Na osnovu člana 58. Zakona o prekršajima, te shodno članu 338. stav 1. tačka 51. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, prema okrivljenom je izrečena zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije u trajanju od tri meseca, a na osnovu člana 335. stav 1. tačka 80. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima okrivljenom je izrečeno šest kaznenih poena.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda 313-Prž 4824/19 od 08.03.2019. godine, žalba branioca okrivljenog AA – advokata Dušana Lazarevića je odbijena, a presuda Prekršajnog suda u Lazarevcu 7Pr broj 1264/18 od 28.01.2019. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz broj 366/19 od 04.07.2019. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima i zbog povrede materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Na sednici veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 3. Zakona o prekršajima, obavestio Republičkog javnog tužioca, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. Zakona o prekršajima. Ovo stoga što su dati razlozi po pitanju primene materijalnog propisa potpuno nejasni, te zbog toga što sud prilikom donošenja odluke nije primenio odredbu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima po pitanju primene blažeg propisa, a što je sve uticalo na donošenje zakonite i pravilne presude. Pobijanim presudama istovremeno je učinjena i povreda materijalnog prava u smislu člana 265. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima, jer je u pogledu prekršaja za koji je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka primenjen Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima koji se ne može primeniti, što se osnovano ističe u podnetom zahtevu.

Naime, izrekom prvostepene presude okrivljeni je oglašen odgovornim da je dana 20.04.2018. godine u 05,10 časova u Lazarevcu, upravljao putničkim vozilom u kome je zaustavljen radi kontrole, te da je tom prilikom utvrđeno da ima izdatu probnu vozačku dozvolu i da je navedenim vozilom upravljao u periodu od 23,00 do 06,00 časova, kada mu to nije dozvoljeno, na koji način je učinio prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 74. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Međutim, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenom AA Policijska stanica u Lazarevcu izdala probnu vozačku dozvolu dana 14.12.2017. godine, sa rokom važenja do 14.12.2018. godine, u kojoj je upisano upustvo da ne sme da upravlja motornim vozilom od 23,00 do 05,00 časova. Ovo upozorenje je bilo u skladu sa tada važećom odredbom člana 182. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kojom je, pored ostalog, bilo propisano da „vozač koji ima probnu vozačku dozvolu – ne sme da upravlja motornim vozilom u periodu od 23,00 do 05,00 časova, da koristi telefon i druga sredstva za komunikaciju za vreme vožnje“.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je stupio na snagu 04.04.2018. godine („Službeni glasnik RS“ broj 24/2018), odredbom člana 51. propisano je da se član 182. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima menja tako što je stavom 5. tačka 3. predviđeno da „vozač koji ima probnu vozačku dozvolu ne sme da upravlja motornim vozilom u periodu od 23,00 do 06,00 časova“.

Prelaznim odredbama istog zakona, i to članom 163., propisano je da odredbe člana 51. tog zakona, koje se odnose na izdavanje probne vozačke dozvole, počinju da se primenjuju nakon isteka roka od godinu dana od dana stupanja na snagu tog zakona (stav 4), kao i da odreba člana 182. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ broj 41/09, 53/10, 101/11, 32/13- US, 55/14, 96/15-DR Zakon i 9/16-US) koja se odnosi na izdavanje probne dozvole, ostaje na snazi do isteka roka od godinu dana od dana stupanja na snagu tog zakona (stav 5).

Iz navedenog jasno proizilazi da nove odredbe člana 182. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje se odnose na izdavanje probne vozačke dozvole, počinju da se primenjuju nakon isteka roka od godinu dana od dana stupanja na snagu navedenih izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odnosno da odredbe člana 182. ranije važećeg Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koje se odnose na izdavanje probne vozačke dozvole, ostaju na snazi do isteka roka od godinu dana od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, dakle do 04.04.2019. godine.

Imajući u vidu navedeno, prvostepeni i drugostepeni prekršajni sud učinili su povredu materijalnog prekršajnog prava u smislu člana 260. stav 1. tačka 4. Zakona o prekršajima, jer su u pogledu prekršaja za koji je podnet zahtev za pokretanje prekršajnog postupka primenili Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima koji se u konkretnom slučaju nije mogao primeniti. Ovo stoga što je okrivljeni kritičnom prilikom (20.04.2018. godine) upravljao svojim vozilom u 05,10 časova, postupajući u svemu po odredbama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji se primenjivao kako u vreme kada mu je izdata probna vozačka dozvola, tako i u vreme donošenja pobijanih presuda, a u skladu sa uputstvom koje mu je bilo upisano u ovoj dozvoli, prema kome nije smeo upravljati vozilom u periodu od 23,00 do 05,00 časova.

Pored toga, odredbe člana 182. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je stupio na snagu 04.04.2018. godine, strože su u odnosu na prethodne odredbe, imajući u vidu da je propisano da vozač sa probnom vozačkom dozvolom ne sme upravljati vozilom u vremenu od 23,00 do 06,00 časova, dok je prethodnom odredbom člana 182. stav 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima vreme zabrane bilo u periodu od 23,00 do 05,00 časova, te je sud bio u obavezi da na okrivljenog primeni blaži propis, shodno odredbi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima.

Kako u konkretnom slučaju, prvostepeni prekršajni sud nije primenio na okrivljenog blaži propis, pri čemu je u svojoj odluci, na strani dva stav tri, izneo nejasne razloge za primenu strožeg propisa na okrivljenog, to je po oceni ovoga suda prvostepena prekršajna presuda doneta i uz bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. Zakona o prekršajima u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima. Iste bitne povrede učinio je i Prekršajni apelacioni sud kao drugostepeni, obzirom da je odbio žalbu branioca okrivljenog AA, a prvostepenu prekršajnu presudu potvrdio.

Nalazeći iz iznetih razloga da su pravnosnažnim presudama učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka i povrede materijalnog prava na koje se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio podneti zahtev i na osnovu člana 286. i 287. stav 4. Zakona o prekršajima ukinuo pobijane presude i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će otkloniti bitne povrede odredaba prekršajnog postupka i povredu materijalnog prava na koje mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica                                                                                                                    Nevenka Važić

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić