Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse, kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca propisani odredbom člana 404. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata naknade tužiocu na ime ustanovljene zakonske stvarne službenosti prelaska dalekovoda preko parcele koja je u njegovom vlasništvu, a za koju je doneto rešenje o nepotpunoj eksproprijaciji od strane Gradske uprave Grada Pančeva i za koju se pred organom uprave sprovodi postupak za sporazumno određivanje naknade za eksproprijaciju (rasprava je zakazana), na osnovu odredbe člana 56. Zakona o eksproprijaciji na koju upućuje Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije i izgradnje sistema za prenos električne energije 400kw naponskog nivoa „Transbalkanski koridor – prva faza (Sl. Glasnik RS 115/2014). Određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost vrši u skladu sa članom 56. Zakona o eksproprijaciji, pa tek ako opštinska uprava ne postupi po stavu 1. člana 61. Zakona raniji sopstvenik i korisnik eksproprijacije mogu se neposredno obratiti sudu radi određivanja naknade (stav 2), zbog čega je tužba podneta u ovoj parnici nedozvoljena. Revident uz reviziju nije dostavio drugačije odluke sudova u predmetima sa istim pravnim osnovom i činjeničnim stanjem kao u ovom predmetu radi potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. ZPP, u vezi člana 420. stav 6. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Članom 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, dok je stavom 2. istog člana propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici podneta je dana 21.12.2023. godine, a kao vrednost spora označen je iznos od 10.000,00 dinara.

S obzirom da se radi o imovinskopravnom sporu, a vrednost predmeta pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je revizija nedozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Sa iznetih razloga, primenom člana 413. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice zbog čega je ovaj sud odbio zahtev tužene na osnovu odredbe člana 154. ZPP i odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković