Protiv navedenih pravnosnažnih presuda javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ br.166/26 od 18.05.2026. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 182. i člana 243. stav 2. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i spise predmeta vrati prvostepenom prekršajnom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni sud je održao sednicu veća o kojoj je, u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, obavestio Vrhovnog javnog tužioca koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva je neosnovan.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti se navodi da sud pre donošenja rešenja o pokretanju prekršajnog postupka nije ispoštovao procesne odredbe i nije ispitao da li zahtev za pokretanje prekršajnog postupka sadrži sve ono što je propisano odredbom člana 181. Zakona o prekršajima, da bi u slučaju postojanja nedostataka, koje je sud uočio, ali tek u fazi postupka, trebalo da postupi po odredbama člana 182. Zakona o prekršajima. Naime, u fazi postupka kada je rešenjem pokrenut prekršajni postupak i kada je ročište već zakazano, a zatim odloženo, prvostepeni sud je nakon uočavanja da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka sadrži nedostatke u pogledu činjeničnog opisa prekršaja, koje u prethodnom postupku nije uočio i otklonio, jedino bio dužan da otvori pretres i tada eventualno omogući podnosiocu zahteva da isti uredi u smislu člana 243. stav 2. Zakona o prekršajima. Dakle, sud nije mogao da traži uređenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka od podnosioca na navedeni način, kao ni izjašnjenje okrivljenog i njegovog branioca preko dopisa, već je jedino mogao da sve to sprovede na pretresu koji je bio dužan da odredi i na koji bi pozvao i okrivljenog i njegovog branioca, kao i podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Iz svega proizilazi da je uređenje zahteva u smislu dopune njegove obavezne sadržine sud mogao naložiti jedino u prethodnoj fazi postupka odnosno pre njegovog pokretanja, a izmenu sadržine podnetog zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u pogledu činjeničnog opisa prekršaja podnosilac zahteva može jedino izvršiti na pretresu, koji je sud dužan da odredi u smislu člana 239. stav 1. Zakona o prekršajima.

Iz spisa predmeta proizilazi da je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnet 03.04.2025. godine. Sud je dana 16.05.2025. godine rešenjem Pr.br.1401/2025 pokrenuo prekršajni postupak. Ročište je zakazano za 02.07.2025.godine, koje je odloženo, a dana 03.07.2025. godine izdata je naredba MUP RS, SPI Prokuplje da u roku od 10 dana od prijema naredbe uredi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka jer ne sadrži potpuni činjenični opis prekršaja. Dana 08.07.2025. godine dostavljen je uređen zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, zakazano je još jedno ročište za 04.08.2025. godine, koje je odloženo, a dana 06.08.2025. godine doneta je presuda koja je po žalbi branioca ukinuta. Dana 10.07.2025. godine okrivljenom je upućen poziv u kome mu je dostavljena i dopuna zahteva za pokretanje prekršajnog postupka kao i braniocu koja se dopisom izjasnila u vezi dopune zahteva, nakon čega je 16.12.2025. godine doneta presuda Prekršajnog suda u Prokuplju Pr.br.3442/25, koja je potom potvrđena presudom Prekršajnog Apelacionog suda, Odeljenje u Nišu P 213 Prž.28488/2025 od 04.02.2026. godine, a protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti.

Odredbom člana 182. stav 1. Zakona o prekršajima je propisano da se zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi u onoliko primeraka koliko ima okrivljenih i jedan primerak za sud, a ako zahtev ne sadrži sve podatke iz člana 181. ovog zakona, zatražiće se od podnosioca zahteva da ga u određenom roku dopuni.

Po nalaženju ovoga suda, iako je sud prvo doneo rešenje o pokretanju prekršajnog postupka, pa nakon toga doneo naredbu podnosiocu zahteva da uredi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka jer ne sadrži potpuni činjenični opis prekršaja, na koji način je postupio suprotno odredbi člana 182. Zakona o prekršajima, navedena povreda odredaba prekršajnog postupka nije uticala, niti je mogla da bude od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude obzirom da je sud dana 10.07.2025. godine okrivljenom i braniocu uputio poziv u čijem prilogu je dostavljena i dopuna zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a branilac okrivljenog se dopisom izjasnila u vezi dopune zahteva, te sud ovakvim postupanjem u toku prekršajnog postupka nije povredio pravo odbrane.

Shodno navedenom, Vrhovni sud je, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 264. stav 2. tačka 4. Zakona o prekršajima, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, na osnovu člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima navedeni zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković