.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 9375/2024
10.07.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Stefanović advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Dinić advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3004/23 od 14.12.2023. godine, u sednici održanoj 10.07.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3004/23 od 14.12.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3004/23 od 14.12.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu, Sudska jedinica u Vrnjačkoj Banji P 305/22 od 27.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi punovažnost predugovora o kupoprodaji nepokretnosti kp. br. .. KO Vrnjačka Banja, i to u delu od ½ idealne, zaključenog dana 06.11.2017. godine između tužioca kao kupca i sada pok. VV, bivšeg iz ... kao prodavca, u odnosu na pravnog sledbenika – naslednika pok. VV, ćerku BB iz ... . Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da sud obaveže tuženu da pristupi zaključenju glavnog ugovora sa tužiocem kao kupcem, o kupoprodaji ½ idealne kp. br. .. KO Vrnjačka Banja, pod svim uslovom ugovorenim predugovorom o kupoprodaji ove nepokretnosti koji je dana 06.11.2017. godine zaključen između tužioca i oca tužene, sada pok. VV, tako što će izvršiti konverziju prava korišćenja na kp. br. .. KO Vrnjačka Banja u pravo svojine u celini ili ½ idealnoj od ove nepokretnosti, a da u protivnom tužilac na osnovu ove presude stiče pravo korišćenja na ½ idealnoj na kp. br. .. KO Vrnjačka Banja i pravo upisa po osnovu iste. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati 96.400,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 3004/23 od 14.12.2023. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku (posebna revizija).
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, broj 72/11...10/23, u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, ujednači sudska praksa, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj. Na osnovu člana 404. ZPP revizija se može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, a dozvoliti ako je ispunjen i jedan od propisanih razloga koji opravdava njenu izuzetnost, što ovde nije slučaj.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za utvrđenje punovažnosti predugovora, obavezivanju tužene da pristupi zaključenju glavnog ugovora pod svim uslovima iz predugovora tako što će izvršiti konverziju prava korišćenja predmetne parcele u pravo svojine u celini ili ½ idealnoj od ove nepokretnosti, a da u protivnom tužilac na osnovu presude stiče pravo korišćenja na ½ idelanoj od te parcele i pravo upisa po osnovu iste. Tužbeni zahtev odbijen je uz primenu odgovarajućih odredbi materijalnog prava, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o prometu nepokretnosti i Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, na utvrđeno činjenično stanje da predmetni predugovor od 06.11.2017. godine ne ispunjava zakonske uslove u pogledu forme u kojoj je morao biti zaključen, jer nije zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Primenjene odredbe ovih zakona, pa i odredbe na koje revident ukazuje, su jasne i ne zahtevaju novo tumačenje. Odluka u sporu za zahtevom kao u ovom slučaju zasniva se na konkretno utvrđenim činjenicama u svakom predmetu, koje činjenice se ne mogu osporavati u revizijskom postupku. Zato u ovom slučaju ne postoji potreba za novim tumačenjem prava ni za ujednačavanjem sudske prakse, niti potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana.
Zbog iznetog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužba je podneta 14.03.2022. godine, a označena vrednost predmeta spora od 10.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Kako je označena vrednost spora niža od vrednosti propisane članom 403. stav 3. ZPP, to je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
