U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koga zastupa Vojno pravobranilaštvo, protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Živko Ostojić, advokat iz ..., radi ukidanja rente, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3150/23 od 25.04.2024. godine, u sednici održanoj 28.05.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3150/23 od 25.04.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 43518/2021 od 11.05.2023. godine, stavom izreke, stavovima prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tuženi ostvario pravo na isplatu rente zaključno sa 23.10.2018. godine pa se renta, dosuđena presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 842/18 od 19.03.2019. godine u stavu drugom izreke, ukida i prestaje da isplaćuje sa 24.10.2018. godine. Stavom trećim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 49.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca u delu kojim je tražio zakonsku zateznu kamatu na troškove parničnog postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3150/23 od 25.04.2024. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojena žalba tuženog i prvostepena presuda preinačena u stavu drugom izreke, tako što je određeno da se renta dosuđena presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 842/18 od 19.03.2019. godine u stavu drugom izreke, ukida i prestaje da isplaćuje sa 01.09.2021. godine, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se renta ukida i prestaje da isplaćuje sa 24.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u preostalom pobijanom, a nepreinačenom delu stava drugog i u stavu trećem izreke. Stavom trećim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 11.080,60 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. u vezi sda članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 842/18 od 19.03.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev ovde tuženog i obavezana Republika Srbija, MO, VP 5005 Novi Sad da ovde tuženom na ime mesečne rente isplati 27.545,09 dinara od 01.05.2018. godine, svakog meseca od 1. do 5. u mesecu za prethodni mesec sa pripadaućom kamatom, dok za to postoje zakonski razlozi, čime je izmenjena odluka istog suda P 1912/17 od 02.11.2017. godine u delu kojim se određuje visina rente za ubuduće. Tuženi, kao izvršni poverilac je 26.09.2019. godine protiv tužioca, kao izvršnog dužnika, Prvom osnovnom sudu u Beogradu podneo predlog za izvršenje na osnovu izvršne isprave – navedene presude. Rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Novom Sadu II 30422/19 od 02.10.2018. godine određeno je predloženo izvršenje plenidbom sa računa izvršnog dužnika i prenosom na račun izvršnog poverioca. Obaveštenjem o promeni položajne grupe Generalštaba Vojske Srbije, Uprava za operativne poslove od 20.05.2010. godine, tuženom je priznato pravo na invalidsku penziju od 01.05.2010. godine od 55.893,00 dinara, odnosno 85% od penzijskog osnova. Tuženi je rođen ...1964. godine, a 23.10.2018. godine je ispunio uslove za prestanak profesionalne vojne službe po sili zakona (40 godina staža osiguranja i 54 godine života), u skladu sa odredbom člana 110. stav 1. tačka 9 podtačka 1 Zakona o Vojsci Srbije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da je tuženi ostvario pravo na isplatu rente zaključno sa 23.10.2018. godine, zbog čega je utvrdio da se renta dosuđena presudom od 19.03.2019. godine ukida i prestaje da isplaćuje sa 24.10.2018. godine.

Drugostepeni sud je nije prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda u delu kojim je odlučeno da se ukida renta dosuđena presudom iz 2019. godine i određuje da isplata prestaje retroaktivno sa 24.10.2018. godine, zaključivši da se pravnosnažno dosuđeni iznos rente može povećati, smanjiti ili ukinuti samo za ubuduće po zahtevu ovlašćenog lica, ocenivši da, kako se renta dosuđuje unapred to se renta i ukida za ubuduće a ne retroaktivno dve godine unazad, zbog čega je delimično preinačio prvostepenu presudu i odlučio da se renta ukida i prestaje da isplaćuje sa 01.09.2021. godine. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da je u periodu od 24.10.2018. godine, presudom iz 2019. godine renta i povećana u sudskom postupu u kom je tužilac učestvovao u svojstvu tuženog i bio u mogućnosti da ovakav zahtev istakne.

Pravno shvatanje drugostepenog suda kao pravilno prihvata i Vrhovni sud, zbog čega se neosnovano revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 195 stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da ako povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane, ili su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene, odgovorno lice dužno je plaćati povređenom određenu novčanu rentu, kao naknadu za tu štetu, a članom 196. istog zakona da sud može na zahtev oštećenika za ubuduće povećati rentu, a može je na zahtev štetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donošenja ranije odluke.

Saglasno navedenom, novčana renta je oblik naknade materijalne štete koja se ostvaruje u slučaju smrti, telesne povrede ili oštećenja zdravlja i isplaćuje se unapred, radi obezbeđenja materijalne sigurnosti oštećenika, a visina rente može se izmeniti u sudskom postupku podnošenjem zahteva za njeno povećanje, smanjenje ili ukidanje. To znači da oštećeni može podneti tužbu za povećanje rente pod uslovom da je došlo do znatnih promena okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, ali mu se povećani iznos rente može dosuditi samo za ubuduće, od dana podnošenja zahteva za povećanje, odnosno dana podnošenja tužbe sa takvim zahtevom, te da sud na zahtev štetnika može smanjiti ili ukinuti rentu pod uslovom da je došlo do znatnih promena okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka, pa se i o smanjenju i ukidanju rente može odlučiti samo za ubuduće, od dana podnošenja zahteva za smanjenje i ukidanje, odnosno dana podnošenja tužbe sa takvim zahtevom. U konkretnom slučaju, tužbom podnetom 30.08.2021. godine, tužilac traži da se utvrdi da je tuženi ostvario pravo na isplatu rente zaključno sa 23.10.2018. godine (u smislu odredbe 196. ZOO), budući da je 23.10.2018. godine ispunio je uslove za prestanak profesionalne vojne službe po sili zakona, pa se renta dosuđena presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 842/18 od 19.03.2019. godine, u stavu drugom izreke, ukida i prestaje.

U konkretnom slučaju, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 842/18 od 19.03.2019. godine, usvojen je tužbeni zahtev ovde tuženog i obavezana Republika Srbija, MO, VP 5005 Novi Sad da ovde tuženom na ime mesečne rente isplati 27.545,09 dinara od 01.05.2018. godine, svakog meseca za prethodni mesec sa pripadaućom kamatom, dok za to postoje zakonski razlozi, čime je izmenjena odluka istog suda P 1912/17 od 02.11.2017. godine u delu kojim se određuje visina rente za ubuduće. Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da se pravnosnažno dosuđeni iznos rente može povećati, smanjiti ili ukinuti samo za ubuduće po zahtevu ovlašćenog lica, te da, kako se renta dosuđuje unapred to se renta i ukida za ubuduće a ne retroaktivno. Stoga je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio kao u izreci, pa su neosnovani navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

O troškovima postupka odlučeno je pravilnom primenom članova 153. stav 1. i 154. ZPP.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković