Istom presudom okrivljenom su izrečena dva kaznena poena, primenom člana 48. stav 2. i 4. Zakona o prekršajima, a na osnovu člana 336. stav 3. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje će po pravosnažnosti presude a na osnovu člana 198. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima evidentirati teritorijalna nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova koja okrivljenog vozača vodi u evidenciji. Na osnovu člana 140. stav 1. i stav 2. tačka 9), člana 141. stav 1. i člana 142. Zakona o prekršajima u vezi člana 27. stav 2. Pravilnika o naknadi troškova u sudskim postupcima, okrivljeni je obavezan da na ime troškova prekršajnog postupka plati paušalni iznos u visini od 3.000 dinara, u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda Prž.br.14767/25 od 19.08.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Radovana Lukića i potvrđena presuda Prekršajnog suda u Beogradu Pr.br.69800/23 od 19.05.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 187. stav 7. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude i prema okrivljenom AA obustavi prekršajni postupak i odluči da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava prvostepenog suda.

Nakon što je postupio u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013, 13/2016, 98/16, 91/19 i 122/22), Vrhovni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva je osnovan.

Odredbom člana 187. stav 7. Zakona o prekršajima je propisano da ako za utvrđivanje činjeničnog stanja prisustvo okrivljenog nije neophodno, u pozivu će se upozoriti da će u slučaju neodazivanja odluka biti doneta bez njegovog saslušanja.

Članom 203. Zakona o prekršajima propisano je da ako sud nađe da neposredno usmeno saslušanje nije potrebno s obzirom na značaj prekršaja i podatke kojima raspolaže, može u pozivu poučiti okrivljenog da svoju odbranu da u pisanoj formi. U svakom slučaju okrivljeni može svoju odbranu dati u pisanoj formi ili se lično javiti da usmeno bude saslušan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu ukazuje da su Prekršajni sud u Beogradu u odluci Pr.br.69800/23 od 19.05.2025. godine i Prekršajni apelacioni sud u odluci Prž.br.14767/25 od 19.08.2025. godine, na štetu okrivljenog AA učinili bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka i 4) u vezi člana 187. stav 7. Zakona o prekršajima.

Ovo iz razloga što iz spisa predmeta proizilazi da je prvi poziv okrivljenom radi saslušanja poslat za 28.02.2024. godine, za koji poziv u spisima nema dokaza o uručenju, da je naredni poziv poslat za 30.05.2024. godine, koji poziv je uredno uručen, a okrivljeni je dostavio dokaze da je van zemlje u vreme kada je zakazano ročište, da je ponovo pozvan za saslušanje 27.02.2025. godine, koji poziv je takođe uredno uručen, za koje saslušanje je okrivljeni dostavio molbu za odlaganje jer se nalazi u inostranstvu, te da je sud 19.05.2025. godine doneo presudu kojom je okrivljenog oglasio odgovornim za prekršaj koji mu se stavlja na teret.

Dakle, okrivljeni je u tri navrata pozivan radi saslušanja. Međutim, ni u jednom od tri poziva za saslušanje okrivljnog isti nije upozoren na odredbu člana 187. stav 7. Zakona o prekršajima odnosno mogućnost donošenja odluke bez njegovog saslušanja, iako navedena odredba propisuje da će se u pozivu okrivljeni upozoriti na ovu odredbu. Takođe, u pozivima okrivljeni nije poučen sholno članu 203. Zakona o prekršajima da svoju odbranu može dati u pisanoj formi, ukoliko je sud procenio da njegovo neposredno saslušanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke.

Na opisani način je povređeno pravo odbrane okrivljenog AA, što je uticalo na zakonito i pravilno donošenje pobijanih odluka i učinjena je na štetu okrivljenog bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, što se osnovano ističe u podnetom zahtevu.

Zbog učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka, pobijane presude Prekršajnog suda u Beogradu Pr.br.69800/23 od 19.05.2025. godine i Prekršajnog apelacionog suda Prž.br.14767/25 od 19.08.2025. godine bi trebalo ukinuti i predmet vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Međutim, kako je okrivljeni AA prekršaj koji mu je stavljen na teret, prema izreci prvostepene presude, učinio dana 31.08.2023. godine, to je dana 31.08.2025. godine nastupila apsolutna zastarelost prekršajnog gonjenja u konkretnom slučaju, shodno odredbi člana 84. stav 1. i stav 7. Zakona o prekršajima.

Naime, odredbom člana 84. stav 1. Zakona o prekršajima, propisano je da se prekršajni postupak ne može pokrenuti ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen, a odredbom stava 7. istog člana, propisano je da prekršajno gonjenje zastareva u svakom slučaju kad protekne dva puta onoliko vremena koliko se po zakonu traži za zastarelost gonjenja.

Kako se zastarelost prekršajnog gonjenja računa od dana učinjenog prekršaja, to je u konkretnom slučaju zastarelost nastupila dana 31.08.2025. godine, iz kojih razloga je Vrhovni sud preinačio pobijane presude tako što je prekršajni postupak protiv okrivljenog AA obustavio, na osnovu člana 287. stav 4. u vezi sa članom 248. stav 1. tačka 6) Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013, 13/2016, 98/16, 91/19 i 122/22).

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima (''Službeni glasnik RS'', broj 65/2013, 13/2016, 98/16, 91/19 i 122/22).

Sa svega izloženog doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednika veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković