Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Tatjane Đurica i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Ugostiteljsko društvo „Višnjica“ AD Beograd, MB 07053363, čiji je punomoćnik Tomislav Ivanović, advokat u ..., protiv tuženog Grad Beograd, Sekretarijat za imovinske i pravne poslove, Beograd, koga zastupa Gradsko pravobranilaštvo Beograd, MB 17565800, radi duga, vrednost predmeta spora 8.373.456,00 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda 3Pž 4060/23 od 05.12.2023. godine, u sednici veća održanoj 18.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tuženog, UKIDA SE presuda Privrednog apelacionog suda 3Pž 4060/23 od 05.12.2023. godine u stavu II izreke, u delu kojim je usvojena žalba tužioca i preinačena presuda Privrednog suda u Beogradu P 5242/22 od 25.04.2023. godine u stavu I izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 5.577.348,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.02.2020. godine do isplate i naknadi troškove postupka u iznosu od 628.334,00 dinara i u tom delu se predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni sud u Beogradu je doneo presudu 13P 5242/2022 dana 25.04.2023. godine, kojom je u I stavu izreke odbio tužbeni zahtev tužioca da sud obaveže tuženog da tužiocu isplati iznos od 8.373.456,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose počev od određenih datuma do isplate kako je to navedeno u tom stavu izreke, i u stavu II izreke obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 295.500,00 dinara.

Odlučujući po žalbi tužioca, Privredni apelacioni sud je presudom 3Pž 4060/23 od 05.12.2023. godine u I stavu izreke delimično odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio presudu Privrednog suda u Beogradu P 5242/2022 od 25.04.2023. godine u I stavu izreke u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev za iznos od 2.796.108,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom kako je to navedeno u tom stavu izreke, dok je u II stavu izreke delimično usvojio žalbu tužioca, preinačio presudu Privrednog suda u Beogradu P 5242/22 od 25.04.2023. godine u stavu I izreke u delu u kome je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa od 5.577.348,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.02.2020. godine do isplate, tako što je obavezao tuženog da tužiocu isplati iznos od 5.577.348,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.02.2020. godine, kao i da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 628.334,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u II stavu izreke, u delu kojim je preinačena prvostepena presuda, tuženi je podneo dozvoljenu i blagovremenu reviziju, sa svih razloga predviđenih zakonom. Revizija je dozvoljena po odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011 ... 10/23 - dr zakon).

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku i zaključio da je revizija osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom na osnovu rasprave pred drugostepenim sudom, na osnovu koga je doneta pobijana presuda, pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Beogradu P 4687/19 od 27.12.2019. godine koja je potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1965/20 od 07.04.2021. godine, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan je tuženi, ovde tužilac, da tužiocu Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića AD Beograd u stečaju preda u državinu ispražnjen od lica i stvari objekat broj 1, u Skadarskoj broj 38, koja služi kao restoran površine 140 m2 i objekat broj 2, u Skadarskoj 38/1 u kome se nalaze pomoćne prostorije restorana površine 102 m2, koji se vodi kao prizemna pomoćna zgrada na adresi u Skadarskoj 38/1 na kat. parceli br. .../..., broj lista nepokretnosti ... KO Stari Grad. Prema ugovoru o zakupu poslovnih prostorija od 01.10.1974. godine, zaključenom između Gradskog stambenog preduzeća OOUR Poslovni prostor Beograd kao zakupodavca i Ugostiteljskog preduzeća Višnjica Beograd kao zakupca, od 01.10.1974. godine, predmet zakupa su poslovne prostorije u Beogradu u Skadarskoj 38. ukupne površine 165 m2, koji se sastoje od poslovne prostorije u prizemlju od 144,50 m2 i podrumske prostorije od 20,50 m2, počev od 01.10.1974. godine, na neodređeno vreme. Nije bilo sporno da je tužilac koristio poslovni prostor u Skadarskoj broj 38. i da je plaćao tuženom za period od decembra 2016. godine do maja 2017. godine. Sporno je da li se tuženi neosnovano obogatio na ime naplaćenih zakupnina i da li je dužan da vrati tužiocu utuženi iznos kao stečen bez osnova, odnosno da li tužilac ima pravo da traži povraćaj uplaćenih sredstava u situaciji da tuženi kao zakupodavac nije vlasnik predmetnog poslovnog prostora. Predmet tužbenog zahteva je povraćaj iznosa koga je tužilac uplatio tuženom po računima koje je tuženi izdavao za period od decembra 2016. godine do maja 2019. godine. Utvrđeno je da Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića prema izvodu iz Lista nepokretnosti broj ... KO Stari Grad od 16.11.2017. godine ima prvo korišćenja i državnu svojinu sa udelom 1/1 na parceli, a da je objekat na adresi Skadarska 38. porodična stambena zgrada i da je Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića upisana kao imalac prava mešovite svojine sa 1/1 udelom. Nesporno je da je ugovor o zakupu raskinut 2011. godine i da je tužilac nastavio da koristi predmetni objekat i u narednom periodu.

Prvostepeni sud je zaključio da tuženi predmetni iznos nije stekao neosnovano, da je zakup predmetnog poslovnog prostora prestao usled otkaza od strane zakupodavca, ovde tuženog, i da je time prestao da postoji pravni osnov korišćenja poslovnog prostora za tužioca počev od 2011. godine, te je on bio dužan da predmetni poslovni prostor vrati tuženom kao zakupodavcu. Tužilac nije vratio poslovni prostor, već ga je nastavio koristiti bez pravnog osnova nakon otkaza ugovora o zakupu. Platio je račune na ime zakupnine, u iznosu čiji povraćaj traži tužbom i bio saglasan sa visinom i obračunom zakupnine. Kako je prestao osnov za korišćenje predmetnog poslovnog prostora tužiocu, bio je dužan da plati zakupninu po odredbama člana 219. Zakona o obligacionim odnosima kao naknadu za korišćenje tuđe stvari u svoju korist. Naknada se upodobljava po visini zakupnini, ali ima drugačiji pravni osnov.

Drugostepeni sud, na osnovu nesporne činjenice da je ugovor o zakupu raskinut 2011. godine, zaključuje da je tuženi kao zakupodavac mogao osnovano naplaćivati zakupninu od tužioca kao zakupca dok je ugovor bio na snazi. Međutim, od 16.11.2017. godine, od kako je prema listu nepokretnosti Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića, sada u stečaju, nosilac prava mešovite svojine, više nije postojao osnov za plaćanje od strane tužioca tuženom. Od tada, kako ugovor više nije postojao kao osnov za plaćanje tuženom, niti je nepokretnost svojina tuženog, niti tuženi od 16.11.2017. godine ima kakva stvarna prava, to se tuženi neosnovano obogatio za novčani iznos koji je tužilac platio tuženom u visini od 5.577.348,00 dinara, za period od 16.11.2017. godine. Drugostepeni sud nalazi da nema osnova pozivanju na odredbu člana 211. Zakona o obligacionim odnosima, jer tuženi nije dokazao da je tužilac znao da nije dužan platiti iznose koje je za sporni period platio tuženom. Kako se tuženi neosnovano obogatio za iznos od 5.577.348,00 dinara, koga je tužilac platio tuženom za period od 16.11.2017. godine, imajući u vidu i da je Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića Beograd u stečaju kao vlasnik izdejstvovala pravnosnažnu presudu kojom je usvojen tužbeni zahtev u odnosu na ovde tužioca za predaju sporne nepokretnosti, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u navedenom delu.

Za sada se ne može prihvatiti za pravilnu drugostepena presuda.

Odredbom člana 211. Zakona o obligacionim odnosima, ko izvrši isplatu znajući da nije dužan platiti, nema pravo da zahteva vraćanje, izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje, ili je platio da bi izbegao prinudu. Tuženi se poziva na navedenu odredbu, po stanovištu drugostepenog suda neosnovano, jer drugostepeni sud smatra da tuženi nije dokazao da je tužilac znao da nije dužan platiti. Međutim, prema utvrđenim činjenicama, prema stanju u javnim knjigama o evidenciji o nepokretnostima i pravima na nepokretnostima od 16.11.2017. godine upisani nosilac prava svojine na objektu - porodična stambena zgrada u Skadarskoj 38. i prava korišćenja na parceli .../... je Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića, a na osnovu takvog upisa drugostepeni sud smatra da od tada predmetna nepokretnost nije svojina tuženog, niti tuženi na njoj ima kakva prava. Stoga se ne može prihvatiti za pravilan zaključak da je u takvim okolnostima tuženi trebalo da dokazuje posebne okolnosti prema kojima bi tužilac trebalo da zna ko je u javnim knjigama upisani titular. Osim toga, prema navodima tužbe tužilac je vodio parnicu protiv Beogradske industrije piva, slada i bezalkoholnih pića AD Beograd u stečaju i radi utvrđenja da ovde tužilac ima pravo svojine na objektu u ulici Skadarskoj broj 38 koji služi kao restoran i na objektu broj 2 na istoj parceli koji se koristi kao pomoćne prostorije, u postupku pod brojem P 2496/17, u kome je doneta presuda koja se nalazi u spisima predmeta. Tužilac je uz tužbu dostavio dokaze kada je platio na ime zakupnine sporan iznos tuženom, a nije raspravljeno kada je platio, odnosno da li su ta plaćanja bila u vreme kada je tužilac već vodio parnicu radi utvrđenja prava svojine protiv Beogradske industrije piva, slada i bezalkoholnih pića AD Beograd u stečaju, i radi iseljenja, odnosno nakon 16.11.2017. godine od kada drugostepeni sud uzima da je Beogradska industrija piva, slada i bezalkoholnih pića AD Beograd nosilac stvarnih prava na predmetu zakupa. Ovo su činjenice od značaja za pravilne zaključke i pravilnu primenu odredbe člana 211. Zakona o obligacionim odnosima.

Kako nisu raspravljene sve činjenice od značaja za pravilnu primenu materijalnog prava, odlučeno je kao izreci na osnovu odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković