U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog obavljala ... u periodu od 26.04.2018. godine do 10.06.2018. godine, koji nisu sistematizovani kod tuženog. Nije imala zaključen ugovor o radu sa tuženim, niti je od nje traženo da donese radnu knjižicu. Tužilja je znala da nije prijavljena kao zaposlena kod tuženog, što je i bio razlog zbog koga je prestala sa radom kod tuženog. Po zahtevu zadruge od 10.07.2018. godine, Republički fond za PIO je doneo rešenje od 11.07.2018. godine kojim se tužilji utvrđuje svojstvo osiguranika po osnovu obavljanja privremenih i povremenih poslova preko studentsko-omladinske zadruge „D New Star“ Beograd, za period od 26.04.2018. godine do 10.06.2018. godine. Tuženi je sa studentsko-omladinskom zadrugom „D New Star“ Beograd imao zaključen ugovor u skladu sa članom 3. Zakona o zadrugama. Naknada za obavljeni rad kod tuženog tužilji je isplaćena preko Studentsko omladinske zadruge „D New Star“ na osnovu uputa koji su potpisali predstavnik tuženog i predstavnik zadruge. Prema ugovoru koji je 01.01.2015. godine zaključio tuženi sa navedenom zadrugom, zadruga se obavezala da obezbedi izvršenje svih zadrugarskih povremenih i privremenih poslova koji se obavljaju kod poslodavca, kao i isplatu za sve zadrugare koji su angažovani na tim poslovima i da za obavljanje poslova svojim zadrugarima izda pojedinačni ugovor, a uput koji je overen od strane poslodavca postaje faktura i sastavni deo ugovora, odnosno grupni ugovor – uput za angažovanje većeg broja zadrugara na istim poslovima.

Prema stanovištu nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju nisu bili ispunjeni uslovi za primenu pravne fikcije iz člana 32. stav 2. Zakona o radu, budući da rad tužilje kod tuženog po svojoj sadržini i kvalitetu nije imao karakteristike radnog odnosa. Pri tom, pomoćni poslovi prodaje na kojima je tužilja bila angažovana kod tuženog, nisu bili sistematizovani normativnim aktima tuženog, a privremeno angažovanje na poslovima koji nisu trajnog karaktera ne dovodi do zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme danom stupanja na rad, jer se radi o povremenom radu za kojim potreba nije stalna.

Pravno stanovište nižestepenih sudova, kao pravilno prihvata i Vrhovni sud, zbog čega su neosnovani navodi revizije.

Naime, odredbom člana 30. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 13/17), propisano je da se radni odnos zasniva ugovorom o radu koji zaključuju zaposleni i poslodavac i koji se smatra zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor odnosno preduzetnik. Iz navedene odredbe sledi da je ugovor o radu formalan, dvostrano obavezan i teretan pravni posao. Odredba člana 32. stav 1. istog zakona propisuje da se ugovor o radu zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad u pismenom obliku. Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad (stav 2.). Pravilo o fikciji postojanja radnog odnosa, izraženo u članu 32. stav 2. Zakona o radu, zakonodavac je uveo radi sprečavanja zlopotrebe na tržištu rada i eleminacije rada na crno (faktičkog rada). Ova pravna fikcija omogućava da radni odnos nastane i bez zaključenja ugovora o radu u pismenom obliku. Za njenu primenu nije dovoljno je da je radnik stupio na rad pa da se smatra da je danom početka rada zasnovao radni odnos. Potrebno je i da je činjenica stupanja na rad nastupila sa znanjem poslodavca, odnosno da je između poslodavca i zaposlenog postignut neformalni sporazum o zasnivanju radnog odnosa.

U konkretnom slučaju tužilja je od stupanja na rad kod tuženog 26.04.2018. godine pa do 10.06.2018. godine faktički obavljala poslove - ... koji nisu sistematizovani normativnim aktima tuženog. Tuženi nije imao volju da uspostavi radni odnos sa tužiljom, jer je za njeno radno angažovanje zaključio ugovor sa studentsko omladinskom zadrugom. Pošto je tužilji preko studentske omladinske zadruge izvršena isplata naknade za obavljeni rad kod tuženog, a tužilja je samoinicijativno prestala da radi kod tuženog, to nije postojala ni volja tužilje kao zaposlene da obavlja poslove na kojima je radila, što je uslov da se uspostavi radni odnos, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za primenu člana 32. Zakona o radu, kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Sa svega iznetog na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako je revizija tužilje odbijena kao neosnovana, a odgovor na reviziju ne predstavlja radnju koja je bila potrebna za vođenje ovo postupka, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova postupka, na osnovu odredaba čl. 153. i 154. stav 1. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković