Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilje-protivtužene AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Maja Đelić Pantović iz ..., protiv tuženog-protivtužioca BB i tuženih VV i GG, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik advokat Aleksandar Kuljak iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca BB, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5082/2023 od 06.02.2024. godine, u sednici održanoj 10.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog- protivtužioca BB izjavljenoj protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5082/2023 od 06.02.2024. godine u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 340/2023 od 25.09.2023. godine u stavu prvom izreke.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog-protivtužioca BB izjavljena protiv stava prvog izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5082/2023 od 06.02.2024. godine u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Prokuplju P 340/2023 od 25.09.2023. godine u stavu prvom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju P 340/2023 od 25.09.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan je tuženi BB iz ... da tužilji na ime duga isplati dinarsku protivvrednost iznosa od 5.000 evra po najpovoljnijem kursu po kome banke na dan ispunjenja u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu sa dinarskom protivvrednošću kamate počev od 06.09.2017. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u delu koji se odnosi na zakonsku zateznu kamatu za period od 01.02.2017. godine do 06.09.2017. godine, u delu u kome je tražila da se tuženi obaveže da joj pored navedenog isplati iznos od još 65.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.02.2017. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje u odnosu na tužene VV i GG kojim je tražila da se obaveže tužena VV i tuženi GG da joj solidarno sa drugotuženim BB isplati iznos od 5.000 evra po najpovoljnijem kursu po kome banke na dan ispunjenja u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu sa dinarskom protivvrednošću kamate počev od 01.07.2017. godine do isplate i iznos od 65.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.02.2017. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu tuženi VV i GG da joj solidarno isplate na ime duga iznos od 260 evra po najpovoljnijem kursu po kome banke na dan ispunjenja u mestu ispunjenja otkupljuju efektivnu stranu valutu sa dinarskom protivvrednošću kamate na iznos od 260 evra po stopi Centralne Evropske banke počev od 01.11.2016. godine do isplate i iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 02.11.2016. godine do isplate. Stavom petim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog-protivtužioca BB i poništena je rukom pisana izjava tuženog-protivtužioca BB u odnosu na tužilju-protivtuženu AA. Stavom šestim izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac BB da tužilji- protivtuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 336.100,00 dinara. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužilja da tuženima VV i GG naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 402.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5082/2023 od 06.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje-protivtužene i tuženog-protivtužioca BB i tuženih VV i GG i prvostepena presuda je potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu šestom izreke, prvostepene presude tako što se u odnosu na tužilju-protivtuženu i tuženog- protivtužioca BB određuje da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog-protivtužioca BB iz ... za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv potvrđujućeg dela stava prvog izreke prvostepene presude tuženi- protivtužilac BB izjavio je reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Prema odredbi člana 404. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11...10/23 – drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, odlučeno je o tužbenom zahtevu, čiji je osnov dug po osnovu ugovora o zajmu, tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje-protivtužene.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer je ocenjeno da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili potreba tumačenja novog prava ili neujednačena sudska praksa. Odluke nižestepenih sudova zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Revident nije uz reviziju priložio drugačije odluke sudova koje bi bile predmet ocene ispunjenosti uslova za odlučivanje o posebnoj reviziji. Pored toga bez uticaja je ukazivanje revidenta na učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka i posredno i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje imajući u vidu da se posebna revizija može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava pod uslovima propisanim članom 404. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi duga tužilja-protivtužena je podnela 06.09.2017. godine, a vrednost predmeta spora u pobijanom delu je 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a ta vrednost predmeta spora ne prelazi revizijski cenzus.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković