Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Prev 472/2025
02.10.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasmine Stamenković, predsednika veća, Tatjane Đurica, Branke Dražić, Jasminke Obućina i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca „AS Velpro“ doo Donji Dušnik, Gadžin Han, čiji je punomoćnik Milan Petrović, advokat u ..., protiv tuženog „DV Mozaik Inženjering“, doo Niš u stečaju, čiji je punomoćnik Željko Ivetić, advokat u ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 855/25 od 24.04.2025. godine, u sednici održanoj dana 02.10.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 855/25 od 24.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 855/25 od 24.04.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Nišu P 519/2024 od 25.12.2024. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno pravo svojine tužioca na stanu broj .., u ul. ... br. .. u Nišu, površine 79 m2, koji se nalazi u stambeno – poslovnom objektu 2, postojeći na kp br. .. KO Niš-Ćele Kula, sa udelom od 1/1, što je tuženi dužan da prizna i trpi, te će ova presuda predstavljati ispravu podobnu za upis prava svojine u javnim knjigama u kojima se vodi evidencija o nepokretnostima.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 855/22 od 24.04.2025. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda Privrednog suda u Nišu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, kao i radi ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Imajući u vidu predmet tražene pravne zaštite i razloge na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj.

Naime, pobijanom presudom pravnosnažno je utvrđeno pravo svojine tužioca na određenom stanu. Takva odluka zasnovana je na utvrđenim činjenicama da su pravni prethodnik tužioca i pravni prethodnik tužene zaključili predugovor o kupoprodaji stana, da je tužilac kao kupac uveden u posed stana i da je u celosti isplatio kupoprodajnu cenu i to delimično pravnom prethodniku tuženog, a delimično drugom pravnom licu po nalogu tuženog. Oba iznosa isplaćena su na račune pravnih lica. Revizijom izjavljenom po osnovu odredbe člana 404. ZPP ne može se pobijati činjenično stanje već isključivo pogrešna primena materijalnog prava. Stoga su bez uticaja navodi revidenta kojima osporava utvrđenu činjenicu da je tužilac isplatio kupoprodajnu cenu za predmetni stan. Drugostepena odluka nije u suprotnosti sa stavom sudske prakse da su pravni subjekti dužni da vode poslovne knjige i uredno vode evidenciju platnog prometa, te da svoja plaćanja dokazuju isključivo finansijski verodostojnim ispravama. U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilac isplatio kupoprodajnu cenu uplatama na račune tuženog i drugog privrednog društva po njegovom nalogu, što je u skladu sa obavezom pravnih lica da svoja međusobna plaćanja vrše preko računa. Revident ne ukazuje na konkretne odluke sa kojima je pobijana drugostepena odluka u suprotnosti. Imajući navedeno u vidu Vrhovni sud nalazi da nije potrebno razmatranje navedenog pravnog pitanja od opšteg interesa, odnosno u interesu ravnopravnosti građana, niti postoji neujednačenost sudske prakse koju je potrebno usaglašavati.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tuženog, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Odredbom člana 485 ZPP propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 10.000,00 dinara. Kako vrednost predmeta spora ne dostiže zahtevani revizijski cenzus za odlučivanje sledi da je revizija nedozvoljena.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.