Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

U konkretnom slučaju, branioci okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navode povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno. Međutim, ovu povredu zakona branilac obrazlaže navodima kojima osporava ocenu suda vezano za nepriznate troškove postupka na ime dvanaest poseta okrivljenom u pritvoru, navodeći da su navedene posete bile nužne i neophodne za pripremu odbrane okrivljenog, a ne samo dve posete, koliko je sud smatrao nužnim i dovoljnim za pripremanje odbrane, imajući u vidu vreme koje je okrivljeni proveo u pritvoru i težinu dela koje je okrivljenom stavljeno na teret. Po oceni branilaca, nižestepenim rešenjima je morala na jednak način da bude primenjena odredba člana 6. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata, odnosno da na isti način bude odlučeno o zahtevu za naknadu troškova za iste procesne radnje.

Iznetim navodima, branilac okrivljenog ne ukazuje na povredu nekog prava prilikom primene odredaba o troškovima postupka, već istaknutu povredu zakona obrazlaže navodima kojima osporava činjenična utvrđenja iz nižestepenih odluka polemišući sa ocenom da li je dve posete okrivljenom u pritvoru, koliko je priznato nižestepenim rešenjima, dovoljno za pripremanje odbrane okrivljenog, koje pitanje spada u činjeničnu procenu organa postupka, a što je sve u konkretnom slučaju po nalaženju Vrhovnog suda činjenično pitanje, a ne pravno i predstavlja povredu iz člana 440. ZKP.

Kako branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 441. stav 4. ZKP), a suštinski ukazuju na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva - pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), odnosno razlog koji nije propisan u odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Gorana Petronijevića i Marka Pekovića, odbacio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković