Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 864/24 od 28.05.2024.godine, delimično je usvojena žalba tužioca i prvostepena presuda preinačena tako što je stavom prvim izreke utvrđeno da je apsolutno ništava i bez pravnog dejstva odredba pod tačkom II podtačka d) Ugovora o vansudskom poravnanju zaključenog 28.12.2006. godine, između tužioca i pravnog prethodnika tuženog i u delu odluke o troškovima postupka, tako što je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove prvostepenog postupka, a u preostalom delu je potvrđena prvostepena presuda. Stavovima drugim i trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 29.700,00 dinara, a odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u delu kojim je potvrđena prvostepena presuda, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11... 18/20 i 10/23 - drugi zakon) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2., da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi člana 196. Zakona o radu i člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, nakon ocene osnovanosti prigovora zastarelosti potraživanja, odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu isplati potraživanje na ime razlike između isplaćene otpremnine prilikom prestanka radnog odnosa i pripadajuće otprmenine na osnovu člana 5 aneksa kolektivnog ugovora od 30.12.2005. godine, sa zakonskom zateznom kamatom. Ovo zbog toga jer se u konkretnom slučaju radi o potraživanju iz radnog odnosa, koje potiče iz perioda 28.12.2006. godine, a tužba je podneta 01.09.2022. godine, zbog čega se ima primeniti rok zastarelosti potraživanja, shodno članu 196. Zakona o radu.

Vrhovni sud je ocenio da je drugostepena odluka doneta pravilnom primenom materijalnog prava i u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima stranaka, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom imajući u vidu da zastarelost zavisi od docnje, što je činjenično pitanje. Stoga, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, odnosno pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, a ne postoji potreba novog tumačenja prava. Na osnovu iznetog, kako nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

U parnicama iz radnih odnosa, prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se u takvim parnicama tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, kao što je reč u ovom slučaju, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, kojom je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja i isplate podneta je 01.09.2022. godine, i vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 1.526.040,00 dinara.

Imajući u vidu da ovo nije parnica u radnom sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, već radi utvrđenja ništavosti odredbi vansudskog poravnanja, kao i imovinskopravni spor u kom vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. i 441. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju i sudskih taksi, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković