.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 4860/2025
10.09.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Emil Somer, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragomir Nastić, advokat iz ..., radi predaje poseda i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 902/24 od 17.07.2024. godine, u sednici održanoj 10.09.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 902/24 od 17.07.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kikindi P 132/23 od 11.12.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud obaveže tuženog da mu isplati na ime naknade štete iznos od 7.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 28.07.2022. godine do isplate kao i da mu naknadi nastali parnični trošak. Stavom drugim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 902/24 od 17.07.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o troškovima parničnog postupka iz stava prvog i drugog izreke, tako što je tuženi obavezan da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 97.050,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, dok je u pobijanom odbijajućem, a nepreinačenom delu stava prvog izreke žalba odbijena i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 403. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjem smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv drugostepene presude u delu kojim je preinačena prvostepena presuda u stavu drugom izreke (rešenje kojim je odlučeno o troškovima postupka), dakle protiv odluke kojom je odlučeno o sporednom traženju koje ne čini glavni zahtev. Imajući u vidu navedeno, revizija tuženog protiv ove odluke nije dozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
