Istom presudom okrivljeni ŽŽ i okrivljena II oslobođeni su odgovornosti za privredni prestup te iz tačke 1 optužnog predloga Kp.br. 69/20 od 22.11.2021. godine.

Okrivljeno pravno lice obavezano je da na ime troškova postupka plati paušal u iznosu od 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Privrednog apelacionog suda 10.Pkž br.429/24 od 17.01.2025. godine, odbijene su kao neosnovane zajednička žalba branioca okrivljenog pravnog lica Javnog preduzeća Jugoinport – SDPR Beograd i okrivljenih odgovornih lica BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, LJLJ, ZZ, II, KK i LL – advokata Aleksandra Đorđevića, žalba branioca okrivljenog AA – advokata Gorice Lazić i žalba okrivljenog AA, a presuda Privrednog suda u Beogradu 4.Pk. 9875/2021 od 30.10.2024. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva KTZ 877/25 od 19.01.2026. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postpuka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 15. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan i ukine pobijane presude, a predmet vrati sud na ponovno odlučivanje, ili da preinači pobijane presude tako što će izreći presudu u skladu sa zakonom.

Vrhovni sud održao je sednicu veća u smislu člana 488. stav 1. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Članom 56. Zakona o privrednim prestupima („Službeni glasnik RS“ br. 101/25) propisano je da se za privredne prestupe shodno primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku, između ostalog i o zahtevu za zaštitu zakonitosti, odnosno da se primenjuju odredbe Zakona o krivičnom postupku („Službeni list“ 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04...72/09) u daljem tekstu-ranije važeći zakon.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ističe da su pobijane presude donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) u vezi člana 15. ZKP, koje su bile propisane u ranijem Zakonu o krivičnom postupku, iz sledećih razloga:

Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio, odnosno nije primenio odredbu člana 15. stav 1. tačka 2) ZKP, jer nije izveo nijedan dokaz koji je predložila jedna od stranaka u postupku, obzirom da nije prihvatio predlog odbrane za saslušanje predloženih svedoka i eksternog revizora, na koji način je devalvirao načelo raspravnosti. S tim u vezi, u zahtevu se navodi i da je sud istovremeno učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, jer je izreka presude nerazumljiva i obzirom da nisu navedeni razlozi o neprihvatanju izvođenja dokaza odbrane, niti su oni jasno navedeni, niti je argumentovano na koji način je samo na osnovu dokaza izvedenih na predlog tužioca sud nesumnjivo utvrdio da su okrivljeni izvršili privredni prestup koji im je stavljen na teret, pri čemu nije naveo ni kojim dokazima i na kojin način je potkrepljena protivpravnost radnji okrivljenih.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane, obzirom da je shodno članu 15. stav 3. ZKP pravo suda da odluči koje dokaze će izvesti na glavnom pretresu. Pored toga, prvostepeni sud je na strani 34 stav 2 svoje odluke jasno naveo da je odbio predlog branioca – advokata Aleksandra Đorđevića, da se izvede dokaz saslušanjem eksternog revizora i da se izvrši uvid u postrevizorski izveštaj od 02.07.2020. godine, izveštaj eksternog revizora od 17.06.2019. godine i izveštaj eksternog revizora od 10.10.2019. godine, jer je našao da je predlog za izvođenje ovih dokaza usmeren ka odugovlačenju postupka. U stavu tri, na strani 34, prvostepeni sud je obrazložio i zbog čega je odbio predlog branioca okrivljenog odgovornog lica AA – advokata Gorice Lazić za saslušanje svedoka MM i NN, rukovodilaca odseka za ...

Stoga su navodi zahteva u ovom delu odbijeni kao neosnovani.

Ukazujući na istu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka – iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, javni tužilac u podnetom zahtevu ističe i da su nejasni razlozi suda koji je konkretno Zakon o računovodstvu primenjen u odnosu na okrivljene jer nije naveo koje su izmene izvršene promenom zakona u odnosu na vreme koje je u optužnom aktu označeno kao vreme izvršenja privrednog prestupa, u odnosu na zakon koji je bio na snazi u vreme vođenja postupka i presuđenja. Suprotno navodima zahteva, prvostepeni sud je na strani 34. stav 4. svoje odluke jasno naveo da je imao u vidu da je nakon izvršenja privrednih prestupa došlo do izmena Zakona o računovodstvu, ali da je našao da to nije od uticaja u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na to da važeći Zakon o računovodstvu („Sl. Glasnik RS“, broj 73/2019 i 44/2021 – dr zakon) nije blaži za okrivljene jer sadrži identične odredbe u pogledu predmetnih prestupa kao zakon koji je važio u vreme izvršenja privrednih prestupa, te da je u konkretnom slučaju primenio Zakon o računovodstvu („Sl. Glasnik RS“, broj 62/2013) koji je važio u vreme izvršenja privrednih prestupa, shodno članu 45. Zakona o privrednim prestupima.

Neosnovano se u zahtevu ističe i da su nejasni razlozi izneti u prvostepenoj presudi – da su privredni prestupi izvršeni sa niskim stepenom krivice odgovornih lica, obzirom da nije dato objašnjenje ovakvog stepenovanja. Prvostepeni sud je na strani 34 stav pet svoje odluke jasno naveo da je u odsustvu otežavajućih okolnosti, na strani okrivljenih cenio olakšavajuće okolnosti, pored ostalog i okolnost da su prestupi izvršeni sa niskim stepenom krivice, odnosno sa svesnim nehatom, pa kako je navedena okolnost očigledno cenjena kao olakšavajuća, to nije bilo ni nužno objašnjavati značenje i objašenje pojma „nizak stepen krivice odgovornih lica“, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu.

Najzad, u podnetom zahtevu se navodi i da je u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nejasna i paušalna okolnost - da je utvrđeno da je učinjen privredni prestup iz člana 20. u vezi člana 46. stav 1. tačka 12) zbog neprimenjivanja MRS, obzirom da se iz obrazloženja presude ne može utvrditi koji konkretan MRS je neprimenjen, a sud navedeno ne opisuje u presudi.

Suprotno izloženim navodima zahteva, prvostepeni sud je na strani 24 stav tri svoje odluke jasno naveo da je iz izveštaja Državne revizijske institucije o reviziji finansijskih izveštaja JP Jugoinport – SDPR Beograd, utvrđeno da okrivljeni u konkretnom slučaju nisu primenili regulativu iz člana 20. Zakona o računovodstvu prilikom sastavljanja i prikazivanja finansijskih izveštaja za 2018. godinu koji je usvojen od strane Upravnog odbora okrivljenog pravnog lica odlukom od 20.06.2019. godine, jer nisu, pored ostalog, iskazali cenu koštanja nematerijalne imovine u pripremi na dan 31.12.2018. godine u skladu sa standardom MRC 38 – nematerijalna imovina, zato što u cenu koštanja nematerijalne imovine u pripremi iskazane na dan 31.12.2018. godine nisu uključili sve direktno pripisive troškove neophodne za kreiranje, proizvodnju i pripremu imovine za funkcionisanje, a što nije u skladu sa zahtevima paragrafa 66 MRC 38 – nematerijalna imovina. Takođe, Privredni sud u Beogradu je na stranama 24 i 25 obrazloženja svoje odluke obrazložio i postupanje okrivljenih suprotno paragrafu 9 i 10 MPC 2 – Zalihe standarda.

Kako je, dakle, prvostepeni sud jasno opredelio koji konkretan MRC je primenjen u konkretnom slučaju, to su navodi zahteva i u ovom delu odbijeni kao neosnovani.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković