Apelacioni sud u Beogradu odlučujući o žalbi tuženih preinačio je navedenu presudu Višeg suda u Beogradu P3 284/22 od 17.11.2022. godine u usvajajućem delu o tužbenom zahtevu, tako što je, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovan tužbeni zahtev da se obavežu tuženi „Alo media system“ d.o.o, BB i GG da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na pretpostavku nevinosti, časti i ugleda, solidarno isplate iznose od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.11.2022. godine do isplate; stavom drugim izreke, odbio tužbeni zahtev da se obavežu tuženi BB i GG da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na privatnost solidarno isplate iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.11.2022. godine do isplate; stavom trećim izreke, odbio tužbeni zahtev da se obaveže tuženi DD, glavni i odgovorni urednik dnevnih novina „Alo“ da uvod i izreku presude objavi u narednom broju dnevnih novina „Alo“; stavom četvrtim izreke, preinačio odluku o troškovima postupka, tako što je obavezan tužilac da tuženima „Alo media system“ doo, BB, VV, GG i DD naknadi troškove postupka u iznosu od 202.500,00 dinara. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 29.800,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 - drugi zakon) i utvrdio da je revizija delimično osnovana, a delimično neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ...2018. godine na internet izdanju dnevnih novina „Alo“ objavljen je tekst pod naslovom: „Udarao je po licu! U ovom stanu je AA pretukao ĐĐ!“ i podnaslovom: „AA pretukao je ĐĐ u jutarnjim časovima u stanu na ...!“, u kojem se navodi da je pevačica nakon sukoba otišla u Urgentni centar gde su joj konstatovane povrede na licu i kako „Alo!“ saznaje ĐĐ i AA su se posvađali kada je pevačica u njegovom telefonu našla razne ljubavne poruke, posle čega je on fizički nasrnuo na nju i naneo joj povrede, da je AA ĐĐ pretukao u elitnom stanu na ..., koji je u njenom vlasništvu, a u okviru teksta objavljena je fotografija tužioca i njegove supruge ĐĐ, javnosti poznate pevačice. Istog dana objavljen je i tekst sa naslovom „Dala izjavu u policiji! AA udarao ĐĐ,po licu, evo zašto je došlo do sukoba!“ i podnaslovom „ĐĐ konstatovane su povrede na licu u Urgentnom centru!“, a u tekstu naveden sadržaj kao i prethodno, uz to da je pop pevačica prijavila supruga policiji, da joj je u Urgentnom centru konstatovana povreda oka, lekaru se požalila da ju je muž udario, a lekar je slučaj prijavio dežurnom policajcu, da policija pokušava da stupi u kontakt sa ĐĐ, a takođe su tražili njenog supruga na adresi stanovanja, gde nisu uspeli da ga pronađu, a da daljom istragom nakon što budu dali izjavu i dostavi se stepen povrede, odlučiće se o daljem postupku. U okviru teksta objavljena je fotografija tužioca i njegove supruge ĐĐ. U komentarima u okviru teksta između ostalog je navedeno da je AA tukao ĐĐ pred njihovom dvomesečnom ćerkom.

U štampanom izdanju dnevnih novina „Alo“ dana ..2018. godine objavljen je tekst pod naslovom: „Moja žena je kafanska pevaljka!“, a u tekstu se navodi da fizičko nasilje koje je pop zvezda ĐĐ doživela od svog supruga AA, krajnja je posledica psihičkog maltretiranja, koje ona već duže vreme preživljava u braku, kako saznaje „Alo“, da iako je za javnost izgledalo da ona živi u bajci, sada se otkrivaju detalji koji govore upravo suprotno, AA je, kako tvrdi dobro obavešteni izvor za „Alo“, već duže vreme ponižavao ĐĐ, a najviše u društvu najbližih prijatelja. U okviru teksta objavljena je fotografija tužioca i njegove supruge ĐĐ. Objavljeno je i mišljenje koordinatora Sigurne kuće Vesne Stojanović: nasilnici uvek tvrde da su nevini.

Događaj o kom se govori u spornim tekstovima imao je sudski epilog. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu Km br. 55/2018 od 25.04.2019. godine, AA je oglašen krivim što je dana ...2018. godine oko 4,30 časova u Beogradu u stanu u kom je živeo sa oštećenom ĐĐ i zajedničkim detetom izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika, a na način što je, nakon što je došao iz grada u stan pod dejstvom alkohola zaspao u dnevnoj sobi, i nakon što ga je supruga probudila i tražila da joj objasni zašto se sa svog mobilnog telefona dopisuje sa tri različite ženske osobe i razmenjuje poruke ljubavnog sadržaja, koje je videla, najpre vređao a zatim joj zadao više udaraca u predelu glave zatvorenom šakom, od kojih udaraca je oštećena pala na pod, nakon čega ju je uhvatio i povukao za kosu, a usled kojih radnji je oštećena zadobila povrede u vidu nagnječena u temenom delu i potiljačnom predelu poglavine i oguljotinu u predelu poleđine nosa, što se kvalifikuje kao laka telesna povreda. Zbog izvršenja ovog krivičnog dela AA je izrečena uslovna osuda.

Prvostepeni sud utvrđuje da je tuženi BB bio odgovorni urednik dnevnih novina „Alo!“ u vreme objavljivanja spornih tekstova, tuženi VV odgovorni urednik internet izdanja, da je tužena GG autor spornih tekstova, a tuženi DD je sadašnji odgovorni urednik ovih dnevnih novina.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev, zaključujući da je tužiocu povređeno pravo na privatnost, objavljivanjem fotografije bez njegove saglasnosti i povređeno pravo na pretpostavku nevinosti. Prema datim razlozima, tužiocu je povređeno pravo na privatnost objavljivanjem njegovog lika i neproverenih informacija iz privatnog života, iako nije postojao interes javnosti da bude upoznata sa tužiočevim likom, već je morala biti pribavljena njegova saglasnost, što nije učinjeno. U spornim tekstovima pored tačnih informacija, objavljene su i neproverene, odnosno netačne informacije. Iznete su informacije o činjenicama koje su tek kasnije utvrđene u krivičnom postupku, čime je izvršena kvalifikacija preduzetih radnji tužioca u smislu označavanja tužioca kao učinioca krivičnog dela pre okončanja krivičnog postupka.

Drugostepeni sud nije prihvatio stanovište prvostepenog suda o postojanju osnova tužbenog zahteva, ocenivši da su tuženi u konkretnom slučaju izveštavali javnost o slučaju nasilja u porodici, odnosno o aktu nasilja nad ženom, kao veoma prisutnom i rasprostranjenom socijalnom problemu, da je u tom smislu sadržina spornih tekstova bila usmerena na akt nasilničkog ponašanja, čime je javnost bila obaveštena o samom događaju na osnovu informacija kojima su autori mogli raspolagati u kratkom vremenskom periodu, da se ne radi o pukom iznošenju informacija iz ličnog i porodičnog života tužioca, već da je cilj informisanja javnosti u ovom slučaju prevencija i zaštita od svih oblika nasilja nad ženama. Ocenjeno je da su zaposleni u redakciji tuženog postupali sa dužnom novinarskom pažnjom u smislu člana 9. Zakona o javnom informisanju i medijima, jer su objavljene informacije došle iz pouzdanih izvora i okruženja tužioca i njegove tadašnje supruge, te se s pravom moglo verovati u njihovu istinitost, a što je u krajnjem i potvrđeno pravnosnažnom presudom u okončanom krivičnom postupku protiv tužioca. Pojedini navodi u tekstu, kao što je navod da je tužilac oštećenu udarao i pretukao pred njihovom dvomesečnom bebom, u sklopu ostalih informacija koje su tačne, nisu podobne da posebno povrede čast i ugled tužioca, kao ni navodi da je oštećena prebijena ili da je pretrpela više fizičkih povreda, imajući u vidu da je oštećena podnela krivičnu prijavu i da je težište ovih informacija - nasilje u porodici. Ovaj vid medijskog preterivanja u informisanju ne može dovesti do povrede prava ličnosti tužioca. Takođe, ne povređuje se pretpostavka nevinosti samo iz razloga što u trenutku objavljivanja spornih tekstova protiv tužioca još nije bila podneta krivična prijava i pokrenut krivični postupak, što je u međuvremenu učinjeno. Tužilac nije u javnosti oglašen krivim i predstavljen kao izvršilac krivičnog dela nasilja u porodici, već je opisano šta je uradio oštećenoj supruzi i šta je ona povodom toga učinila, odnosno da je tražila medicinsku pomoć, zaštitu policije kojoj je dala izjavu i u daljem pokrenula postupak pred nadležnim organima. Ovakvo izveštavanje predstavlja iznošenje činjenica u vezi sa predmetnim događajem, a ne kvalifikaciju krivičnog dela i označavanje tužioca njegovim izvršiocem. Okolnost da je u okviru tekstova objavljeno više ličnih fotografija tužioca, ne predstavlja povredu prava na privatnost tužioca, koji je kao suprug popularne pop pevačice javnosti poznat, objavama fotografija sa javnih događaja na kojima su se zajedno pojavljivali, a ponovljeno objavljivanje fotografija i njegovog punog imena i prezimena je ovoga puta služilo informisanju javnosti o takvom slučaju nasilja u porodici koji izaziva pažnju javnosti, zato što je u pitanju poznata osoba kao žrtva nasilja i zbog brutalnosti načina na koji je izvršeno fizičko nasilje nad suprugom i majkom dvomesečnog deteta, nanošenjem telesnih povreda. Objavljivanje fotografija ne predstavlja povredu prava ličnosti tužioca na lik jer je objavljivanje izvršeno u skladu sa odredbom člana 82. Zakona o javnom informisanju i medijima.

Prema oceni drugostepenog suda, sadržina iznetog u spornim tekstovima je od većeg značaja kao informacija od značaja za javnost, nego što je to zaštita prava ličnosti tužioca u konkretnom slučaju, jer preteže sloboda informisanja iz člana 10. Evropske konvencije u odnosu na pravo na privatnost. Neosnovanim je ocenjen i zahtev za objavljivanjem presude, jer u konkretnom slučaju nije došlo do povrede prava tužioca.

Po stanovištu Vrhovnog suda, pogrešno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede pretpostavke nevinosti, časti i ugleda i nalaganje obaveze glavnom i odgovornom uredniku da objavi presudu u narednom broju dnevnih novina. U preostalom delu, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Zakonom o javnom informisanju i medijima („Službeni glasnik RS“ br. 83/14, 58/15 i 12/16 – koji se primenjuje na sporni odnos), propisano je da se putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdani interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona; svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštenja su dužna da to pravo poštuju (član 5.); radi omogućavanja građanima da formiraju sopstveno mišljenje o pojavama, događajima i ličnostima, obezbeđuje se raznovrsnost izvora informacija i medijskih sadržaja (član 6. stav 1.); urednik i novinar dužni su da s pažnjom primerenom okolnostima, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost; urednik i novinar dužni su da preuzete informacije, ideje i mišljenja prenesu verodostojno i potpuno, a ako se informacija preuzima iz drugog medija – da navedu i naziv tog medija (član 9.); u cilju zaštite ljudskog dostojanstva, kao i nezavisnosti, ugleda i nepristrasnosti suda ili drugog nadležnog organa, niko se u mediju ne sme označiti učiniocem kažnjivog dela, odnosno oglasiti krivim, ili odgovornim pre pravnosnažnosti odluke suda (član 73.); dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet lica) na koje se odnosi informacija pravno je zaštićeno (član 79. stav 1.); informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis, zapis lika i zapis glasa ne može se objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik, odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice (član 80. stav 1.); informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis može se izuzetno objaviti i bez pristanka lica iz člana 80. ovog zakona ako u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje (član 82. stav 1.); smatra se da interes javnosti iz stava 1. ovog člana preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacije iz privatnog života, odnosno ličnog zapisa lica, naročito, između ostalog, ako je lice svojim javnim izjavama, odnosno ponašanjem u privatnom, porodičnom i profesionalnom životu privuklo pažnju javnosti i na taj način dalo povoda za objavljivanje informacije, odnosno zapisa (član 82. stav 2. tačka 2.).

U konkretnom slučaju, razjašnjeno je da su spornim tekstovima uz koje su objavljene fotografije, prenete informacije o nasilju u porodici poznate pevačice, kao javne ličnosti. Sadržinom objavljenih tekstova javnost je informisana o činjenici da je javna ličnost prijavila nasilje policiji, kao i da je zatražila medicinsku pomoć. Tvrdnje iznete u naslovima objavljenih tekstova, bez obzira što ne sadrže izričit iskaz da je tužilac izvršio krivično delo, ne ostavljaju sumnju o postojanju krivice za izvršeno nasilje nad suprugom, pre nego što je ona dokazana i utvrđena pravnosnažnom presudom krivičnog suda. Suprotno stanovištu drugostepenog suda, broj i sadržina objavljenih informacija vode formiranju stava javnosti o krivici u vreme kada protiv tužioca nije bio pokrenut bilo koji sudski postupak. Iz navedenih razloga, činjenica da je tužilac kasnije pravnosnažno osuđen ne negira povredu pretpostavke nevinosti, koja je u konkretnom slučaju učinjena. Pretpostavka nevinosti, koja je zakonom zaštićena podrazumeva postupanje nadležnih državnih organa bez predubeđenja o krivici lica kome se kažnjivo delo stavlja na teret, a teret dokazivanja je na onom ko tvrdnju iznosi. Iz navedenih razloga, drugostepeni sud pogrešno zaključuje da u konkretnom slučaju nije izvršena povreda iz člana 73. Zakona o javnom informisanju i medijima, pa je tužiocu pružena zaštita vezana za ovo pravo tako što je drugostepena presuda preinačena i prvostepena presuda u odgovarajućem delu potvrđena.

Međutim, neosnovano se revizijom ukazuje da je u konkretnom slučaju drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za naknadu štete zbog povrede prava na privatnost. Objavljena informacija odnosi se na suživot tužioca sa poznatom pop pevačicom, a zajednička fotografija je objavljena uz informaciju vezanu za ponašanje tužioca u porodičnom životu, koje je privuklo pažnju javnosti i tužilac dao povoda za objavljivanje informacije. S obzirom da je javnost informisana o nasilju u porodici, interes javnosti da se upozna sa informacijom o ovoj društveno nepoželjnoj pojavi i jačanju svesti o njenoj štetnosti preteže nad interesom tužioca da se spreči objavljivanje informacije i ličnog zapisa, kako je to učinjeno spornim tekstovima.

Imajući u vidu delimični uspeh tužioca u postupku, na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 2 .i 154. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da u konačnom svaka stranka treba da snosi sopstvene troškove kojima se izložila vođenjem spora i izjavljivanjem pravnih lekova.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbi članova 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković