Tuženi BB je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbi članova 403. stav 2. tačka 2. i 408. Zakona o parničnom postpku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, osnovno se revizijom ukazuje da je drugostepeni sud počinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članovima 7, 8. i 314. ZPP koja je od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude, pošto do zaključenja glavne rasprave nije izvedeno dokazivanje čitanjem spisa Drugog osnovnog suda u Beogradu O 5001/24, niti je to učinjeno u postupku pred drugostepenim sudom koji je ove spise službeno pribavio, ali nije izvršio čitanje njihove sadržine na održanoj raspravi. Osim toga, zbog pogrešne primene materijalnog prava nisu razjašnjene sve činjenice koje omogućuju ispitivanje pravilnosti zaključka o izostanku namere darežljivosti pokojnog GG prilikom sačinjenja spornog ugovora o poklonu, odnosno postojanju činjenica na osnovu kojih bi se cenila ispunjenost uslovi za sticanje svojine po pravnom osnovu održaja.

Od bitnih činjenica drugostepeni sud je utvrdio da je tužilac sa porodicom od 1983. godine bio podstanar u dvosobnom stanu prijatelja GG, koji se nalazi u Beogradu, u Ulici ... . Tužilac, po struci diplomirani pravnik, je bio zaposlen u Gradskom javnom pravobranilaštvu i u toku 1991. godine je ostvario stanarsko pravo na stanu u Beogradu, na adresi ..., u koji se nije preselio, a koji je otkupio iz društvene svojine 1993. godine. GG nije bio oženjen, nije imao dece, niti kontakata sa tuženima, polubratom i polusestrom po ocu. Tužilac i GG su se 1994. godine saglasili da tužilac nastavi da živi u GG stanu u Ulici ... bez plaćanja zakupnine, da GG pređe da živi u tužiočev stan na adresi ..., a nakon toga je zaključen sporni ugovor o poklonu 16.04.1994. godine. Po ovom ugovoru GG, kao poklonodavac, poklanja tuženom kao poklonoprimcu stan u Ulici ... . Ugovor je sačinjen i potpisan u jednom primerku, nije overen pred sudom i nalazio se kod poklonodavca. GG je umro ...2003. godine u 54. godini života, tužilac je organizovao njegovu sahranu, a tuženi su u ostavinskom postupku na njegovoj zaostavštini, između ostalog i na spornom stanu, oglašeni naslednicima na ravne delove. Tuženi su 29.11.2012. godine podneli tužbu za iseljenje tužioca iz stana, tužilac je u toj parnici podneo protivtužbu, koja je izdvojena u poseban predmet i o zahtevu protivtužbe odlučeno pobijanom presudom. Nakon smrti pokojnog GG tužilac je otuđio svoj stan u Ulici ... .

Drugostepeni sud je na osnovu navedenih činjenica, kao i utvrđenih činjenica vezanih za porodične i socijalne prilike obe parnične stranke i pokojnog GG, zaključio da nisu ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora o poklonu koji je zaključen 16.04.1994. godine, a kome nedostaje forma u smislu člana 4. Zakona o izmenama i dopunama zakona o prometu nepokretnosti („Službeni glasnik RS“ br. 28/87). Po oceni drugostepenog suda, tužilac nije dokazao nameru darežljivosti pokojnog GG, pa sledom ove činjenice on nije savestan držalac stana i nisu ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine po pravnom osnovu održaja po odredbama članova 28. i 72. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa.

Po stanovištu Vrhovnog suda drugostepeni sud nije utvrdio sve relevantne činjenice koje omogućuju ispitivanje pravnilnosti zaključka o pravnoj prirodi pravnog osnova poseda tužioca na spornom stanu u periodu od zaključenja ugovora o poklonu 1994. godine do podnošenja tužbe za iseljenje (nakon 18 godina) i kvaliteta ostvarene državine.

Prema pravnom pravilu sadržanom u članu 561. Srpskog građanskog zakonika, poklon biva kada ko dobrovoljno drugome šta da, ne ištući niti primajući ikakve za to naplate.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima ugovor je zaključen kada su se ugovorne strane saglasile u bitnim sastojcima ugovora (član 26); zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukčije određeno (član 67. stav 1. ); nejasne odredbe u ugovoru bez naknade treba tumačiti u smislu koji je manje težak za dužnika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravičan odnos uzajamnih davanja (član 101).

Zakonom o prometu nepokretnosti koji se primenjivao u vreme sačinjenja spornog ugovora o poklonu („Službeni glasnik SRS“ br. 43/81, 28/87 i 40/89) bilo je propisano da se ugovor o prenosu prava na nepokretnosti između nosilaca prava svojine zaključuje u pismenom obliku, da se potpisi ugovarača overavaju od strane suda, da ugovor koji nije sačinjen u ovoj formi ne proizvodi pravno dejstvo; da sud može priznati pravno dejstvo ugovora o prenosu prava na nepokretnosti između nosilaca prava svojine ukoliko promet nije zabranjen, koji je zaključen u pisanom obliku na kome potpisi ugovarača nisu overeni kod suda, pod uslovom da je ugovor ispunjen u celini ili pretežnom delu, da je nepokretnost stečena u granicama zakona, da je plaćen porez na promet, da nije povređeno pravo preče kupovine i da nije povređen drugi društveni interes (član 4.).

Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se pravo svojine stiče po samom zakonu na osnovu pravnog posla i nasleđivanjem (član 20. stav 1.); da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 10 godina, a da savestan držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo svijine stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom 20 godina (član 28. stavovi 2. i 4); da je državina zakonita ako je zasnovanava na punovažnom pravnom osnovu, koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja; da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova; savesnost državine se pretpostavlja (član 72.).

Iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da su pokojni GG i tužilac u vreme zaključenja ugovora o poklonu 16.04.1994. godine bili vlasnici stanova, te da su postigli sporazum da tužilac sa porodicom živi u GG stanu u Ulici ..., a GG u tužiočevom stanu u Ulici ... . Ugovor od 16.04.1994. godine naslovljen je kao ugovor o poklonu, nije sačinjen u formi koja omogućuje prenos prava svojine, tužilac nije posedovao obostrano potpisani primerak ovog ugovora, a jedini potpisani primerak ugovora nalazio se kod pokojnog GG, sve do njegove smrti. Nema podataka koji bi upućivali na zaključak da je GG nakon zaključenja ovog ugovora izjavljivao volju, odnosno preduzimao bilo kakve pravno relevantne radnje koje bi vodile izmeni izjavljenih volja vezanih za osnov korišćenja obe nepokretnosti, niti da je bilo kada između ugovarača predviđeno da je tužilac u obavezi da kao ekvivalent za stan u Ulici ... GG prenese svojinu na stanu u ulici ... .

Nije razjašnjeno iz kojih razloga nije zaključen ugovor o zameni nepokretnosti, odnosno zbog čega je zaključen samo ugovor o poklonu stana u Ulici ..., bez sačinjavanja pismena o pravnom osnovu poseda sada pokojnog GG na tužiočevom stanu, niti je ocenjen značaj ove činjenice sa već utvrđenim činjenicama da je postignuti sporazum ugovarača realizovan sve do smrti pokojnog GG, kao i da je tužba za iseljenje tužioca iz stana podneta 29.11.2012. godine.

Pošto u ponovljenom postpku drugostepeni sud utvrdi činjenice na koje je ukazano, postojaće uslovi za izvođenje zaključka o pravnoj prirodi spornog ugovora naslovljenog kao ugovor o poklonu i postojanju uslova za njegovu konvalidaciju u smislu Zakona o prometu nepokretnosti, odnosno za zaključak da li su ispunjeni uslovi za sticanje prava svojine tužioca na stanu u Ulici ... po pravnom osnovu održaja. U ponovljenom postupku drugostepeni sud će ponovo odlučiti i o troškovima celog postupka na osnovu člana 165. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbi članova 415. stav 1. i 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković