Presudom Prekršajnog apelacionog suda, Odeljenje u Kragujevcu I-116 Prž br. 27653/19 od 10.01.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i prvostepena presuda, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac Ptz br. 136/20 od 10.03.2020. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. u vezi člana 93. stav 1. i člana 187. stav 7. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev kao osnovan i preinači pobijane presude, tako što će na osnovu člana 248. stav 1. tačka 6. Zakona o prekršajima, obustaviti prekršajni postupak protiv okrivljenog, zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 10. u vezi člana 55. stav 3. tačka 14. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Ptz br. 136/20 od 10.03.2020. godine, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima, Republički javni tužilac navodi da su razlozi koji su dati u obrazloženju presude, o obliku krivice okrivljenog, koji nije bio saslušan tokom prekršajnog postupka, potpuno nejasni. Nadalje, u podnetom zahtevu Republički javni tužilac, u pogledu učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. istog zakona, navodi da je prvostepeni sud, u toku prekršajnog postupka, okrivljenom povredio pravo na odbranu, propisano odredbom člana 93. Zakona o prekršajima, jer istom nije omogućeno da se izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese sve činjenice i dokaze koji mu idu u korist, da lično prisustvuje i da se izjasni o izvedenim dokazima, pre svega o iskazima dva policijska službenika i zapisniku o izvršenoj kontroli učesnika u saobraćaju, koji je okrivljeni odbio da potpiše, a na kojima je zasnovana presuda i u vezi sa tim zapravo ističe da u konkretnom slučaju nije bilo zakonskih uslova za donošenje odluke bez saslušanja okrivljenog.

Istaknute navode zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, suprotno iznetim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. Zakona o prekršajima, obzirom da je prvostepeni sud dao jasne razloge o odlučnim činjenicama – obliku odgovornosti okrivljenog kao bitnog obeležja prekršaja, saglasno članu 18. Zakona o prekršajima, zaključivši da je u konkretnom slučaju, prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 10. u vezi člana 55. stav 3. tačka 14. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, okrivljeni učinio postupajući sa eventualnim umišljajem.

Takođe, iz spisa predmeta proizilazi da se okrivljeni na uredno uručen poziv, shodno odredbi člana 158. stav 2. Zakona o prekršajima, nije odazvao, niti je izostanak opravdao i na taj način sam sebe lišio prava davanja odbrane.

Kako je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnoj situaciji činjenično stanje u ovoj prekršajnoj stvari pouzdano i potpuno utvrđeno, na osnovu dokaza kojima je sud raspolagao i koje je cenio po slobodnom sudijskom uverenju, shodno članu 92. Zakona o prekršajima, to odbrana okrivljenog, koju je isti svojim ponašanjem sam sebi uskratio, nije bila nužna i odluka o odgovornosti okrivljenog AA, doneta shodno odredbi člana 93. stav 3. Zakona o prekršajima, je zakonita, kako je to pravilno zaključio i drugostepeni sud, odlučujući o žalbi okrivljenog AA izjavljenoj na prvostepenu presudu, pa nije učinjena ni povreda postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4. ZP.

S obzirom da u konkretnom slučaju nije bilo razloga za ukidanje pobijanih presuda i ponovno vođenje prekršajnog postupka prema okrivljenom AA, to kod činjenice da je drugostepena presuda doneta pre nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud o tom navodu zahteva za zaštitu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, nije odlučivao. Kako, dakle, pravnosnažnim presudama nisu učinjene bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3. i 4. Zakona o prekršajima, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, to je Vrhovni kasacioni sud, na osnovu odredbe člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima odbio zahtev kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić