Protiv navedenih pravnosnažnih odluka, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva pod brojem PTZ br. 525/25 od 10.09.2025. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 157. stav 1. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i ukine pravnosnažnu presudu Prekršajnog suda u Požarevcu, Odeljenje u Velikom Gradištu I-7Pr.br. 2167/24 od 17.04.2024. godine i rešenje Prekršajnog apelacionog suda 7-Prž. broj 11629/24 od 27.05.2025. godine i spise predmeta dostavi drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Na sednici veća o kojoj je, u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Vrhovnog javnog tužioca, Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva je delimično osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA prvostepenu presudu Prekršajnog suda u Požarevcu, Odeljenje u Velikom Gradištu I-7Pr.br. 2167/24 od 17.04.2024. godine lično primio dana 23.04.2024. godine (povratnica u spisima predmeta), da je žalbu na prvostepenu presudu izjavio neposredno Prekršajnom sudu u Požarevcu, Odeljenje u Velikom Gradištu dana 07.05.2024. godine.

Prema odredbi člana 258. stav 2. Zakona o prekršajima, žalba protiv presude prekršajnog suda podnosi se u roku od 8 dana od dana dostavljanja presude.

Odredbom člana 259. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da žalbu mogu izjaviti okrivljeni, branilac i podnosilac zahteva, dok je stavom 4. istog člana propisano da rok za žalbu teče od dana kada je okrivljenom dostavljen prepis presude, a ako okrivljeni ima branioca od dana kada je njemu dostavljen prepis presude.

Odredbom člana 137. stav 4. Zakona o prekršajima propisano je da ako poslednji dan roka pada na državni praznik ili u nedelju ili u neki drugi dan kada sud ne radi, rok ističe protekom narednog radnog dana.

Članom 1a Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji u stavu 1. propisano je da su državni praznici Republike Srbije Nova Godina, Praznik rada, Dan pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, dok je u članu 2. istog Zakona u stavu 1. tačka 2. propisano da se u Republici Srbiji praznuju i verski praznici i to Vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa.

U skladu sa citiranim odredbama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji neradni dani u Republici Srbiji u 2024. godini bili su Praznik rada 01. i 02. maj (sreda i četvrtak) kao i Vaskršnji praznici 03, 04, 05. i 06. maj (petak do ponedeljka).

Imajući u vidu navedeno, te da je okrivljenom prepis prvostepene presude dostavljen dana 23.04.2024. godine, da je poslednji dan roka padao na državni praznik, odnosno 01.05.2024. godine i da je isti žalbu protiv prvostepene presude podneo neposredno Prekršajnom sudu u Požarevcu dana 07.05.20224. godine odnosno prvog narednog radnog dana, u skladu sa članom 137. stav 4. Zakona o prekršajima.

Stoga je pogrešna odluka drugostepenog suda kojom je žalba okrivljenog odbačena kao neblagovremena, odnosno nakon proteka zakonskog roka od 8 dana u kom roku je žalba mogla biti izjavljena.

Na navedeni način drugostepeni sud je propustivši da odluči o žalbi okrivljenog koji je pravnosnažnom presudom oglašen odgovornim za predmetni prekršaj učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima ali u vezi člana 271. Zakona o prekršajima, a ne u vezi člana 157. stav 1. Zakona o prekršajima kako to neosnovano navodi javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, a koja povreda je bila od uticaja na zakonito i pravilno donošenje drugostepenog rešenja u ovom slučaju.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, u kome je predloženo ukidanje i prvostepene i drugostepene odluke, samo delimično usvojio jer je do povrede zakona došlo tokom žalbenog postupka, pa je, ukinuo samo drugostepeno rešenje i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Iz iznetih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 287. stav 4. Zakona o prekršajima.

Zapisničar - savetnik                                                                                                              Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                       Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković