Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je, u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je prvostepeni sud time što je doneo presudu kojom je okrivljenog oslobodio od odgovornosti da je izvršio prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, primenom člana 250. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima, nalazeći da nije dokazano da je okrivljeni učinio predmetni prekršaj, povredio materijalno prekršajno pravo u smislu člana 265. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima, u korist okrivljenog AA.

Članom 250. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima propisano je da će presudu kojom se okrivljeni oslobađa odgovornosti sud doneti ako nije dokazano da je okrivljeni učinio prekršaj za koji je protiv njega podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Članom 265. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima propisano je da povreda materijalnog prekršajnog prava postoji ako je u pogledu prekršaja koji je predmet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka primenjen zakon ili drugi propis koji se ne može primeniti.

Članom 331. stav 1. tačka 54. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da će se za prekršaj kazniti lice pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, koje postupi suprotno odredbi člana 187. stav 2. i 6. istog zakona.

Članom 187. stav 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima propisano je da vozač ne sme da upravlja vozilom u saobraćaju na putu, niti da počne da upravlja vozilom, ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci, dok je stavom 6. istog člana propisano da je pod dejstvom psihoaktivnih supstanci lice za koje se ispitivanjem pomoću odgovarajućih sredstava i metoda (test za utvrđivanje prisustva psihoaktivnih supstanci i dr.) utvrdi prisustvo ovih supstanci u organizmu.

Iz spisa predmeta proizilazi da je droga test aparatom 5000 upotrebljenim dana 13.12.2020. godine u 17:46 časova utvrđeno da je okrivljeni pozitivan na opijate, a iz Izveštaja o izvršenom određivanju prisustva narkotika u urinu Opšte bolnice „Sveti Luka“ Smederevo, Odeljenja za laboratorijsku dijagnostiku broj 44 od 13.12.2020. godine utvrđeno da urin AA sadrži 1689,0 ng/ml opijata, dok je prva pozitivna vrednost 2000.

Iz spisa predmeta dalje proizilazi da je prvostepeni sud okrivljenog, na osnovu člana 250. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima, oslobodio odgovornosti da je u vreme i na mestu, bliže opisanom u izreci presude, upravljao putničkim vozilom registarske oznake ..., marke „...“, pod dejstvom psihoaktivnih supstanci (opijati), jer nije dokazano da je učinio prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ovakav stav prvostepenog suda, koji je potvrđen odlukom drugostepenog suda, pogrešan, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Ovo stoga, što iz napred citiranih propisa - odredbi člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i člana 187. stav 2. i 4. istog zakona, proizilazi da je kažnjivo samo prisustvo psihoaktivnih supstanci u organizmu vozača i da nije propisana granična vrednost psihoaktivnih supstanci do kojih je dozvoljeno da vozač može da upravlja ili počne da upravlja vozilom u saobraćaju, pa je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud, kod očiglednih dokaza da je okrivljeni svojim postupanjem ostvario obeležje prekršaja pogrešno primenio odredbe koje propisuju razloge zbog kojih se oslobađa odgovornosti i to odredbu člana 250. stav 1. tačka 3. Zakona o prekršajima.

Pored navedenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac ističe da su pobijane presude, u odnosu na koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti donete i uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima, jer su razlozi o odlučnoj činjenici – da li je okrivljeni upravljao vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci – opijata, potuno nejasni.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kao osnovan i budući da je zahtev podnet na štetu okrivljenog, odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 287. stav 4. i člana 288. stav 1. Zakona o prekršajima, tako što je utvrdio da je pravnosnažnim presudama Prekršajnog suda u Smederevu 06 Pr 7517/20 od 14.12.2020. godine i Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu Prž 25739/20 od 29.12.2020. godine prvostepeni sud povredio materijalno prekršajno pravo iz člana 265. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima, u korist okrivljenog AA, ne dirajući u pravnosnažnost odluka protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut.

Zapisničar-savetnik                                                                           Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                     Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić