- čime bi okrivljeno pravno lice izvršilo privredni prestup iz člana 111. stav 1. tačka 3) Zakona o šumama, a okrivljena odgovorna lica privredni prestup iz člana 111. stav 2. u vezi stava 1. tačka 3) Zakona o šumama;

2. Okrivljeno pravno lice Javno preduzeće „Nacionalni park Fruška Gora“ Sremska Kamenica, okrivljeni AA, v.d. direktora, kao odgovorno lice za zakonitost poslovanja u pravnom licu i okrivljeni BB, rukovodilac RJ Sremska Kamenica, kao odgovorno lice, propuštanjem dužnog nadzora, suprotno članu 57. Zakona o šumama, vršili seču šume, a da prethodno nisu izvršili odabir, obeležavanje doznačnim žigom i evidentiranje stabla za seču, na taj način što su u periodu novembar- decembar 2018. godine, prilikom vršenja čiste seče u Gazdinskoj jedinici „Poloj“ u odeljenju 19, odsek b, f i d, povredili granice odeljenja 19 odsek i, j, l,e, 1 odeljenja 20 odsek b i odeljenja 18 odsek d i b, te izvršili čistu seču stabla za koja nije bilo izvršeno obeležavanje doznačnim žigom i evidentiranje stabla za seču,

- čime bi okrivljeno pravno lice izvršilo privredni prestup iz člana 111. stav 1. tačka 26) Zakona o šumama, a okrivljena odgovorna lica privredni prestup iz člana 111. stav 2. u vezi stava 1. tačka 26) Zakona o šumama. Troškovi postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Novom Sadu Pk 483/21 od 26.04.2024. godine, pod tačkom jedan izreke, okrivljeno pravno lice Javno preduzeće „Nacionalni park Fruška Gora“ Sremska Kamenica, oglašeno je odgovornim zbog privrednog prestupa iz člana 111. stav 1. tačka 3) Zakona o šumama, za koje je utvrđena novčana kazna u iznosu od 300.000,00 dinara, a okrivljena odgovorna lica AA i BB oglašena su odgovornim zbog privrednog prestupa iz člana 111. stav 2. u vezi stava 1. tačka 3) Zakona o šumama, za koje je okrivljenom odgovornom licu AA utvrđena novčana kazna u iznosu od 20.000,00 dinara, a okrivljenom odgovornom licu BB novčana kazna u iznosu od 10.000,00 dinara, dok je pod tačkom drugom izreke, okrivljeno pravno lice Javno preduzeće „Nacionalni park Fruška Gora“ Sremska Kamenica oglašeno odgovornim zbog privrednog prestupa iz člana 111. stav 1. tačka 26) Zakona o šumama za koje je utvrđena novčana kazna u iznosu od 1.000.000,00 dinara, a okrivljena odgovorna lica AA i BB oglašena su odgovornim zbog privrednog prestupa iz člana 111. stav 2. u vezi stava 1. tačka 26) Zakona o šumama za koje je okrivljenom odgovornom licu AA utvrđena novčana kazna u iznosu od 40.000,00 dinara, a okrivljenom odgovornom licu BB novčana kazna u iznosu od 30.000,00 dinara, pa je okrivljenom pravnom licu Javnom preduzeću „Nacionalni park Fruška Gora“ Sremska Kamenica izrečena jedinstvena novčana kazna u iznosu od 1.300.000,00 dinara, a okrivljenom odgovornom licu AA izrečena jedinstvena novčana kazna u iznosu od 60.000,00 dinara, a okrivljenom BB jedinstvena novčana kazna u iznosu od 30.000,00 dinara, koje su dužni da uplate u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudne naplate za okrivljeno pravno lice, odnosno zamene novčane kazne u kaznu zatvora za okrivljena odgovorna lica. Okrivljeno pravno lice obavezano je da plati troškove sudskog paušala u iznosu 50.000,00 dinara, u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pkž 211/24 od 23.07.2024. godine, u stavu prvom, usvojena je žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu i preinačena presuda Privrednog suda u Novom Sadu Pk 483/21 od 26.04.2024. godine, samo u delu odluke o kazni, tako što je Privredni apelacioni sud, na osnovu odredbe člana 20, 21, 23. i 116. Zakona o privrednim prestupima u vezi člana 441. Zakonika o krivičnom postupku, za privredni prestup pod tačkom jedan izreke prvostepene presude okrivljenom pravnom licu Javnom preduzeću „Nacionalni park Fruška Gora“ Sremska Kamenica utvrdio novčanu kaznu u iznosu od 1.000.000,00 dinara, dok je za privredni prestup pod tačkom jedan i dva izreke prvostepene presude okrivljenim odgovornim licima AA i BB utvrdio novčane kazne u iznosima od po 100.000,00 dinara, pa je okrivljeno pravno lice Javnom preduzeću „Nacionalni park Fruška Gora“ Sremska Kamenica osudio na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 2.000.000,00 dinara, a okrivljena odgovorna lica AA i BB na jedinstvene novčane kazne u iznosima od po 200.000,00 dinara, koje su dužni da plate u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude, pod prtenjom prinudnog izvršenja za okrivljeno pravno lice, odnosno pretnjom zamene novčane kazne kaznom zatvora za okrivljena odgovorna lica, tako što se za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne određuje jedan dan kazne zatvora. Istom presudom, u stavu drugom, odbijene su kao neosnovane žalba branioca okrivljenog odgovornog lica AA, advokata Mirjane Lončarević Kaurin i žalba branioca okrivljenog odgovornog lica BB, advokata Željka Rakića, a presuda Privrednog suda u Novom Sadu Pk 483/21 od 26.04.2024. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Privrednog apelacionog suda javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 1655/24 od 24.12.2024. godine, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) i 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijanu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva braniocima okrivljenog pravnog lica i okrivljenih odgovornih lica, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva je osnovan.

Odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima (“Službeni list SFRJ“, br. 4/77 ... 3/90, “Službeni list SRJ“, br. 27/92 ... 64/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05) propisano je da će se, ako odredbama ovog zakona nije drugačije određeno, u postupku za privredne prestupe shodno primenjivati odredbe Zakona o krivičnom postupku, između ostalog, i po zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 419. do 424).

Zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje se na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) i 11) i stav 2. tačka 2) propisane sada važećim Zakonikom o krivičnom postupku, koje su takođe bile propisane Zakonikom o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, br.70/01, 68/02 i „Sl. glasnik RS“, br.58/04...20/09 i dr. 72/09 – u daljem tekstu ranije važeći ZKP), na čiju primenu odredba člana 56. Zakona o privrednim prestupima upućuje, a koje su imale drugačiju numeraciju kao bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 9) i 11).

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da je pobijana presuda drugostepenog suda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka 438. stav 1. tačka 10) ZKP obzirom da je drugostepeni sud, preinačenjem prvostepene presude u delu odluke o kazni i osudom okrivljenog pravnog lica na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 2.000.000,00 dinara, koja je viša od jedinstvene novčane kazne na koju je okrivljeno pravno lice osuđeno prvostepenom presudom, protiv koje je izjavljena samo žalba u njegovu korist, povredio odredbu člana 453. ZKP (član 382. ranije važećeg ZKP).

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP postoji ukoliko je presudom povređena odredba člana 453. ZKP, kojom je propisano da ukoliko je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Okrivljeno pravno lice je prvostepenom presudom Privrednog suda u Novom Sadu Pk 483/21 od 26.04.2024. godine, oglašeno odgovornim zbog privrednog prestupa iz člana 111. stav 1. tačka 3) Zakona o šumama, za koje mu je prethodno utvrđena novčana kazna u iznosu od 300.000,00 dinara, i zbog privrednog prestupa iz člana 111. stav 1. tačka 26) Zakona o šumama, za mu koje je utvrđena novčana kazna u iznosu od 1.000.000,00 dinara, te je osuđeno na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 1.300.000,00 dinara.

Imajući u vidu da je protiv navedene presude žalbu izjavio branilac okrivljenog pravnog lica, a javni tužilac samo u odnosu na okrivljena odgovorna lica zbog odluke o kazni, to drugostepeni sud, po oceni ovog suda, nije bio ovlašćen da postupajući po žalbi koja je izjavljena samo u korist okrivljenog pravnog lica, izmeni odluku o kazni na njegovu štetu i osudi ga na jedinstvenu novčanu kaznu zatvora u iznosu od 2.000.000,00 dinara.

Postupajući na taj način, drugostepeni sud je svojom presudom Pkž 211/24 od 23.07.2024. godine povredio načelo zabrane preinačenja na štetu okrivljenog propisano odredbom člana 453. ZKP i time učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, s obzirom na to da se presuda drugostepenog suda ne sme izmeniti na štetu okrivljenog u pogledu krivične sankcije, ukoliko je žalba izjavljena samo u korist okrivljenog, a što je u konkretnom slučaju i učinjeno u odnosu na okrivljeno pravno lice, na šta se osnovano ukazuje u zahtevu.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva osnovano se ukazuje i da je pobijana presuda drugostepenog suda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka 438. stav 1. tačka 11) ZKP jer je izreka presude drugostepenog suda nerazumljiva.

Naime, preinačujući prvostepenu presudu u delu odluke o kazni, drugostepeni sud je u izreci svoje presude okrivljenom pravnom licu prethodno utvrdio novčanu kaznu samo za privredni prestup iz člana 111. stav 1. tačka 3) Zakona o šumama, opisan u tački 1. izreke prvostepene presude, a zatim ga osudio na jedinstvenu novčanu kaznu u iznosu od 2.000.000,00 dinara, iako mu u izreci nije utvrdio novčanu kaznu za privredni prestup iz člana 111. stav 1. tačka 26) Zakona o šumama, opisan u tački 2. izreke prvostepene presude, što izreku presude drugostepenog suda čini nerazumljivom.

Po oceni ovog suda, osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje i da je pobijana presuda drugostepenog suda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka 438. stav 2. tačka 2) ZKP obzirom da drugostepeni sud nije ocenio žalbene navode branilaca okrivljenih.

Odredbom člana 460. stav 1. ZKP propisano je da drugostepeni sud u obrazloženju presude treba da oceni žalbene navode i da iznese razloge koje je ispitivao u skladu sa članom 451. stav 2. i 3. ZKP (čl. 392. ranije važeg ZKP).

Iz citirane zakonske odredbe prozilazi da je drugostepeni sud obavezan da oceni žalbene navode i da iznese razloge koje je ispitivao po službenoj dužnosti u delu odluke o krivičnoj sankciji. Obaveza suda da obrazloži svoju odluku, navođenjem suštinskih razloga u odnosu na žalbene navode i argumenata zbog kojih je doneo određenu odluku, jedan je od elemenata prava na pravično suđenje, što proizlazi i iz prakse Evropskog suda za ljudska prava.

U konkretnom slučaju, obrazloženje drugostepene presude ne sadrži ocenu žalbenih navoda, imajući u vidu da drugostepeni sud suštinski nije naveo razloge u odnosu na brojne žalbene navode branilaca okrivljenih kojima se osporava pravilnost i zakonitost prvostepene presude niti je naveo razloge zbog kojih je odlučio da žalbe branilaca okrivljenih odbije kao neosnovane i potvrdi prvostepenu presudu. Umesto da u svojoj presudi navede konkretne razloge zbog kojih nalazi da su žalbeni navodi neosnovani, drugostepeni sud samo uopšteno navodi da su tokom prvostepenog postupka utvrđene sve odlučne činjenice, da su iste pravilno interpretirane u izreci presude i da nema nikakvih nejasnoća ili kontradiktornosti, kao i da se žalbama branilaca ne može dovesti u pitanje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, primena materijalnog prava i ocena prvostepenog suda o postojanju privrednih prestupa i odgovornosti okrivljenih. Iz takvog obrazloženja drugostepene presude, ne može se zaključiti na koji način je sud cenio odlučna pitanja koja su postavljena u izjavljenim žalbama i na osnovu kojih argumenata je doneo određene zaključke, s obzirom da se obrazloženje svodi na paušalno potvrđivanje presude prvostepenog suda, bez ijednog navoda kojim se suštinski ocenjuju žalbeni navodi, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 460. stav 1. ZKP.

Zbog učinjenih bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, zahtev za zaštitu zakonitosti bi trebalo usvojiti kao osnovan i predmet vratiti drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Međutim, u konkretnom slučaju, nastupila je nastupila apsolutna zastarelost vođenja privredno-kaznenog postupka.

Prema odredbi člana 37. stav 1. Zakona o privrednim prestupima, zastarelost gonjenja za privredne prestupe nastaje kad proteknu tri godine od dana izvršenja privrednog prestupa, dok je stavom 2. istog člana, propisano da izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, za privredne prestupe u oblasti spoljnotrgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja, zastarelost gonjenja nastaje kad protekne pet godina od dana izvršenja privrednog prestupa.

Odredbom člana 40. Zakona o privrednim prestupima određeno je da se za tok i prekid zastarevanja gonjenja, zastarevanja izvršenja kazne ili zaštitnih mera za privredne prestupe, kao i za apsolutnu zastarelost, shodno primenjuju odredbe člana 96. i 99. Krivičnog zakona SFRJ, o zastarevanju krivičnog gonjenja, zastarevanju izvršenja kazni i mera bezbednosti.

Odredbom sada važećeg člana 104. stav 6. KZ, koja je po sadržini identična odredbi člana 96. stav 6. KZ SFRJ, na koju upućuje odredba člana 40. Zakona o privrednim prestupima, zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Privredni prestupi, opisani u tački 1. i 2. izreke prvostepene presude, za koje su okrivljeni pravnosažno oglašeni odgovornim, izvršeni su u vremenskom periodu opredeljenom kao „novembar-decembar 2018. godine, pa je, shodno citiranim zakonskim odredbama, u konkretnom slučaju, istekom 31.12.2024. godine nastupila apsolutna zastarelost gonjenja okrivljenog pravnog lica Javnog preduzeća „Nacionalni park Fruška Gora“ Sremska Kamenica i okrivljenih odgovornih lica AA i BB.

Nastupanjem apsolutne zastarelosti vođenja privredno-kaznenog postupka isključena je svaka dalja procesna radnja u pravcu gonjenja okrivljenih za predmetni privredni prestup, pa je ukidanje drugostepene pravnosnažne presude bespredmetno, iz kog razloga je Vrhovni sud, preinačio pravnosnažne presude Privrednog suda u Novom Sadu Pk 483/21 od 26.04.2024. godine i Privrednog apelacionog suda Pkž 211/24 od 23.07.2024. godine, tako što je na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, prema okrivljenima odbio optužbu da je okrivljeno pravno lice Javno preduzeće „Nacionalni park Fruška Gora“ Sremska Kamenica, izvršilo privredni prestup iz člana 111. stav 1. tačka 3) Zakona o šumama i privredni prestup iz člana 111. stav 1. tačka 26) Zakona o šumama, a okrivljena odgovorna lica AA i BB po jedan privredni prestup iz člana 111. stav 2. u vezi stava 1 tačka 3) Zakona o šumama i privredni prestup iz člana 111. stav 2. u vezi stava 1. tačka 26) Zakona o šumama.

Kako je prema okrivljenima odbijena optužba, to je Vrhovni sud odlučio da troškovi privredno-kaznenog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda na osnovu člana 265. stav 1. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković