U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, preduzeće Građevinski inženjering „Gradnja“, OOUR Poslovnica za spoljnu i unutrašnju trgovinu, Beograd, kao prodavac i pravni prethodnik tužioca Osiguravajući zavod „Vojvodina“, OOUR filijala za osiguranje međunoarodnog transporta Novi Sad, kao kupac, zaključili su 16.03.1973. godine ugovor o kupoprodaji lokala u novogradnji u ul. ... br. .., čiji je predmet lokal površine 70,11 m2, koji se nalazi u prizemlju zgrade na kat.parc. br. 893 KOB5, a 23.03.1973. godine zaključen je aneks ugovora, kojim je konstatovano da isplatom preostale cene kupac stiče pravo uknjižbe na lokalu (član 2) i kojim su se ugovorne strane sporazumele da se suma od 30.500,00 dinara, na ime kupoprodajne cene, isplati 01.03.1974. godine, za koju sumu je kupac predao uredan akceptni nalog (član 1). Pravni prethodnik tužioca i „Gradnja“ OOUR potpisali su 03.04.1973. godine zapisnik kojim je ustanovljena površina poslovnog prostora i to: lokala od 72,90m2 i pasaža od 22,25m2 i konstatovano je da je prema potvrdi od 03.04.1973. godine, kupac platio iznos od 745.500,00 dinara, a da je za isplatu ostalo 30.500,00 dinara, za koju sumu je kupac predao akceptni nalog i konstatovano je da je prodavac pravnom prethodniku tužioca predao lokal u ispravnom stanju. Kupac je ušao u posed predmetne nepokretnosti i od tada se on, kao i njegov pravni sledbenik, ovde tužilac, nalaze u mirnoj, zakonitoj i savesnoj državini lokala. Iz izvoda iz LN br. 881 KO Savski venac, utvrđeno je da je na kat.parc. br. 892/4 upisan poslovni prostor za koji nije utvrđena delatnost - levo u ulici ... br. 6 u prizemlju, a kao nosilac prava svojine - javna svojina upisan je Grad Beograd (na osnovu člana 18. stav 3. Zakona o javnoj svojini), dok je kao nosilac prava korišćenja upisana opština Savski venac (kao pravni sledbenik GP „Gradnja“). Katastarske parcele broj deo 892, deo 893, deo 894, do obnove ZK 1975 - KOB 5, stari premer, odgovaraju kat.parc. br. 892/4 KO Savski Venac - novi premer.

Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke i izjašnjenja veštaka, utvrđeno je da se u ul. ... br. 6 u prizemlju u pasažu nalaze dva poslovna prostora, gledano sa ulice ..., i to: ulaz levo, koji koristi tužilac i ulaz desno, koji koristi Dom zdravlja Savski venac i Zubarska ordinacija „Dr Dašić“. Ukupna neto površina poslovnog prostora sa desne strane sa zubarskom ordinacijom iznosi 120,19 m2, s tim da je zubarska ordinacija u sastavu poslovnog prostora u kome se nalazi Dom zdravlja; da je lokal levo, koji ima neto površinu 70,54 m2, lokal koji je bio predmet ugovora o kupoprodaji iz 1973. godine, te da razlika u kvadraturi i činjenica da se u ugovoru o kupoprodaji lokala navodi površina od 70,11 m2 ukazuje na okolnost da je lokal levo predmet navedenog ugovora, te da navedenom lokalu pripada pasaž, prema kupoprodajnom ugovoru 50%, u površini od 22,2 m2, kao i da lokal desno nije proširivan u odnosu na izvorno stanje, u istim je gabaritima, jer nije imao gde da se proširi.

Utvrđeno je da je rešenjem RGZ od 03.07.2017. godine odbijena žalba tužioca izjavljena na rešenje RGZ SKN Beograd 2 od 04.03.2013 godine, kojim je odbijen zahtev tužioca za upis prava svojine na poslovnom prostoru bb ul. ..., na kp br. 892/4 KO Savski Venac (sa datim razlozima da se ne može utvrditi koji je poslovni prostor predmet kupoprodaje i zbog površine koja je različita u ugovoru i dostavljenoj specifikaciji).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da je pravni prethodnik tužioca na osnovu pisanog ugovora o kupoprodaji lokala u novogradnji zaključenog 16.03.1973. godine i aneksa ugovora od 03.04.1973. godine, kao i na osnovu isplaćene kupoprodajne cene u celosti, uveden u posed nepokretnosti poslovnog prostora lokala u ul. ... br. 6, u prizemlju levo, postojećeg na kat.parc. br. 892/4, te da je tužilac i dalje u posedu predmetnog lokala, kao savesni i zakoniti držalac istog, ocenivši da je državina tužioca zakonita, jer je zasnovana na punovažnom pravnom poslu, potrebnom za sticanje prava svojine. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da tuženi Grad Beograd, u smislu pravila o teretu dokazivanja iz člana 231. ZPP, nije pružio dokaze, niti je predložio izvođenje dokaza na okolnost da li je tužilac u državini predmetnog poslovnog prostora.

Po oceni Vrhovnog suda, odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 28. stav 2. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, propisano je da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu ostvar održajem protekom 10 godina, a stavom 4. istog člana da savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu ostvar održajem protekom 20 godina. Odredbom člana 30. stav 2. istog zakona, propisano je da se u vreme potrebno za održaj uračunava i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar, kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci. Odredbom člana 72. stav 2. istog zakona propisano je da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, a stavom 3. istog člana da se savesnost državine pretpostavlja.

Odredbom člana 454. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) propisano je da se ugovorom o prodaji obavezuje prodavac da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.

Saglasno navedenom, u pojmu ugovora o prodaji nije određeno da je prodavac vlasnik već da je njegova obaveza da pravo svojine prenese na kupca i da prodatu stvar u tu svrhu preda. Kako ugovor o prometu nepokretnosti, sam po sebi, nema translativno dejstvo, ali je uz ispunjenje drugih pravnih činjenica, zaključenje ugovora neophodno da bi se svojina stekla. Zaključenju ugovora o prometu nepokretnosti prenosilac i pribavilac moraju pristupiti savesno, da zaključenjem ovog ugovora mogu ostvariti cilj koji su obostrano hteli, a to je da prenosilac prenese pravo svojine, a da ga sticalac stekne. Zakon o prometu zemljišta i zgrada („Službeni list SFRJ“ br. 43/65 i 17/67) u članu 9. je propisivao da ugovor na osnovu koga se prenosi pravo korišćenja ili pravo svojine na zemljištu ili zgradi mora biti zaključen u pismenoj formi, što je prema utvrđenom činjeničnom stanju ispoštovano. Te zakonske odredbe ne propisuju uknjiženje kupljene nepokretnosti kao uslov punovažnosti pravnog posla, a overa ugovora o prometu nepokretnosti propisana je tek Zakonom o prometu nepokretnosti (Službeni glasnik br. 15/74 i 14/77) koji je donet nakon zaključenja predmetnog ugovora i nema retroaktivno dejstvo. Pravna sankcija u slučaju neuknjiženja utvrđena je članom 33. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ("Službeni list SFRJ", br. 6/1980, 36/1990, "Službeni list SRJ", broj 29/1996), kojim je propisano da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na nepokretnosti stiče upisom u javnu knjigu. Međutim, za ocenu dejstva pravnih poslova koji su zaključeni ranije i bez upisa u javnu knjigu, a s tim u vezi i sticanje prava na nepokrenosti od značaju su i drugi principi, savesnost i poštenje, stupanje u državinu, realizacija ugovora i slično.

U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tužioca je na osnovu pisanog ugovora o kupoprodaji lokala u novogradnji zaključenog 16.03.1973. godine, aneksa ugovora od 03.04.1973. godine, i na osnovu isplaćene kupoprodajne cene u celosti, uveden u posed nepokretnosti - poslovnog prostora lokala u ul. ... br. .., u prizemlju levo, postojećeg na kat. parceli 892/4, a tužilac je i dalje u posedu predmetnog lokala. Slednom iznetog, po oceni Vrhovnog suda, tužilac je, kao savesni držalac lokala, stekao pravo svojine održajem protekom roka potrebnog za održaj, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi. Naime, pitanje savesnosti držaoca (ovde tužioca, kao i pravnog prethodnika tužioca) ne može se svesti samo na pitanje da li je pravo svojine upisano na drugog u javnim knjigama. Savesnost državine se ceni u smislu odredbe člana 72. stav 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. Ta savesnost može se ceniti i na osnovu drugih elemenata, a ne samo izvođenjem zaključka o saznanju da li je neka nepokretnost bila uknjižena na drugo lice i da li je to držalac znao. Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je pravni prethodnik tužioca na osnovu pisanog ugovora o kupoprodaji od 16.03.1973. godine, sa aneksom ugovora i isplaćene kupoprodajne cene u celosti, uveden u posed nepokretnosti - predmetnog lokala, a i dalje u posedu tog lokala, pri činjenici da tužena Gradska opština Savski venac nije sporila da se tužilac nalazi u državini predmetnog poslovnog prostora, dok tuženi Grad Beograd, u smislu pravila o teretu dokazivanja nije pružio dokaze, niti je predložio izvođenje dokaza na tu okolnost (kako u ovom momentu, tako i za ceo period na koji se tužilac u tužbi poziva), a teret dokazivanja te činjenice bio je na tuženom, to su ispunjeni su uslovi iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa za sticanje svojine održajem, jer je pravni prethodnik, a zatim i tužilac, u savesnoj državini spornog lokala duže od 20 godina. Osim toga, nasuprot navodima revizije kojima se osporava savesna državina, kod utvrđenja da je predmetni poslovni prostor nalazom veštaka identifikovan i da tužilac prema službenoj evidenciji Grada Beograda, Sekretarijata za imovinske i pravne poslove nije registrovan kao zakupac poslovnog prostora koji je poveren na upravljanje tom sekretarijatu, ne proizilazi da revident ima eventualno posrednu ili neposredu državinu u smislu Odluke o načinu postupanja sa nepokretnostima koje su u javnoj svojini grada Beograda, odnosno na kojima grad Beograd ima posebna svojinska ovlašćenja („Službeni list grada Beograda“ br. 63/16...52/19), kako pravilno zaključuju nižestapeni sudovi. Stoga su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredaba člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku.

U većem delu navodi revizije tuženog se neposredno ili posredno odnose na sprovedeni dokazni postupak i ocenu dokaza, te upućuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje. Takvi navodi nisu posebno razmotreni budući da u smislu člana 407. stav 2. ZPP ne predstavljaju dozvoljen revizijski razlog.

Imajući u vidu navedeno Vrhovni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković