Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, nedozvoljen odnosno da u odnosu na povredu odredbe člana 31. Ustava RS i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, navodi povrede odredbi članova 10, 14, 83. i 211. ZKP i člana 112. tačka 35. Krivičnog zakonika i u vezi sa tim suštinski ukazuju na povredu odredbe člana 440. ZKP, osporavajući činjenična utvrđenja i zaključke suda o postojanju osnovane sumnje i pritvorskih razloga, iznoseći sopstvenu ocenu dokaznog materijala i procesnih okolnosti. Pri tome, branioci naročito polemišu sa zaključkom suda o postojanju elemenata organizovane kriminalne grupe u smislu člana 112. član 35. Krivičnog zakonika i dovode u pitanje postojanje umišljaja kod okrivljenog, usmerenog na izvršenje predmetnog krivičnog dela, a s tim u vezi i pravilnosti pravne kvalifikacije krivičnog dela za koje se okrivljeni tereti, što predstavlja pitanja koja su predmet ocene prilikom donošenja meritorne odluke, a ne u fazi odlučivanja o pritvoru. Pored ovoga, branioci se u podnetom zahtevu bave pitanjem opravdanosti za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru, uz isticanje ličnih okolnosti okrivljenog i iznošenje sopstvenog mišljenja o odsustvu opasnosti od ponavljanja krivičnog dela i izražavanje neslaganja sa sudskom procenom procesnih okolnosti i nužnosti daljeg trajanja pritvora. Pozivanjem, nadalje, na dužinu trajanja pritvora, pravo na suđenje u razumnom roku, standarde Evropskog suda za ljudska prava i mogućnost primene blažih mera, u zahtevu se osporavaju razlozi pobijanih rešenja, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Međutim, bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede odredbi članova 10, 14, 83, 211. i 440. ZKP i člana 112. tačka 35. Krivičnog zakonika, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda takstativno navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je stoga Vrhovni sud ocenio da je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, u ovom delu nedozvoljen.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1.tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajamčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kako branioci okrivljenog uz zahtev za zaštitu zakonitosti nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to po oceni Vrhovnog suda zahtev u delu u kome je podnet zbog povrede člana 31. Ustava RS, nema propisan sadržaj.

Branioci okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, samo formalno, ističu i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno.

Međutim, kako je Vrhovni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti, vezan razlozima, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP, te kako navedena povreda zakona, suprotno odredbi člana 484. ZKP, nije konkretizovana (niti je mogla biti konkretizovana, imjući u vidu da se odnosi na odluku o krivičnoj sankciji, koja okrivljenom nije ni izrečena), to sud je podneti zahtev branilaca okrivljenog AA i u odnosu na ovu povredu zakona odbacio, jer nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković