O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Beogradu 75Pr.br.53061/18 od 17.12.2018. godine okrivljeni AA oglašen je odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 (tridesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će se izvršiti na način propisan članom 41. Zakona o prekršajima, o čemu će sud doneti rešenje o izvršenju izrečene novčane kazne.

Istom presudom okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova prekršajnog postupka u paušalnom iznosu od 1.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudne naplate.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda 10Prž.br.27649/19 od 30.12.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Dušana Mrdakovića i potvrđena je presuda Prekršajnog suda u Beogradu 75Pr.br.53061/18 od 17.12.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ.br.132/20 od 19.05.2020. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima i zbog povrede materijalnog prava iz člana 265. tačka 1) Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da preinači pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Beogradu 75Pr.br.53061/18 od 17.12.2018. godine i Prekršajnog apelacionog suda 10Prž.br.27649/19 od 30.12.2019. godine i na osnovu člana 250. tačka 1) Zakona o prekršajima okrivljenog AA oslobodi od odgovornosti za prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, kao i da odredi da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret Prekršajnog suda u Beogradu u smislu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem presuda Prekršajnog suda u Beogradu 75Pr.br.53061/18 od 17.12.2018. godine i Prekršajnog apelacionog suda 10Prž.br.27649/19 od 30.12.2019. godine učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima na štetu okrivljenog AA, a koja povreda je uticala na donošenje zakonite i pravilne odluke u tom prekršajnom predmetu. Ovo sa razloga jer je sud prilikom donošenja pobijanih prekršajnih presuda pogrešno primenio odredbu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima po pitanju vremenskog važenja propisa, odnosno primene najblažeg propisa za okrivljenog, a kojom odredbom je propisano da ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca, a u konkretnom slučaju za okrivljenog je najblaži onaj propis koji je važio u periodu od 03.04.2018. godine do 01.06.2018. godine i to izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 24/2018 od 26.03.2018. godine), jer u tom periodu radnja koja se okrivljenom stavlja na teret i za koju je oglašen odgovornim nije bila propisana kao prekršaj, pa je sud primenom najblažeg propisa trebalo da okrivljenog oslobodi odgovornosti shodno članu 250. tačka 1) Zakona o prekršajima. Pored toga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se podnetim zahtevom ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena i povreda materijalnog prava iz člana 265. tačka 1) Zakona o prekršajima, jer je sud pogrešno primenio odredbe kojima se određuje da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekršaj.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je MUP RS, Policijska uprava za grad Beograd, Odeljenje za obradu i raspravljanje prekršaja dana 19.06.2018. godine podneo Prekršajnom sudu u Beogradu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv okrivljenog AA zbog postojanja osnovane sumnje da je učinio prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Prvostepenom presudom Prekršajnog suda u Beogradu 75Pr.br.53061/18 od 17.12.2018. godine okrivljeni AA je oglašen odgovornim što kao vlasnik putničkog vozila registarskog broja ..., kojim je dana 19.07.2017. godine u 14,33 časova, detektovan putem uređaja za utvrđivanje prekršaja u saobraćaju, nije neposredno ili u pisanoj formi u ostavljenom roku od 8 dana od dana prijema obaveštenja 30.04.2018. godine, policijskom službeniku USP-a PU Beograd dostavio potpune i tačne podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom, čime je postupio protivno odredbi člana 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i time učinio prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Okrivljeni je za navedeni prekršaj osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 30.000,00 dinara. Navedena presuda je potvrđena presudom Prekršajnog apelacionog suda 10Prž.br.27649/19 od 30.12.2019. godine.

Odredbom člana 331. stav 1. tačka 75) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 53/2010 od 29.07.2010. godine, sa stupanjem na snagu dana 06.08.2010.godine) je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 15.000,00 dinara do 30.000,00 dinara ili kaznom zatvora u trajanju do 30 dana kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbi člana 247. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

U vreme činjenja radnje za koju se okrivljeni prekršajno goni i za koju je pobijanom pravnosnažnom presudom oglašen odgovornim važio je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 24/2018 od 26.03.2018. godine koji je stupio na snagu dana 03.04.2018. godine. Navedenim izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i to članom 149. brisana je tačka 75) stava 1. člana 331. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a članom 148. tih izmena u celosti je menjan član 330. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojim je sada u stavu 1. tačka 23) propisano da će se kaznom zatvora od najmanje 15 dana ili novčanom kaznom od 100.000,00 dinara do 120.000,00 dinara kazniti za prekršaj vozač koji postupi suprotno članu 247. stav 1. i 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Dakle, navedenom izmenom i dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i to odredbom člana 330. stav 1. tačka 23) sankcionisan je samo vozač koji postupi suprotno odredbama člana 247. stav 1. i 2. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a ne i vlasnik vozila.

Nakon činjena radnje za koju se okrivljeni prekršajno goni, a pre podnošenja od strane MUPa RS, Policijska uprava za grad Beograd, Odeljenje za obradu i raspravljanje prekršaja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv okrivljenog dana 19.06.2018. godine, donet je novi Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 41/2018 od 31.05.2018. godine) koji u članu 5. stav 1. propisuje da se „u članu 330. stav 1. reči „vozač koji“ menjaju rečima „vozač ili lice koje“. Odredbom člana 10. istog zakona je predviđeno da taj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a što je dan 01.06.2018. godine. Dakle, ovom izmenom i dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima sada se ponovo sankcioniše vozač i drugo lice, odnosno i vlasnik vozila ako postupi suprotno odredbama člana 247. stav 1. i 2. ovog zakona.

U konkretnom slučaju, okrivljeni se podnetim zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka tereti da je kao vlasnik putničkog vozila postupio protivno odredbi člana 247. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer nije neposredno ili u pisanoj formi u ostavljenom roku od 8 dana od dana prijema obaveštenja 30.04.2018. godine dostavio policijskom službeniku USP PU Beograd potpune i tačne podatke o identitetu lica koje je upravljalo vozilom.

Odredbom člana 2. Zakona o prekršajima propisano je da je prekršaj protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija.

Iz napred citiranih izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koje su objavljene u „Službenom glasniku RS“, broj 24/2018 i koje su stupile na snagu dana 03.04.2018. godine, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, jasno proizilazi da u kaznenoj odredbi člana 330. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koja je važila u vreme činjenja radnje okrivljenog, nije bila propisana kazna za vlasnika vozila koji postupi suprotno odredbama člana 247. stav 1. i 2. ovog zakona, već samo za vozača vozila, a što u konkretnom slučaju okrivljeni to nije.

Imajući u vidu navedeno, to, dakle, radnja koja se okrivljenom AA stavlja na teret kao vlasniku vozila zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka i za koju je on oglašen odgovornim pobijanom prekršajnom presudom nije bila inkriminisana kao prekršaj od strane zakonodavca u vreme njenog činjenja od strane okrivljenog, odnosno nije bila inkriminisana kao prekršaj Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljenim u „Službenom glasniku RS“, broj 24/2018 od 26.03.2018. godine i to u periodu od dana 03.04.2018. godine od kada je ovaj zakon stupio na snagu pa do izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljenim u „Službenom glasniku RS“, broj 41/2018 od 31.05.2018. godine koje su stupile na snagu dana 01.06.2018. godine, dakle u periodu od 03.04.2018. godine do 01.06.2018. godine, a što osnovano u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe Republički javni tužilac.

Međutim, prekršajni sud je, umesto da primeni izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koje su važile u vreme činjenja radnje okrivljenog („Službeni glasnik RS“, broj 24/2018 od 26.03.2018. godine, sa stupanjem na snagu 03.04.2018. godine), a koje su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, između više izmena i dopuna Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koje su stupile na snagu do donošenja pobijanih prekršajnih presuda, u konkretnom slučaju najblaži propis - zakon za okrivljenog jer po njima radnja za koju se okrivljeni prekršajno goni nije inkriminisana kao prekršaj, doneo pobijanu prekršajnu presudu kojom je okrivljenog AA oglasio odgovornim za prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i time retroaktivno primenio izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koje su stupile na snagu nakon činjenja radnje za koju se okrivljeni prekršajno goni, iako su ove izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nepovoljnije za okrivljenog.

Na navedeni način nižestepeni prekršajni sudovi su prilikom donošenja pobijanih prekršajnih presuda pogrešno primenili odredbu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima po pitanju vremenskog važenja propisa, odnosno primene najblažeg propisa za okrivljenog, čineći time na štetu okrivljenog bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima koja je uticala na donošenje zakonite i pravilne odluke, a takođe i povredu materijalnog prava iz člana 265. tačka 1) Zakona o prekršajima, jer radnja za koju se okrivljeni prekršajno goni i za koju je oglašen odgovornim nije prekršaj, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Sa iznetih razloga, a vodeći računa o tome da se u smislu člana 274. tačka 2) Zakona o prekršajima radi o takvoj povredi zakona učinjenoj u pravnosnažnoj presudi koja se može otkloniti preinačenjem pravnosnažne presude, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca PTZ.br.132/20 od 19.05.2020. godine i preinačio pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Beogradu 75Pr.br.53061/18 od 17.12.2018. godine i Prekršajnog apelacionog suda 10Prž.br.27649/19 od 30.12.2019. godine, tako što je okrivljenog AA na osnovu člana 250. tačka 1) Zakona o prekršajima oslobodio odgovornosti za prekršaj iz člana 330. stav 1. tačka 23) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, jer delo za koje se okrivljeni tereti i za koje je oglašen odgovornim nije prekršaj.

S obzirom na ovako donetu odluku Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima, odlučio da troškovi prekršajnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 286. stav 1. i člana 287. stav 4. u vezi člana 250. tačka 1) Zakona o prekršajima odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                         Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić