.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 16685/2024
25.12.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, dr Ilije Zindovića i Marije Terzić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Jordanov, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Mačak, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 200/24 (2020) od 21.02.2024. godine, u sednici održanoj 25.12.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE, odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 200/24 (2020) od 21.02.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 200/24 (2020) od 21.02.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 1242/20 od 29.11.2023. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu po osnovu naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih (psihičkih) bolova zbog povrede časti i ugleda isplati novčani iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od 29.11.2023. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate, a odbijen, kao neosnovan, u delu kojim je traženo da sud obaveže tuženog da tužiocu isplati po osnovu naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, pored dosuđenih 100.000,00 dinara, i traženih 50.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 260.800,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Požarevcu Gž 200/24 od 21.02.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je odbijena, kao neosnovana, žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke, u delu gde je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati novčani iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.11.2023. godine, kao dana presuđenja do konačne isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke u usvajajućem delu, tako što je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati novčani iznos od još 70.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.11.2023. godine, kao dana presuđenja pa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka koje je sadržano u drugom stavu izreke navedene presude, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 206.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odluči na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, kao izuzetno dozvoljenoj.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete tužiocu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti, a pobijanom presudom je delimično potvrđena prvostepena presuda u delu gde je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati novčani iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, dok je odbijen za još 70.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Pobijana odluka je doneta primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pogrešna primena materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ako zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Pitanja na koja se revizijom ukazuje nisu pitanja od opšteg interesa, niti pitanja koja su od značaja za ravnopravnost građana, a pošto odluka o tužbenom zahtevu u parnicama sa pravnim osnovom kao u ovoj parnici zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, sledi da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 2. ZPP.
Iz tog razloga je Vrhovni sud odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe čl. 404. st. 2 ZPP- a.
Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Tužilac je podneo tužbu radi naknade štete 21.12.2020. godine, a vrednost predmeta spora je 30.000,00 dinara.
Kako je revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti ista nije dozvoljena, prema članu 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
