Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenih S. z. „S.“ iz S. i M.B., adv. D.Z., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, sa predlogom da se zahtev usvoji i obe presude preinače a okrivljeni oslobode od otpužbe ili da se obe presude ukinu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća ispitujući dozvoljenost podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, našao da je zahtev nedozvoljen.

Procesnom odredbom člana 56. Zakona o privrednim prestupima (''Službeni list SFRJ'', br. 4/77, 36/77, 14/85, 74/87, 57/89, 3/90, ''Službeni list SRJ'', br. 27/92, 24/94, 28/96, 64/2001 i ''Službeni glasnik RS'', broj 101/2005), propisano je da ako odredbama ovog zakona nije drukčije određeno, u postupku za privredne prestupe shodno će se primenjivati odredbe Zakona o krivičnom postupku između ostalih, odredbe o zahtevu za zaštitu zakonitosti (član 419. do 424). Zakonom o privrednim prestupima u delu koji se odnosi na postupak po pravnim lekovima i to na zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredni pravni lek (glava XIII tačka 3), u članu 130. je propisano, da protiv pravnosnažne sudske odluke kojom je povređen ovaj zakon ili protiv sudskog postupka koji je prethodio pravnosnažnoj sudskoj odluci, nadležni javni tužilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a u članu 133. istog zakona, da javni tužilac zahtev može podići u roku od 6 meseci od dana kada je strankama dostavljena odluka protiv koje je dozvoljeno podizanje zahteva.

Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13), koji se primenjuje od 01.10.2013. godine, propisano je, u članu 483. stav 1, da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, s tim da je pravo okrivljenog i branioca za podnošenje zahteva vremenski ograničeno na rok od 30 dana računajući od dana dostavljanja pravnosnažne sudske odluke okrivljenom (član 485. stav 4. istog Zakonika).

Iz citiranih propisa proizilazi da je odredbama Zakona o privrednim prestupima, koji se primenjuju u postupku za privredni prestup, u odnosu na važeće opšte odredbe krivičnog postupka, između ostalog, različito određen krug lica koja su ovlašćena za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, zbog čega u postupku za privredni prestup ne dolazi u obzir shodna primena odredbe člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 56. Zakona o privrednim prestupima, već se u pogledu ovlašćenja za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti primenjuje odredba člana 130. Zakona o privrednim prestupima.

Kako je, u smislu odredbe člana 130. Zakona o privrednim prestupima, isključivo nadležni javni tužilac ovlašćen za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke donesene u postupku za privredni prestup, to je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog pravnog lica S. z. „S.“ iz S. i okrivljenog odgovornog lica M.B., nedozvoljen, jer je podnet od neovlašćenog lica u smislu citiranog propisa.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 130. Zakona o privrednim prestupima u vezi čl. 56. istog zakona i člana 487. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku i odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                             Nevenka Važić,s.r.