Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

U donošenju pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju sud u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revident ukazuje da su u postupku pred prvostepenim sudom povređene odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku a u vezi člana 2. ZPP-a, jer su ignorisani dokazni predlozi tuženog u pogledu postojanja tripartitnog odnosa i dogovorene kompenzacije. Shodno članu 407. Zakona o parničnom postupku, povrede člana 374. stav 1. ZPP-a, relevantne su samo ukoliko su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom, pa su navodi revidenta nedozvoljeni. Navodi revidenta kojim ukazuje na povrede člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku u postupku pred drugostepenim sudom, a u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku, nisu osnovani jer je sud odlučivao u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1-3, 5, 7 i 9, kao i na pravilnu primenu materijalnog prava. Drugostepeni sud cenio je i navod žalioca u vezi povrede odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP-a, pa je našao da pobijana odluka nije zahvaćena navedenom povredom. Stoga, pobijana presuda doneta je bez bitnih povreda postupka.

Predmet tužbenog zahteva je novčano potraživanje tužioca prema tuženom u iznosu od 65.511.992,62 dinara na ime duga za isporučene tovne svinje.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac je osnovan dana 13.04.2018. godine, pod nazivom Svinjska farma Adrović d.o.o. Vladimirci – Skupljen, a rešenjem APR-a od 17.02.2021. godine izvršena je promena poslovnog imena i upisana Svinjska farma Gajić d.o.o. Vladimirci. Rešenjem APR- a od 10.03.2022. godine, brisan je AA kao zastupnik i kao član, a upisan je BB kao zastupnik i kao član sa udelom od 100%. Tužilac je tuženom u periodu od 06.02.2019. godine do 13.03.2019. godine izdao 16 računa – otpremnica koji su predmet spora i kojim je tuženom fakturisana prodaja tovnih svinja i to 4.580 komada ukupne težine od 552.070 kg, u ukupnom iznosu od 65.511.992,62 dinara. Po svakom ispostavljenom računu – otpremnici sačinjena je posebna otpremnica koja je uredno potpisana od strane tuženog. Tužilac i tuženi su proknjižili račune u finansijskom knjigovodstvu, a tužilac i u PDV - evidenciji i robnom knjigovodstvu. U toku postupka sprovedeno je ekonomsko finansijsko veštačenje u kom je utvrđeno da je na robnoj kartici tužioca proknjiženo da se utuženo potraživanje u ovoj parnici odnosi na tovne svinje koje je tužilac kupio od društva NICE FARM d.o.o. Tuženi je sve račune koji su predmet tužbenog zahteva proknjižio u svom finansijskom knjigovodstvu, a svaki račun pratile su otpremnice i to ukupno 26 otpremnica. U otpremnicama je navedeno ime i prezime vozača koji je potpisao prijem robe za tuženog i prema otpremnicama otpremljeno je 4580 komada svinja ukupne površine 549.070 kg. U knjigovodstvenoj evidenciji tuženog svaka otpremnica sastavljena je sa prijemnicom. U prijemnicama je tuženi označio da je prodavac svinja tužilac. Prijemnice su potpisane od strane tužioca i tuženog i na prijemnicama je navedeno da je rok plaćanja 21 dan od dana klanja. Po prijemnicama broj isporučenih svinja je 4579 komada, težine 549.070 kg. Tuženi je za sve svinje primljene u toku jednog dana izvršio klanje istog dana i za svako klanje je sastavio priznanicu – obračun koju je istog ili narednog dana dostavio tužiocu elektronskim putem sa zahtevom za dostavu računa. Po priznanicama je naznačeno da je tuženi izvršio otkup od Svinjske farme Adrović d.o.o. Po priznanicama ukupna vrednost otkupljenih svinja od tužioca iznosi 65.511.992,52 dinara, a tužilac je istim iznosom zadužio tuženog. Veštak je dao mišljenje da tuženi do dana veštačenja nije vršio nikakva plaćanja prema tužiocu tako da njegov dug po izdatim računima iznosi 65.511.992,62 dinara. Privredno društvo NICE FARM d.o.o. je osnovano 03.04.2017. godine, a član sa 100% je VV i sa tužiocem je povezano privredno društvo.

Tuženi je poslovao i sa privrednim društvom NICE FARM d.o.o, po osnovu Ugovora o proizvodnji tovnih svinja od 24.09.2018. godine i po tom ugovoru obaveza tuženog, kao organizatora bila je da obezbedi, proda i isporuči prasad za tov društvu NICE FARM, a društvo NICE FARM, u svojstvu proizvođača, vršilo je tov, odnosno prehranu tako primljenih svinja. Navedenim ugovorom bilo je predviđeno da, ukoliko proizvođač ne isporuči broj tovljenika koji odgovaraju broju prodatih prasadi u roku od maksimalno 120 dana, isti je dužan da organizatoru, ovde tuženom, isplati iznos od 6.000.000,00 dinara, bez PDV-a, za svakog tovljenika koji nije isporučen, sa valutom plaćanja 7 dana od dana izdavanja fakture. Takođe, za slučaj da se proizvođač u toku proizvodnje ne ponaša kao dobar domaćin, imao je pravo da jednostrano raskine ugovor i da zahteva povraćaj svinja i naknadu štete.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi, saglasno zaključuju da su tužilac i tuženi bili u poslovnom odnosu po osnovu Ugovora o kupoprodaji iz člana 454. Zakona o obligacionim odnosima i da postoji obaveza na strani tuženog u smislu odredbe čl. 262, 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima, da tužiocu isplati navedeni dug. Saglasni su da tuženi nije dokazao tvrdnju da je reč o svinjama koje je tuženi kao prasad dao privrednom društvu NICE FARM d.o.o, a predloženo veštačenje od strane veštaka veterinarske struke smatrali su neosnovanim. Stoga, eventualno dugovanje Privrednog društva NICE FARM d.o.o. prema tuženom, može biti predmet drugog parničnog postupka.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno primenili materijalno pravo prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu.

Revizija tuženog se pretežno temelji na navodima da je između tužioca, tuženog i privrednog društva „ NICE FARM“ d.o.o. predlagana trojna kompenzacija u vezi duga koji je predmet ove parnice, budući da je društvo „NICE FARM“ d.o.o. uslugu tova životinja prevalilo na svoje povezano lice SVINJSKU FARMU „GAJIĆ“ d.o.o. i da je tužilac isporučio tuženom svinje koje je tuženi kao prasad isporučio društvu „NICE FARM“ d.o.o. radi tova.

Prema članu 336. Zakona o obligacionim odnosima uslovi kompenzacije su istorodnost, dospelost i uzajamnost potraživanja. Kompenzacija spada u ostale načine prestanka potraživanja i prema članu 337. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, prebijanje ne nastaje čim se steknu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj da vrši prebijanje. Posle izjave o prebijanju smatra se da je prebijanje nastalo onog časa kada su se stekli uslovi za to (član 337. stav 2. ZOO).

Kod trojne kompenzacije nema uzajamnosti potraživanja već jedno lice duguje drugom, drugo duguje trećem, a treće duguje prvom. To znači da samo na osnovu saglasnosti nema preboja. Tek sprovođenjem kompenzacije može doći do prestanka međusobnih obaveza više lica.

Tuženi u ovoj parnici nije dokazao da je potraživanje tužioca prestalo sprovedenom kompenzacijom. Nalaz i mišljenje veštaka Milorada Dostanića, na koji se tuženi poziva nije od uticaja, jer sve i da je između tužioca, tuženog i društva „NICE FARM“ d.o.o. ranije praktikovana kompenzacija to ne dokazuje da je potraživanje iz ove parnice prestalo kompenzacijom.

Ukazivanje na postojanje tripartitnog odnosa nije od uticaja. Ukoliko je tuženi imao neko potraživanje prema društvu „NICE FARM“ doo po Ugovoru o proizvodnji tovnih svinja od 24.09.2018. godine, to potraživanje može biti predmet nekog drugog postupka. Ukazivanje tuženog da su svinje koje je tužilac isporučio zapravo prasad koje je tuženi dao firmi „NICE FARM“ d.o.o. , neosnovano je, jer sve i da jesu, tuženi je predvideo mehanizam zaštite Ugovorom od 24.09.2018. godine i istim se može koristiti. Zbog toga je neosnovano predloženo veštačenja od strane veštaka veterinarske struke. U svojoj pismenoj dokumentaciji tuženi je morao imati zavedene takve podatke koje bi mogao koristiti u sudskom postupku.

Prema članu 295. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, obaveza prestaje kada se ispuni i u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

U toku postupka nesumnjivo je utvrđeno da je tužilac prodao tuženom tovne svinje i to 4579 komada ukupne težine 549.070 kg, da je tuženi svinje primio, da je potpisao prijem, a da svoju obavezu nije izmirio na način predviđen članom 295. stav 1. ZOO, niti da je potraživanje prestalo na neki drugi zakonom predviđen način.

Stoga, kako ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi o kojima revizijski sud vodi računa po službenoj dužnosti, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka u stavu drugom izreke, doneta je jer tuženi nije uspeo u postupku po reviziji.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković