Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete na ime neisplaćenog dela zarade tužiocu za period od 01.01.2013. godine do 31.01.2016. godine. Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i tužiocu dosudili na ime razlike u zaradi iznose obračunate primenom najnižeg koeficijenta za grupu poslova koje je tužilac obavljao u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za građevinarstvo i industriju građevinskog materijala (za period do 29.03.2014. godine) i Posebnim kolektivnim ugovorom za delatnost putne privrede (za period od 22.01.2015. godine), u vreme njihovog važenja, a za period pravnog vakuuma u visini minimalne zarade. Ovakva odluka ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog kroz odluke ovog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim pravnim osnovom. Odluke na koje se poziva revident su bez uticaja, jer su donete u predmetu sa istovrsnim činjeničnim pravnim osnovom, ali drugačije postavljenim tužbenim zahtevom.

Iz tih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i zaključio da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu odredbe člana 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, što je ovde slučaj, dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, kojim je propisano da revizija nije dozvoljena, ako vrednost spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužbu radi naknade štete tužilac je podneo 26.02.2016. godine, a vrednost predmeta spora u pobijanom delu je 477.503,60 dinara.

Imajući u vidu da je ovo imovinskopravni spor u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković