Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Pkž 109/19 od 19.02.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba Osnovnog javnog tužioca u Čačku KP 247/19 od 31.01.2019. godine i potvrđena presuda Privrednog suda u Čačku Pk br 253/2017 od 22.01.2019. godine.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda i pravnosnažnog rešenja Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti pod brojem KTZ 362/20 od 01.06.2020. godine, zbog povrede zakona iz člana 240. stav 3. i 431. stav 1. ZKP i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP utvrdi da je pobijanim odlukama povređen zakon u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenih Javnog preduzeća za izgradnju „Gornji Milanovac“ iz Gornjeg Milanovca, kao pravnog lica i AA, kao odgovornog lica, advokatu Jovu Popoviću, u smislu člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudima i pravnosnažnim rešenjem protiv kojih zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan, a iz sledećih razloga:

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, Republički javni tužilac u podnetom zahtevu označava povrede zakona iz člana 240. stav 3. i člana 431. stav 1. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima, koje obrazlaže tako što navodi da su izreke pobijanih odluka nižestepenih sudova nerazumljive, a da njihova obrazloženja sadrže potpuno nejasne i u znatnoj meri protivrečne razloge o odlučnim činjenicama.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca se navodi da je u izreci prvostepene presude navedno da su okrivljeno pravno lice i okrivljeni kao odgovorno lice, kritičnom prilikom postupili protivno članu 29. stav 1. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, dok se činjenični opis privrednog prestupa odnosi na stav 2. istog člana, kao i da su okrivljeni oglašeni odgovornim za privredni prestup iz člana 58. stav 1. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda, koji podrazumeva postupanje suprotno članu 29. stav 2. tog zakona, zbog čega je izreka navedene presude nerazumljiva. Nadalje, u zahtevu se navodi da je u obrazloženju prvostepene presude citiran član 29. stav 2. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda uz pogrešne navode da je optužnim aktom okrivljenima stavljeno na teret da su postupali suprotno članu 29. stav 1. tog zakona, zbog čega su razlozi prvostepene presude potpuno nejasni.

Pored iznetog u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca se ukazuje i da je izreka rešenja o ispravci prvostepene presude nerazumljiva, jer je rešenje u smislu člana 431. ZKP doneto primenom člana 240. stav 3. ZKP, koji se ne može primeniti na fazu krivičnog postupka nakon okončanog glavnog pretresa, na kome je doneta i objavljena presuda. U zahtevu se navodi i da obrazloženje tog rešenja ne sadrži razloge o toj odlučnoj činjenici, a razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, jer obrazloženje rešenja sadrži navode da je „uvidom u zapisnik o glavnom pretresu i pisani otpravak presude“ utvrđeno da je u izreci presude očiglednom omaškom došlo do pogrešnog označavanja člana 29. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda.

Podnetim zahtevom Republičkog javnog tužioca se navodi da je i drugostepeni sud učinio iste povrede zakona, jer nije otklonio povrede zakona učinjene u prvostepenoj presudi i rešenju o ispravci iste.

Suprotno istaknutim navodima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da navedene pravnosnažne odluke nisu donete uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) u vezi sa povredama zakona iz člana 240. stav 3. člana 431. stav 1. ZKP.

Odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima (“Službeni list SFRJ“, br. 4/77 ... 3/90, “Službeni list SRJ“, br. 27/92 ... 64/01 i „Službeni glasnik RS“, broj 101/05) propisano je da ako odredbama ovog zakona nije drugačije određeno, u postupku za privredne prestupe shodno će se primenjivati odredbe Zakona o krivičnom postupku, između ostalog, i o zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 419. do 424).

Zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje se na povrede zakona koje su propisane sada važećim Zakonikom o krivičnom postupku, a koje su takođe bile propisane Zakonikom o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“ br. 70/01, 62/02 i „Sl. Glasnik RS“ br. 58/04 ... 20/09 i dr. zakon, 72/09-u daljem tekstu ranije važeći ZKP) na čiju primenu odredba člana 56. Zakona o privrednim prestupima upućuje, a koje su imale drugačiju numeraciju.

Odredbom člana 239. stav 5. sada važećeg ZKP propisano je da se u zapisnik o glavnom pretresu unosi potpuna izreka presude (član 428. stav 3. do 5.), uz naznačenje da li je presuda javno objavljena. Izreka presude sadržana u zapisniku o glavnom pretresu predstavlja izvornik. Ranije važeći ZKP, na čiju primenu upućuje član 56. Zakona o privrednim prestupima sadrži istovetnu odredbu u članu 315. stav 1.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na zapisniku o glavnom pretresu koji je održan pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu Pk 253/17 dana 22.01.2019. godine, nakon održanog glavnog pretresa, doneta presuda koja u izreci sadrži navode da su okrivljeni pravno lice Javno preduzeće „Gornji Milanovac“ i odgovorno lice AA oslobođeni od optužbe „da su postupili protivno članu 29. stav 1. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda...“ čime bi izvršili privredni prestup iz člana 58. stav 1. tačka 16. i stav 2. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Iste navode sadrži i pisani otpravak te presude.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, navođenjem člana 29. stav 1. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda učinjena je tehnička greška u samom izvorniku presude, koji predstavlja deo zapisnika o glavnom pretresu, koja se može ispraviti primenom odredaba zakona koje se odnose na ispravku zapisnika o glavnom pretresu na kome je doneta presuda.

Članom 431. stav 1. sada važećeg ZKP propisano je da greške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne greške u pisanju i računanju, nedostatke u obliku i nesaglasnosti overenog prepisa presude sa izvornikom presude ispraviće posebnim rešenjem predsednik veća, na zahtev stranaka ili po službenoj dužnosti. Ranije važeći ZKP, na čiju primenu upućuje član 56. Zakona o privrednim prestupima sadrži istovetnu odredbu u članu 362. stav 1.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zapisnik o glavnom pretresu ne može se ispraviti primenom odredbe člana 431. stav 1. ZKP kojom se regulišu ispravke grešaka u presudi u pogledu nedostataka u obliku i nesaglasnosti overenog prepisa presude sa izvornikom presude, ali je stav Republičkog javnog tužioca iznet u zahtevu za zaštitu zakonitosti, da se zapisnik sa glavnog pretresa-izvornik ne može uopšte menjati, po nalaženju ovoga suda neosnovan.

Članom 234. stav 2. sada važećeg ZKP propisano je da se sva preinačenja, ispravke i dodaci unose na kraju zapisnika i moraju biti overene od strane lica koja potpisuju zapisnik. Ranije važeći ZKP, na čiju primenu upućuje član 56. Zakona o privrednim prestupima sadrži istovetnu odredbu u članu 176. stav 2.

Članom 240. stav 3. sada važećeg ZKP propisano je da ispravke pogrešno upisanih imena, brojeva i drugih očiglednih pogrešaka u pisanju može narediti predsednik veća po predlogu stranaka ili lica koje je dalo izjavu ili po službenoj dužnosti. Druge ispravke, dopune zapisnika može narediti samo veće. Ranije važeći ZKP, na čiju primenu upućuje član 56. Zakona o privrednim prestupima sadrži istovetnu odredbu u članu 313. stav 3.

Iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenih Javno preduzeće za izgradnju „Gornji Milanovac“ iz Gornjeg Milanovca kao pravnog lica i AA, odgovornog lica u pravnom licu, advokat Jovo Popović, dana 07.02.2019. godine, Privrednom sudu u Čačku stavio predlog za ispravku presude.

Iz spisa predmeta proizilazi da je predsednik veća - sudija Privrednog suda u Čačku postupajući po navedenom predlogu, dana 08.02.2019. godine doneo je „ispravku zapisnika“ na osnovu člana 234. i člana 240. stav 3. ZKP u vezi sa članom 56. Zakona o privrednim prestupima i ispravio izvornik presude sadržan u zapisniku o glavnom pretresu, tako što je pravilno označeno „da su okrivljeni postupili protivno odredbi člana 29. stav 2. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda“. Istog dana u tom privredno-kaznenom postupku doneto je i rešenje o ispravci overenog prepisa presude u skladu sa ispravljenim izvornikom presude, protiv kog rešenja je Republički javni tužilac takođe podneo zahtev za zaštitu zakonitosti.

Postupajući na navedeni način, sud je pravilno primenio odredbe člana 234. stav 2. i člana 240. stav 3. ZKP koje odredbe se odnose na zapisnik o glavnom pretresu i regulišu utvrđivanje verodostojnosti zapisnika o glavnom pretresu, a koje predviđa i ranije važeći ZKP, na čiju primenu upućuje član 56. Zakona o privrednim prestupima, u članovima 176. stav 2. i 313. stav 3, pa po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda „ispravka zapisnika“ od 08.02.2019. godine u delu koji ima karakter izvornika presude doneta od strane predsednika veća Privrednog suda u Čačku u ovom privredno kaznenom postupku, po predlogu branioca okrivljenih, predstavlja ispravku zapisnika o glavnom pretresu u pogledu pogrešno upisanog broja, koja je u potpunosti izvršena u skladu sa zakonom.

S tim u vezi i rešenje o ispravci overenog prepisa presude, doneto na osnovu člana 431. stav 1. ZKP, nakon ispravke izvornika te presude, takođe je doneto u skladu sa zakonom.

Iz navedenih razloga po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda pobijanim odlukama nisu učinjene povrede zakona iz člana 240. stav 3. i člana 431. stav 1. ZKP, kao ni bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 56. Zakona o privrednim prestupima na koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje, pa je podneti zahtev od strane ovog suda ocenjen kao neosnovan.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar – savetnik                                                                                        Predsednik veća – sudija

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić