Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA, advokat Mara Janjić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijano rešenje preinači u smislu navoda zahteva ili ukine pobijano rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenedostavio Vrhovnom javnom tužilaštvu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažno rešenje protiv kog je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene AA, advokat Mara Janjić, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP ističući da je pogrešan zaključak pobijanog rešenja Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal, da braniocu ne pripada posebna nagrada za prisustvovanje ispitivanju više svedoka pred javnim tužilaštvom jer je faktički reč o jednoj procesnoj radnji koja je obavljena u jednom danu u prostorijama javnog tužilaštva. Prema stavu branioca, ovakav zaključak suda u suprotnosti je sa Tarifnim brojem 2. stav 2. i 5. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 43/23) u skladu sa kojim je podnet zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, a prema kom svako ispitivanje svedoka predstavlja posebnu procesnu radnju jer se o njima sačinjavaju posebni zapisnici, pa advokatu pripada puna nagrada za prvu radnju, koja mu se uvećava za po 50% od te nagrade za drugu i svaku narednu pojedinačnu procesnu radnju.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Mare Janjić, ističe da je prilikom utvrđivanja nagrade okrivljene na ime prisustvovanja branioca ispitivanju više svedoka tokom istog dana, sud trebao da primeni Tarifni broj 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 43/23) koja se primenjuje od 03.06.2023. godine.

Način obračuna nagrade koja pripada braniocu za prisustvovanje ispitivanju više svedoka u toku istog dana, različito je propisan Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja je važila u vreme preduzimanja procesnih radnji kojima je branilac okrivljene prisustvovala u periodu od 2019. godine do 2021. godine, u odnosu na Tarifu koja je bila na snazi u vreme donošenja prvostepenog rešenja javnog tužioca.

Naime, prema odredbi Tarifnog broja 2. stav 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012, 99/2020 i 37/2021), koja je bila na snazi u vreme preduzimanja predmetnih procesnih radnji, u slučaju kada policija, tužilac ili sud preduzimaju više procesnih radnji sukcesivno, advokatu pripada propisani iznos nagrade za svaku pojedinačnu procesnu radnju kojoj je prisustvovao ili pristupio, dok prema odredbi Tarifnog broja 2. stav 5. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 43/2023), koja se primenjuje od 03.06.2023. godine, u slučaju kada policija, javni tužilac ili sud preduzimaju više procesnih radnji istog dana pred istim organom, advokatu pripada puna nagrada za prvu radnju, koja mu se uvećava za po 50 % od te nagrade za drugu i svaku narednu pojedinačnu procesnu radnju.

Imajući u vidu citirane odredbe Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, Vrhovni sud nalazi da se utvrđivanje visine troškova krivičnog postupka na ime nagrade za rad advokata, kao i njihovo dosuđivanje, u postupku tokom čijeg trajanja je došlo do izmene Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, vrši primenom odredbi Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja je bila na snazi u momentu kada su preduzete procesne radnje.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da se pobijano rešenje zasniva na pravilno zauzetom stanovištu u pogledu definisanja procesne radnje (ispitivanje više svedoka u toku jednog dana), kojima je prisustvala branilac okrivljene i na pravilnom tumačenju i primeni odredbe Tarifnog broja 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/12...37/21), koja je važila u vreme preduzimanja predmetnih procesnih radnji.

Naime, jedinstvenost i unutrašnja povezanost jedne procesne radnje sa stanovišta prisustva advokata u svojstvu branioca okrivljene, ogleda se u kontinuitetu, odnosno neprekinutom nizu preduzimanja određenih procesnih aktivnosti u toku jednog dana, što bi u konkretnom slučaju značilo prisustvo branioca ispitivanju jednog ili više svedoka, bez obzira da li su te procesne radnje konstatovane u jednom ili više zapisnika. Dakle, sa stanovišta pravilne primene odredaba Zakonika o krivičnom postupku i posebno Tarifnog broja 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, ispitivanje više svedoka preduzeto u toku jednog dana u kontinuitetu, predstavlja jednu procesnu radnju nezavisno od broja ispitanih lica ili od broja sačinjenih i posebno potpisanih zapisnika u koje je uneta sadržina njihovih iskaza.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud nalazi da su u konkretnom slučaju u pobijanom rešenju, pravilno primenjene odredbe Zakonika o krivičnom postupku i Tarifni broja 2. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, jer ispitivanje više svedoka u toku istog radnog dana, u kontinuitetu, predstavljaju jednu procesnu radnju, nezavisno od toga što su o njima sačinjeni posebni zapisnici, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljene, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Vrhovni sud se nije upuštao u razmatranje preostalih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac okrivljene AA, advokat Mara Janjić, osporava činjenična utvrđenja suda o nužnosti i opravdanosti troškova krivičnog postupka koja okrivljenoj pripadaju na ime nagrade branioca za vršenje uvida u spise predmeta, odnosno sastava zahteva za njihovo kopiranje, obzirom da se iznetim navodima u suštini ukazuje na pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, zbog kog okrivljena preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković