled kog je okrivljenom onemogućno da efektivno prisustvuje uviđaju, a nije mu obezbeđen branilac koji bi prisustvovao ovoj dokaznoj radnji.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokata Radeta Erkića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 74. tačka 3) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren-od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Odredbom člana 294. stav 1. ZKP propisano je da lice uhapšeno u skladu sa članom 291. stav 1. i članom 292. stav 1. tog zakonika, kao i osumnjičenog iz člana 289. stav 1. i 2. navedenog zakonika, javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv. Stavom 2. istog člana, propisano je da o zadržavanju, javni tužilac ili po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje, dok je stavom 5. ovog člana propisano da osumnjičeni mora imati branioca čim organ postupka iz stava 2. ovog člana donese rešenje o zadržavanju.

Iz rešenja o zadržavanju okrivljenog MUP RS, DP, UKP, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala 03/4-1-4 broj KU 65/12 LS 106/12 od 22.09.2012. godine u spisima predmeta, proizilazi da je okrivljenom Miroljubu Jovanoviću, čije zadržavanje se računa od 22.09.2012. godine od 23.00 časa, kada je lišen slobode, obezbeđen branilac po službenoj dužnosti, advokat Batica Aleksić, u čijem prisustvu mu je rešenje o zadržavanju uručeno 22.09.2012. godine u 23.35 časova.

Po oceni Vrhovnog suda, iz iznetog stanja u spisima predmeta proizilazi da je okrivljeni Miroljub Jovanović, shodno odredbi člana 294. stav 5. ZKP, imao branioca od trenutka kada je organ postupka doneo rešenje o njegovom zadržavanju, pa ovaj sud nalazi da u postupku koji je prethodio donošenju pobijanih presuda okrivljenom Miroljubu Jovanoviću nije povređeno pravo na obaveznu odbranu predviđeno odredbom člana 74. tačka 3) ZKP.

Sledstveno iznetom, a imajući u vidu da iz zapisnika o uviđaju Višeg suda u Pirotu Kri 79/12 proizilazi da je uviđaj na graničnom prelazu Gradina, istražni sudija započeo 22.09.2013. godine u 20.30 časova i završio istog dana u 23.00 časa, okrivljeni Miroljub Jovanović u trenutku vršenju uviđaja, kom je prisustvovao, nije ni bio zadržan, pa stoga nije ni morao imati branioca, tako da se u konkretnom slučaju ne radi o procesnoj situaciji iz člana 74. tačka 3) ZKP, kako to u podnetom zahtevu pogrešno zaključuje branilac okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokat Rade Erkić.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokata Radeta Erkića, kojim se ukazuje da je u postupku koji je prethodio donošenju pobijanih presuda povređen zakon u pogledu obavezne odbrane propisane članom 74. tačka 3) ZKP.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP

Branilac okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokat Rade Erkić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitne povreda krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP ističući da, u konkretnom slučaju, nije postojala optužba ovlašćenog tužioca budući da je okrivljenom Miroljubu Jovanoviću optužnicom stavljeno na teret krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, koje nije u nadležnosti Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, u smislu člana 3. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije.

Vrhovni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokata Radeta Erkića, ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 2. tačka 1) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela („Službeni glasnik RS“, broj 42/2002...58/2004, 45/2005...72/2011, 101/2011), koji je bio na snazi u vreme pokretanja predmetnog krivičnog postupka, propisano je da se taj zakon primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela organizovnog kriminala.

Organizovani kriminal, prema odredbi člana 3. stav 1. istog zakona, predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika, a pod organizovanom kriminalnom grupom iz stava 1. ovog člana, podrazumeva se grupa od tri ili više lica koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge koristi. Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, nadležno je Tužilaštvo za organizovani kriminal, u smislu člana 4. stav 1. navedenog zakona.

Prema stanju u spisima predmeta, javni tužilac Tužilaštva za organizovani kriminal je, na osnovu člana 296. ZKP, doneo naredbu o sprovođenju istrage Kti 19/12 od 23.09.2012. godine, zbog postojanja osnova sumnje da je osumnjičeni Vinko Rakonjac organizovao kriminalnu grupu, čiji pripadnici su postali osumnjičeni Dejan Nedović, Vladimir Bošković, Enver Selmanović, Dragan Tomić, Zoran Janjušević, Dejan Avramović, Vladimir Lakić, Miroljub Jovanović i AA, koja je delovala sporazumno u dužem vremenskom periodu i u međunarodnim razmerama i to na teritoriji Republike Srbije, Republike Slovenije, Holandije, Turske, Austrije i Dominikanske Republike, u cilju vršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine, radi sticanja neposredne finansijske koristi, pri čemu su po prethodnom dogovoru sa BB, organizatorom kriminalne grupe iz Republike Slovenije, čiji pripadnici su slovenački državljani VV, GG i DD, u skladu sa ulogama u ovim organizovanim kriminalnim grupama, ugovarali neovlašćenu kupovinu, prenos i prodaju opojnih droga-kokaina i heroina, čime bi osumnjičeni Vinko Rakonjac izvršio krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 346. stav 5. u vezi stava 2. KZ, a osumnjičeni Dejan Nedović, Vladimir Bošković, Enver Selmanović, Dragan Tomić, Zoran Janjušević, Dejan Avramović, Vladimir Lakić, Miroljub Jovanović i AA krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnog dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela iz člana 345. stav 5. u vezi stava 4. KZ.

Osim navedenih krivičnih dela, naredba o sprovođenju istrage doneta je i zbog postojanja osnovane sumnje da su osumnjičeni Vinko Rakonjac, Dejan Nedović, Zoran Janjušević, Vladimir Bošković, AA, Vladimir Lakić i Miroljub Jovanović, izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 4. u vezi stava 1. KZ, kao i zbog drugih krivičnih dela koja su stavljena na teret osumnjičenima Vinku Rakonjcu, Dejanu Nedoviću, Vladimiru Boškoviću, Enveru Selmanoviću, Dejanu Avramoviću i Draganu Tomiću.

Iz izloženih navoda jasno proizilazi da je krivični postupak protiv okrivljenih pokrenut donošenjem naredbe o sprovođenju istrage zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivična dela organizovanog kriminala, u smislu odredbe člana 2. tačka 1) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, koja se gone po službenoj dužnosti, iz kog razloga je, po oceni Vrhovnog suda, javni tužilac nekadašnjeg Tužilaštva za organizovani kriminal, a sada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, nadležan da postupa u predmetnom krivičnom postupku protiv okrivljenog Miroljuba Jovanovića, pa su suprotni navodi njegovog branioca, advokata Radeta Erkića, kojim se ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povred odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP

Branioci okrivljenog Vinka Rakonjca, advokat Dejan Dobrosavljević i advokat Aleksandar Kovačević, koji je ujedno i branilac okrivljenog Dejana Nedovića, branilac okrivljenog Envera Selmanovića, advokat Svetlana Bobić, i branilac okrivljenog Dejana Avramovića, advokat Miroslav Todorović, zahteve za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati, i to na materijalu prikupljenom primenom mera nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija i optičko snimanje lica, koji je nezakonito pribavljen, jer naredbe istražnog sudije kojim su ove mere određene, nisu izvedene kao dokaz na glavnom pretresu.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, činjenica da naredbe istražnog sudije Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, kojima su određene mere nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija i optičko snimanje lica, nisu izvedene kao dokaz tokom glavnog pretresa, pri čemu iste nisu ni bile predložene kao dokaz, ni od strane javnog tužioca niti od strane okrivljenih i njihovih branilaca, ne dovodi u sumnju njihovu zakonitost, kako branioci okrivljenih Vinka Rakonjca, Dejana Nedovića, Envera Selmanovića i Dejana Avramovića, pogrešno smatraju. Shodno tome, a imajući u vidu da su isti navodi neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to ovaj sud, prihvatajući razloge date na strani 39, u stavu prvom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP i nalazi da se neosnovano u podnetim zahtevima ukazuje da je materijal koji je pribavljen primenom ovih mera, a koji je proistekao iz navedenih naredbi istražnog sudije Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal morao biti izdvojen iz spisa predmeta shodno odredbama člana 16. stav 1. i člana 84. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud je dalje, uz primenu odredbe člana 604. stav 1. ZKP kojom je propisano da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene ovog zakonika ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br.58/04, 85/05-dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 - dr. zakon, 72/09 i 76/10), kao neosnovane ocenio navode zahteva branilaca okrivljenog Vinka Rakonjca, branioca okrivljenog Dejana Nedovića i branioca okrivljenog Envera Selmanovića, kojima se ukazuje da naredbe kojim su određene mere nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija i optičko snimanje lica, a koje su određene po „predlogu za proširenje“ ovih mera i to u odnosu na okrivljenog Vinka Rakonjca sa protivrečnim navodima u pogledu krivičnog dela za koje se sumnjiči, nisu donete u skladu sa odredbama važećeg Zakonika o krivičnom postupku, nemaju zakonom propisan sadržaj niti argumentovane i dovoljne razloge koji opravdavaju neophodnost njihove primene, odnosno okolnosti koje ukazuju da se na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti ili dokazati ili da je njihovo prikupljanje znatno otežano.

Naime, nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija i optičko snimanje lica preduzet je prema okrivljenom Vinku Rakonjcu na osnovu naredbe istražnog sudije Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Pov-Po1 941/11 od 14.09.2011. godine, na osnovu pismenog i obrazloženog predloga javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Str.pov 65/11 od 14.09.2011. godine, odnosno prema okrivljenom Dejanu Nedoviću na osnovu naredbe istražnog sudije istog suda Pov-Po1 946/11 od 15.09.2011. godine, na osnovu pismenog i obrazloženog predloga javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Str.pov 65/11 od 15.09.2011. godine, a prema okrivljenom Enveru Selmanoviću na osnovu naredbe istražnog sudije istog suda Pov-Po1 1104/11 od 13.10.2013. godine, na osnovu pismenog i obrazloženog predloga javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Str.pov 65/11 od 13.10.2011. godine.

Odredbom člana 504e ZKP („Službeni list SRJ“ br.70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br.58/04, 85/05-dr. zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09-dr. zakon, 72/09 i 76/10) koji je važio u vreme određivanja ovih mera, propisano je da na pisani i obrazloženi predlog javnog tužioca istražni sudija može narediti nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo iz člana 504a tog Zakonika, dok je stavom 3. istog člana propisano da mere iz stava 1. člana 504e određuje istražni sudija, obrazloženom naredbom u kojoj se navode podaci o licu prema kojem se mera primenjuje, osnovi sumnje, način sprovođenja, obim i trajanje mera. Ove mere, prema istom članu zakona, mogu trajati najduže šest meseci, a zbog važnih razloga mogu biti produžene još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca.

Prema nalaženju ovoga suda, a suprotno prethodno iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vinka Rakonjca, Dejana Nedovića i Envera Selmanovića, predmetne naredbe istražnog sudije Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal o određivanju navedenih mera prema okrivljenima Vinku Rakonjcu, Dejanu Nedoviću i Enveru Selmanoviću, donete su u skladu sa tada važećom odredbom člana 504e ZKP, na osnovu pisanih i obrazloženih predloga javnog tužioca, i sadrže dovoljna obrazloženja u kojima su navedeni podaci o licima prema kojima se primenjuju, okolnosti koje ukazuju na postojanje osnova sumnje da su okrivljeni izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ sa elementima organizovanog kriminala, za koje krivično delo su se ove mere mogle odrediti, način sprovođenja koji je poveren MUP RS, DP, UKP, Službi za borbu protiv organizovanog kriminala i obim mera koje mogu trajati najduže šest meseci, te navode da je primena ovih mera neophodna jer se na drugi način ne bi mogli prikupiti dokazi za krivično gonjenje, odnosno njihovo prikupljanje bi bilo znatno otežano.

Pri tome, predlog javnog tužioca Tužilaštva za organizovani kriminal Str.pov 65/11 od 14.09.2011. godine na osnovu kog je doneta naredba istražnog sudije Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Pov-Po1 941/11 od 14.09.2011. godine kojom je prema okrivljenom Vinku Rakonjcu određena mera nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija i optičko snimanje lica, podnet je zbog postojanja osnova sumnje da okrivljeni Vinko Rakonjac, zajedno sa drugim licima, vrši krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. ZKP sa elementima organizovanog kriminala, zbog kog je se ova mera u smislu člana 504a stav 3. i 4. ZKP mogla odrediti i kao takva je i određena.

Shodno tome, okolnost što se u predlogu Odeljenja za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala SBPOK 03/4-1 „O“ str.pov.230-111/11-291 od 13.09.2011. godine koji je uz predlog javnog tužioca dostavljen istražnom sudiji, između ostalog, navodi „da policijski službenici SBPOK raspolažu operativnim saznanjima o licima sa područja Beograda, Republike Slovenije i Kosova i Metohije, koja se bave krijumčarenjem većih količina oružja i opojnih droga iz Republike Srbije u zemlje zapadne Evrope“, a koje navode branioci okrivljenog Vinka Rakonjca, advokat Aleksandar Kovačević i advokat Dejan Dobrosavljević, u podnetim zahtevima nepotpuno interpretiraju i tumače, nije od uticaja na zakonitost određivanja i sprovođenja navedene mere koja je prema okrivljenom Vinku Rakonjcu predložena, dovoljno obrazložena i određena zbog postojanja osnova sumnje da učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ sa elementima organizovanog kriminala.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se navodima branioca okrivljenog Vinka Rakonjca i okrivljenog Dejana Nedovića, advokata Aleksandra Kovačevića, i branioca okrivljenog Dejana Avramovića, advokata Miroslava Todorovića, zakonitost materijala prikupljenog primenom mere nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija i optičko snimanje lica, osporava isticanjem da prilikom izvršenja ove mere u odnosu na okrivljene Vinka Rakonjca, Dejana Nedovića i Dejana Avramovića, istražnom sudiji i javnom tužiocu nisu dostavljani dnevni izveštaji, u skladu sa tada važećom odredbom člana 504ž ZKP. Ovo iz razloga što iz odredbe člana 504ž ZKP koja je važila u vreme određivanja ovih dokaznih radnji, jasno proizilazi da organi koji izvršavaju naredbu istražnog sudije iz člana 501e stav 1. ZKP, sačinjavaju dnevne izveštaje koje zajedno sa prikupljenim snimcima dostavljaju istražnom sudiji i javnom tužiocu, ali samo uz uslov da se to čini na njihov zahtev, što znači da sačinjavanje dnevnih izveštaja, ne predstavlja obavezu njihovog svakodnevnog dostavljanja istražnom sudiji i javnom tužiocu, a kako to neosnovano u podnetim zahtevima ukazuju branilac okrivljenih Vinka Rakonjca i Dejana Nedovića, advokat Aleksandar Kovačević, i branilac okrivljenog Dejana Avramovića, advokat Miroslav Todorović.

Dalje, branioci okrivljenog Vinka Rakonjca, advokat Dejan Dobrosavljević i advokat Aleksandar Kovačević, koji je ujedno i branilac okrivljenog Dejana Nedovića, u podnetim zahtevima, pogrešnim tumačenjem odredbe člana 608. ZKP kojom je određeno stupanje na snagu i početak primene zakonika, ukazuju da je materijal koji je pribavljen sprovođenjem predmetnih mera iz člana 504e u periodu od 15.01.2012. godine do 13.03.2012. godine, u odnosu na ove okrivljene morao biti izdvojen iz spisa predmeta kao nezakonit dokaz, jer su naredbe istražnog sudije kojim su određene, prema mišljenju branilaca, morale biti „upodobljene“ sa odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku koji se u postupcima za krivična dela organizovanog kriminala primenjuje od 15.01.2012. godine, i to sa odredbom člana 172. ZKP, a kako to nije urađeno, to je počev od tog datuma pa sve do njihovog produženja dana 13.03.2012. godine, sav materijal koji je odnosi na okrivljenog Vinka Rakonjca i okrivljenog Dejana Nedovića, nezakonito pribavljen.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, obzirom da se Zakonik o krivičnom postupku, kao procesni zakon, ni u jednoj procesnoj situaciji ne primenjuje retroaktivno, što znači da u konkretnom slučaju nije ni bilo mesta donošenju novih naredbi o određivanju predmetnih mera koje su već donete u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku koji je važio u vreme njihovog određivanja, odnosno njihovom „upodobljavanju“ sa odredbama novog Zakonika o krivičnom postupku počev od 15.01.2012. godine, kako to branioci okrivljenog Vinka Rakonjca i okrivljenog Dejana Nedovića pogrešno smatraju nepravilnim upoređivanjem sadržaja naredbe o merama iz člana 504e ranije važećeg ZKP sa naredbom o posebnoj dokaznoj radnji tajno praćenje i snimanje iz člana 172. važećeg ZKP.

Samim tim, materijal pribavljen sprovođenjem naredbi istražnog sudije Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal o određivanju navedenih dokaznih radnji Pov-Po1 941/11 od 14.09.2011. godine prema okrivljenom Vinku Rakonjcu i Pov-Po1 946/11 od 15.09.2011. godine prema okrivljenom Dejanu Nedoviću, koje su donete u skladu sa odredbom člana 504e ZKP koji je važio u vreme njihovog određivanja, a kojim je određeno da ove mere mogu trajati najduže šest meseci, ni sam po sebi ni prema načinu pribavljanja ne predstavlja nezakonit dokaz.

Isto važi i za materijal pribavljen u periodu od 15.01.2012. godine do 13.03.2012. godine, kada su, uz poštovanje vremenskog trajanja ovih mera, naredbama sudije za prethodni postupak iste produžene na osnovu odredbi člana 166, 167. stav 3, 168, 171, 172. stav 3. i 172. važećeg ZKP, i prema okrivljenom Vinku Rakonjcu i prema okrivljenom Dejanu Nedoviću i to u trajanju od tri meseca, uz jasno određivanje otvorenih prostora, mesta i prostorija na teritoriji Beograda i Batrovaca iz člana 171. stav 1. tačka 1) ZKP, koji mogu biti predmet tajnog nadzora i snimanja radi otkrivanja kontakata i komunikacija ovih okrivljenih i to isključivo kada je okrivljeni Vinko Rakonjac, odnosno okrivljeni Dejan Nedović prisutan, uz ovlašćenje da službena lica MUP RS, DP, UKP, SBPOK-Odeljenje za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala uđu i postave tehničke uređaje za snimanje u prostorijama, ugostiteljskim objektima i benzinskim pumpama određenim ovim naredbama u odnosu na oba okrivljena. Jedna od tih bezinskih pumpi je i benzinska pumpa „MOL“ u blizini graničnog prelaza Batrovci, kojom branilac okrivljenih Vinka Rakonjca i Dejana Nedovića, advokat Aleksandar Kovačević, u zahtevu posebno bavi iznoseći sopstveno tumačenje odredbi važećeg Zakonika o krivičnom postupku prema kom nije moguće „ozvučavanje prostora“, već samo „ozvučavanje lica“ i to samo u slučaju angažovanja prikrivenog islednika, a koje tumačenje Vrhovni sud ocenjuje kao nepravilno s obzirom na to da se, na osnovu odredbi člana 171 stav 1. tačka 1) i stav 2. i člana 172. stav 2. ZKP, tajno praćenje i snimanje, između ostalog, može sprovesti postavljanjem tehničkih uređaja za snimanje i u prostorijama ako je verovatno da će okrivljeni tu biti prisutan, a što je u konkretnom slučaju naredbama sudije za prethodni postupak od 13.03.2012. godine i određeno.

Vrhovni sud dalje nalazi da su navedene posebne dokazne radnje uz poštovanje njihovog vremena trajanja, prema okrivljenom Vinku Rakonjcu produžene naredbom Pov-Po1 941/11 od 12.06.2012. godine u trajanju od tri meseca, odakle jasno proizilazi da su iste primenjivane u periodu kojim se njegov branilac, advokat Aleksandar Kovačević, u podnetom zahtevu bavi osporavajući zakonitost transkripata telefonskih razgovora NN lica iz Turske, koja je već bila predmet ocene drugostepenog suda prilikom odlučivanja o žalbama branilaca okrivljenog Vinka Rakonjca, izjavljenih protiv prvostepene presude.

Naime, obrazlažući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih Vinka Rakonjca i Dejana Nedovića, advokat Aleksandar Kovačević, u podnetom zahtevu ukazuje da se tačka 3. pobijane prvostepene presude koja se odnosi na neovlašćenu nabavku opojne droge heroin iz Turske i njen prenos na teritoriju Republike Srbije radi prodaje, koje je organizovao okrivljeni Vinko Rakonjac u periodu od jula meseca 2012. godine do 22.09.2012. godine, zasniva na transkriptima razgovora NN lica iz Turske pribavljenih po naredbi sudije za prethodni postupak Pov-Po1 106/12 od 28.05.2012. godine, koja je doneta nakon isteka tri meseca od donošenja osnovne naredbe Pov-Po1 106/12 od 23.02.2012. godine kojom je određen tajni nadzor komunikacije tog lica, što se odnosi i na naredbu Pov-Po1 106/12 od 31.08.2012. godine koja je doneta nakon istaka tri meseca određenih naredbom od 28.05.2012. godine, zbog čega su transkripti razgovora NN lica iz Turske nakon 28.05.2012. godine morali biti izdvojeni iz spisa predmeta kao nezakoniti dokazi.

Stoji činjenica da po isteku vremena trajanja posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije od tri meseca, određene naredbom sudije za prethodni postupak Pov-Po1 106/12 od 23.02.2012. godine prema NN licu iz Turske, u konkretnom slučaju nije odmah doneta naredba kojom bi bilo produženo trajanje ove mere u smislu odredbe člana 167. stav 3. ZKP, već pet dana kasnije. Međutim, to po oceni Vrhovnog suda ne ukazuje da je samim tim učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, što je, razmatrajući iste žalbene navode u kontekstu činjenice da je prema okrivljenom Vinku Rakonjcu ova posebna dokazna radnja tada primenjivana, a NN lice iz Turske sa njim bilo u telefonskoj komunikaciji, ocenio i drugostepeni sud, pa ovaj sud prihvatajući razloge date na strani 39, u stavu trećem i strani 40, u stavu prvom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenih Vinka Rakonjca i Dejana Nedovića, advokat Aleksandar Kovačević, i branilac okrivljenog Envera Selmanovića, advokat Svetlana Bobić, u podnetim zahtevima ističu i da je materijal prikupljen primenom posebnih dokaznih radnji tajno praćenje i snimanje komunikacija i tajno praćenje i snimanja morao biti izdvojen iz spisa predmeta kao nezakonit dokaz, jer javni tužilac nije pokrenuo krivični postupak u roku od šest meseci propisanog odredbom člana 163. stav 1. ZKP. U tom smislu, a polazeći od činjenice da je naredba o sprovođenju istrage u konkretnom slučaju doneta 23.09.2012. godine, branilac okrivljenog Envera Selmanovića, advokat Svetlana Bobić, smatra da je kao nezakonit dokaz iz spisa predmeta morao biti izdvojen sav materijal koji je korišćenjem posebnih dokaznih radnji prikupljen pre 23.03.2012. godine. Sa druge strane, branilac okrivljenog Vinka Rakonjca i Dejana Nedovića, advokat Aleksandar Kovačević, iznosi sopstveno tumačenje odredbe člana 296. ZKP na osnovu kog zaključuje da je iz spisa predmeta morao biti izdvojen sav materijal koji je u odnosu na njegove branjenike prikupljen posebnim dokaznim radnjama jer je javni tužilac i pre donošenja naredbi istražnog sudije o njihovom određivanju, bio obaveštan o preduzimanju prve dokazne radnje policije.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vinka Rakonjca, Dejana Nedovića i Envera Selmanovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 163. stav 1. ZKP propisano je da će sudija za prethodni postupak doneti rešenje o uništenju prikupljenog materijala ako javni tužilac ne pokrene krivični postupak u roku od šest meseci od dana kada se upoznao sa materijalom prikupljenim korišćenjem posebnih dokaznih radnji ili ako izjavi da ga neće koristiti u postupku, odnosno da protiv osumnjičenog neće zahtevati vođenje postupka. Stavom 3. istog člana, propisano je da se, ako je pri preduzimanju posebnih dokaznih radnji postupljeno suprotno odredbama zakonika ili naredbi organa postupka, na prikupljenim podacima ne može zasnivati sudska odluka, a sa prikupljenim materijalom se postupa u skladu sa članom 84. stav 3. Zakonika.

Dakle, prema citiranoj zakonskoj odredbi rok od šest meseci iz stava 1. člana 163. ZKP, počinje da teče od dana kada se javni tužilac upoznao sa materijalom prikupljenim sprovođenjem posebnih dokaznih radnji, što je mogao da učini tek po dostavljanju navedenog materijala, a ne od dana, odnosno momenta koje je u podnetim zahtevima različito i pogrešno opredeljuju branioci Vinka Rakonjca, Dejana Nedovića i Envera Selmanovića.

U konkretnom slučaju, javni tužilac je pokrenuo krivični postupak u roku propisanom odredbom člana 163. stav 1. ZKP obzirom da iz spisa predmeta proizlazi da je materijal prikupljen sprovedenim posebnim dokaznim radnjama prema okrivljenima, javnom tužiocu dostavljen u prilogu krivične prijave MUP RS, DP, UKP, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala 03/4-1 KU-65/12 dana 23.09.2019. godine, i da je javni tužilac istog dana doneo naredbu o sprovođenju istrage Kti 19/12, čime je pokrenuo krivični postupak.

Sledstveno iznetom, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vinka Rakonjca i Dejana Nedovića, advokata Aleksandra Kovačevića, i branioca okrivljenog Envera Selmanovića, advokata Svetlane Bobić, da je materijal prikupljen primenom posebnih dokaznih radnji tajno praćenje i snimanje komunikacija i tajno praćenje i snimanja morao biti izdvojen iz spisa predmeta kao nezakonit dokaz jer javni tužilac nije pokrenuo krivični postupak u roku propisanom odredbom člana 163. stav 1. ZKP, ocenjeni su kao neosnovani.

Ističući bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Vinka Rakonjca, advokat Dejan Dobrosavljević, u podnetom zahtevu ukazuje da pobijana prvostepena presuda zasniva na nezakonito pribavljenim dokazima i to u delu koji se, prema opisu datom u tački 1. izreke presude, odnosi na neovlašćenu nabavku opojne droge kokain u Dominikanskoj Republici radi njene dalje prodaje, koju je organizovao okrivljeni Vinko Rakonjac, a u kojoj je, između ostalih, učestvovao ĐĐ, koji je radi nabavke kokaina otputovao u Dominikansku Republiku gde je kupio kokain, koji je kod njega pronađen na aerodromu Punta Kana na kom je uhapšen.

Prema navodima zahteva, reč je o službenoj belešci Tužilaštva za organizovani kriminal Kti 19/12 od 19.11.2012. godine, koja se odnosi na svedoka EE koja je dostavila određenu dokumentaciju o hapšenju svog supruga ĐĐ u Dominikanskoj Republici, a koja dokumentacija, prema mišljenju branioca, predstavlja njenu privatnu prepisku sa izvesnim ŽŽ, koja ne može biti dokaz da je ĐĐ učinio krivično delo u Dominikanskoj Republici jer nije pribavljena putem međunarodne pravne pomoći. U tom smislu, branilac u zahtevu ukazuje da je ukidajući raniju prvostepenu presudu, Apelacioni sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal u rešenju Kž1 Po1 24/21 od 10.06.2022. godine dao prvostepenom sudu nalog da utvrdi da li je ĐĐ, protiv kog je vođen krivični postupak u Dominikanskoj Republici, pravnosnažno osuđen i da putem INTERPOL-a ili na drugi pogodan način pribavi pravnosnažnu presudu kao dokaz o tome, a po kom nalogu prvostepeni sud, po mišljenju branioca, nije postupio.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP je propisano da je „isprava“ svaki predmet ili računarski podatak koji je podoban ili određen da služi kao dokaz činjenice koja se utvrđuje u postupku (član 83. stav 1. i 2.).

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP propisano je da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način, a odredbom člana 139. stav 1. ZKP da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branioca okrivljenog Vinka Rakonjca, advokata Dejana Dobrosavljevića, da je dokumentacija koja je preuzeta od svedoka EE, nezakonit dokaz jer nije pribavljena putem međunarodne pravne pomoći.

Naime, dokumentacija koja je preuzeta od svedoka EE, predstavlja ispravu, u smislu odredbe člana 2. stav 1. tačka 26) ZKP, koja je pribavljena u skladu sa odredbom člana 139. stav 1. ZKP, o čemu je u Tužilaštvu za organizovani kriminal sačinjena službena beleška Kti 19/12 od 19.11.2012. godine iz koje proizilazi da je na traženje javnog tužioca, svedok EE uz pomoć informatičara tužilaštva, u prostorijama tužilaštva, otvorila svoj Gmail nalog sa kog su dokumenta odštampana, a radi se o skeniranim dokumentima na španskom jeziku koje je ŽŽ iz Dominikanske Republike poslao na njenu adresu elektronske pošte, koji se odnose na hapšenje njenog supruga ĐĐ u Dominikanskoj Republici. Samim tim sud je, shodno odredbi člana 138. stav 1. ZKP, bio ovlašćen da ovu dokumentaciju izvede kao dokaz na glavnom pretresu i ceni je u sklopu iskaza svedoka EE koja se, prema svojim saznanjima, izjasnila o ovim okolnostima, izveštaja o sadržaju komunikacije MUP RS, DP, UKP, Službe za specijalne istražne metode od 09.02.2012. godine, dokumentacije pribavljene putem međunarodne pravne pomoći od nadležnog suda Republike Slovenije i dopisa INTERPOL-a koji je pribavljen putem međunarodne pravne pomoći, odnosno izveštaja MUP RS, DP, Uprave za međunarodnu-operativnu policijsku saradnju Interpol 03/8 broj 2314-523108 od 27.02.2023. godine, koji je prvostepeni sud pribavio postupajući po primedbama i nalozima iz rešenja Apelacionog sud u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 24/21 od 10.06.2022. godine.

Shodno navedenom, prethodno izneti navodi zahteva branioca okrivljenog Vinka Rakonjca, advokata Dejana Dobrosavljevića, kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokat Rade Erkić, zahtev za zaštitu zakonitosti takođe podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Kao nezakonit dokaz, na kom se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati, jer je pribavljen na nezakonit način, branilac označava zapisnik o uviđaju Višeg suda u Pirotu Kri 79/12 od 22.09.2012. godine, koji je, prema njegovom mišljenju, sačinjen suprotno odredbama člana 232. do 235. ZKP jer je reč o otpravku zapisnika koji ne sadrži obavezan sadržaj i nije potpisan od strane istražnog sudije već nepoznatog lica koje navodno garantuje tačnost otpravka, pri čemu je nepoznato da li je zapisnik uopšte sačinio istražni sudija ili zapisničar i koja lica su prisustvovala uviđaju jer je njihovo prisustvo samo paušalno konstatovano.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Iz zapisnika o uviđaju Višeg suda u Pirotu Kri 79/12 od 22.09.2012. godine proizilazi da je istražni sudija Biljana Georgiev preduzela uviđaj na graničnom prelazu Gradina kod Dimitrovgrada koji je započeo 22.09.2012. godine u 20.30 časova, a dovršen u 23.00 časa.

Ovoj dokaznoj radnji, tokom koje je lice mesta kriminalističko-tehnički obrađeno, pored okrivljenih Vladimira Lakića i Miroljuba Jovanovića, prisustvovali su istražni sudija, javni tužilac, radnik reginalnog centra granične policije prema Republici Bugarskoj, radnik Carinarnice Gradina, šef NKTC Niš i radnici kriminalističke tehnike NKTC Niš, čije prisustvo je konstatovano u predmetnom zapisniku, koji sadrži opis podataka bitnih za tok i sadržinu uviđaja, uz konstataciju istražnog sudije da je izdala naredbu za uzimanje bukalnih briseva od okrivljenih Vladimira Lakića i Miroljuba Jovanovića Odeljenju kriminalističke tehnike NKTC i naredbu za određivanje DNK profila ovih okrivljenih i njihovo međusobno poređenje sa uzorcima izuzetim na licu mesta, te fizičko-hemijsko veštačenje supstance bruto težine 2 kg i 799 gr, radi utvrđivanja da li se radi o opojnoj drogi. Predmetni zapisnik o uviđaju koji je sastavni deo spisa predmeta, sadrži pečat Višeg suda u Nišu, potpis lica koje tvrdi za tačnost otpravka i navode da je istražni sudija Biljana Georgiev isti potpisala svojeručno.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je zapisnik o uviđaju Višeg suda u Pirotu Kri 79/12 od 22.09.2012. godine, koji je preduzeo istražni sudija uz pomoć stručnih lica kriminalističko-tehničke struke prilikom fiksiranja, opisivanja i obezbeđivanja tragova u skladu sa odredbama člana 110. i 112. ranije važećeg ZKP koji je za sudove opšte nadležnosti važio do 01.10.2013. godine, sačinjen u skladu sa odredbom člana 175. ranije važećeg ZKP, pa isti predstavlja zakonit dokaz na kom se sudska odluka može zasnivati, zbog čega su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog Miroljuba Jovanovića u kojima zakonitost ovog dokaza osporava pozivanjem se na odredbe važećeg ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokat Rade Erkić, kao nezakonit dokaz, na kom se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati, označava i zapisnik o veštačenju biološkog materijala NKTC-a broj 6104/12 od 10.10.2012. godine jer je predmet ovog veštačenja bio bukalni bris okrivljenog Miroljuba Jovanovića koji je nezakonito i nestručno pribavljen obzirom da ga nije uzeo zdravstveni radnik, koji je shodno odredbi člana „141. stav 3. ZKP“ jedini ovlašćen i stručan za uzimanje uzoraka biloškog materijala.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, branioca okrivljenog Miroljuba Jovanovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 131. stav 2. ranije važećeg ZKP, propisano je da se uzimanju uzoraka krvi i preduzimanju drugih medicinskih radnji koje su po pravilu medicinske nauke neophodne radi analize i utvrđivanja drugih činjenica važnih za krivični postupak, može pristupiti i bez pristanka lica koje se pregleda, izuzev ako bi zbog toga nastupila kakva šteta po njegovo zdravlje. Stavom 3. istog člana, propisano je da će se radnje iz stava 1. i 2. ovog člana preduzeti samo po naredbi nadležnog suda, osim u slučaju iz člana 238. stav 3. ovog zakonika.

Vrhovni sud nalazi da su kriminalistički tehničari, kojima je tokom uviđaja istražni sudija Višeg suda u Pirotu naredila da uzimu bukalne briseve od okrivljenih Miroljuba Jovanovića i Vladimira Lakića, osposobljeni i ovlašćeni za uzimanje bukalnih briseva, u smislu citiranih zakonskih odredbi, te su suprotni navodi zahteva, kojima se ukazuje da je uzimanje bukalnog brisa trebalo da preduzme zdravstveni radnik, u skladu sa odredbom važećeg ZKP koju branilac okrivljenog Miroljuba Jovanovića, u zahtevu pogrešno numeriše, ocenjeni kao neosnovani.

Samim tim, zapisnik o veštačenju NKTC broj 6104/12 od 10.10.2012. godine, koji je sačinjen prema naredbi istražnog sudije Višeg suda u Pirotu, u skladu sa odredbama člana 120. i 121. ranije važećeg ZKP, i sudu dostavljen nakon DNK analize tokom koje su bukalni brisevi okrivljenih Miroljuba Jovanovića i Vladimira Lakića korišćeni kao nesporni uzorci, predstavlja zakonit dokaz na kom se presuda može zasnivati.

Povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP

Branilac okrivljenog Miroljuba Jovanovića, advokat Rade Erkić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ističući da u radnjama za koje je okrivljeni oglašen krivim, nema obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela, jer u tački 3. izreke prvostepene presude nije opisana krivica i radnja izvršenja koju je preduzeo okrivljeni Miroljub Jovanović, već samo krivica i radnje izvršenja preduzete od strane organizovane kriminalne grupe.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miroljuba Jovanovića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 246. stav 1. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 72/09) propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga čini ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge. U stavu 4. istog člana, propisan je kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela koji, između ostalog, postoji ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da je jedna od alternativno propisanih radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela-neovlašćeno prenošenje opojne droge radi prodaje.

U konkretnom slučaju, u tački 3. izreke prvostepene presude, pored subjektivnih obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. KZ, koja su istovremeno opisana za sve okrivljene odnosno okrivljenog Vinka Rakonjca, Dejana Nedovića, Zorana Janjuševića, Vladimira Boškovića, Vladimira Lakića i okrivljenog Miroljuba Jovanovića, opisana su i sva objektivna obeležja ovog krivičnog dela, a među njima i radnja izvršenja koju je preduzeo okrivljeni Miroljub Jovanović-neovlašćeno prenošenje opojnih droga radi prodaje. Iz činjeničnog opisa izreke prvostepene presude u ovom delu, jasno proizilazi da je okrivljenog Miroljuba Jovanovića, prema instrukcijama dobijenim od okrivljenog Vladimira Boškovića, angažovao okrivljeni Vladimir Lakić radi neovlašćenog prenošenja opojne droge heroin iz Turske u Republiku Srbiju radi prodaje, nakon čega su okrivljeni Vladimir Lakić i Miroljub Jovanović dana 19.09.2012. godine putničkim vozilom, opisanim u izreci presude, stigli u Tursku, gde su se u gradu Tekirdagu sastali sa okrivljenim Zoranom Janjuševićem i nakon preuzimanja opojne droge heroin, koju su smestili u prtljažnik vozila, krenuli iz Turske u Republiku Srbiju, da bi dana 22.09.2012. godine bili zaustavljeni od strane policijskih službenika Republike Srbije, koji su u prtljažniku predmetnog putničkog vozila pronašli 1.149,72 grama opojne droge heroin, upakovanih u tri drvene vešalice za odela i kutiju u kojoj se nalazilo 16 dečijih kockica, i potom oba okrivljena lišila slobode.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, opisane radnje koje je okrivljeni Miroljub Jovanović preduzeo, sadrže sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, i to kako subjektivna obeležja, tako i objektivna obeležja, među kojima i radnju izvršenja koja se, u konkretnom slučaju, sastoji u neovlašćenom prenošenju opojne droge heroin iz Turske u Republiku Srbiju radi prodaje, koji je organizovan od strane okrivljenog Vinka Rakonjca, a prema čijem planu organizacije su okrivljeni Dejan Nedović, Zoran Janjušević, Vladimir Bošković i Vladimir Lakić, kao pripadnici ove organizovane kriminalne grupe, preduzimali konkretne aktivnosti u cilju njegove realizacije, a okrivljeni Miroljub Jovanović radnje za koje je angažovan od strane okrivljenog Vladimira Lakića, prema instrukcijama okrivljenog Vladimira Boškovića.

Prema tome, nalazeći da činjenični opis krivičnog dela za koje je okrivljeni Miroljub Jovanović pravnosnažno oglašen krivim sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, Vrhovni sud ocenjuje da donošenjem pobijanih presuda nije povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti njegovog branioca, advokata Radeta Erkića, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Vladimira Lakića, advokat Aleksandar Cvejić, zahtev za zaštitu zakonitost podnosi zbog povrede zakona, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, pri čemu ne označava ni jednu od povreda zakona iz člana 485. stav 4. ZKP već povredu zakona iz člana 16. ZKP, koju i obrazlaže osporavanjem ocene dokaza, činjeničnih utvrđenja i zaključaka nižestepenih sudova. Međutim, kako povreda zakona iz člana 16. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kog je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Lakića, advokata Aleksandra Cvejića, ocenio kao nedozvoljen.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje preostalih navoda za zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vinka Rakonjca, advokata Dejana Dobrosavljevića i advokata Aleksandara Kovačevića, koji je ujedno i branilac okrivljenog Dejana Nedovića, branioca okrivljenog Envera Selmanovića, advokata Svetlane Bobić, i branioca okrivljenog Dejana Avramovića, advokata Miroslava Todorovića.

Naime, branilac okrivljenog Vinka Rakonjca, advokat Dejan Dobrosavljević, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u preostalom delu zahteva dodatno obrazlaže osporavanjem dokazne snage dopisa INTERPOL-a koji je pribavljen putem međunarodne pravne pomoći, odnosno izveštaja MUP RS, DP, Uprave za međunarodnu-operativnu policijsku saradnju Interpol 03/8 broj 2314-523108 od 27.02.2023. godine, dok branilac okrivljenog Envera Selmanovića, advokat Svetlana Bobić, ovu povredu zakona i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ u preostalim navodima zahteva obrazlaže isticanjem da su pobijane presude zasnovane na posrednim dokazima i neutemeljenim zaključcima suda, koji je propustio da ceni dokaze koji dovode u sumnju navode optužbe, a posebno presudu nadležnog suda Republike Slovenije kojom su osuđeni članovi slovenačke organizovane kriminalne grupe, a iz koje, prema njenom mišljenju, jasno proizilazi da okrivljeni Enver Selmanović nije izvršio krivično delo za koje je osuđen. Istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog Dejana Avramovića, advokat Miroslav Todorović, u zahtevu dodatno obrazlaže iznošenjem sopstvene ocene dokaza i zaključaka da njegov branjenik nije pripadnik organizovane kriminalne grupe, i sa tim u vezi analizira i ocenjuje kao neprihvatljive razloge pobijanih presuda, što u zahtevu čini i branilac okrivljenog Envera Selmanovića, advokat Svetlana Bobić, budući da zakonitost posebnih dokaznih radnji u preostalom delu zahteva obrazlaže analizom razloga koje su u pogledu diskontinuiteta u njihovom sprovođenju izneti u presudi drugostepenog suda prilikom ocene žalbenih navoda.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, iz iznetih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti, proizilazi da branioci okrivljenih Vinka Rakonjca, Envera Selmanovića i Dejana Avramovića, u preostalim, označenim delovima zahteva u suštini ukazuju na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, a branioci okrivljenih Envera Selmanovića i Dejana Avramovića i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja kao ni povreda zakona iz člana 440. ZKP i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, zbog koje branilac okrivljenih Vinka Rakonjca i Dejana Nedovića, advokat Aleksandar Kovačević, podnosi zahtev, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda zakona navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branilaca mogu podneti ovaj vanredni pravni lek, pa se ovaj sud u njihovo razmatranje nije upuštao.

Vrhovni sud nije razmatrao ni navode zahteva branioca okrivljenog Envera Selmanovića, advokata Svetlane Bobić, u delu u kom na osnovu sopstvene ocene ličnih i materijalnih prilika okrivljenog, branilac zaključuje da iznos troškova krivičnog postupka koje je pobijanim presudama okrivljeni Enver Selmanović obavezan da naknadi, apsolutno nesrazmeran njegovim materijalnim prilikama, nalazeći da branilac u zahtevu samo formalno numeriše povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP zbog koje okrivljeni preko branioca može podneti zahtev, a suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Predmet razmatranja ovog suda nije bio ni zahtev ovog branioca okrivljenog, u delu u kom branilac takođe samo formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, obzirom da navodima da prvostepeni sud nije pravilno odmerio kaznu s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, faktički ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Pored navedenog, ovaj sud nije razmatrao navode zahteva branioca okrivljenog Envera Selmanovića, advokata Svetlane Bobić, ni u delu u kom bez ikakvog obrazloženja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, nalazeći da zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, podrazumeva ne samo opredeljivanje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Konačno, Vrhovni sud nije razmatrao ni dve dopune zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Envera Selmanovića, advokata Svetlane Bobić, nalazeći da su iste neblagovremene. Ovo iz razloga što iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Enver Selmanović presudu Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal Kž1 Po1 5/24 od 07.06.2024. godine primio 09.09.2024. godine, a da je njegov branilac, advokat Svetlana Bobić, prvu dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu podnela 24.10.2024. godine, a drugu dopunu zahteva 05.12.2024. godine, odnosno obe dopune nakon protoka roka od 30 dana propisanog odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u stavu prvom izreke presude, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u stavu drugom izreke ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković