U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. st.1. i 2. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na osnovu ugovora o radu na nedoređeno vreme zaključenog 19.02.2021. godine, sa dejstvom od 06.02.2021. godine, na radnom mestu „operater na ...“. Ugovorom, tačkom 5. tačka 3. predviđeno je pravo zaposlenog na plaćeno i neplaćeno odsustvo u skladu sa zakonom i Pravilnikom o radu. Tuženi je tužilji dostavio upozorenje od 17.05.2021. godine, na postojanje otkaznog razloga iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 53. stav 3. tačka 20. Pravilnika o radu tuženog od 21.01.2019. godine i izmenama Pravilnika od 27.05.2019. godine, a tužilja je dostavila svoje izjašnjenje tuženom 24.05.2021. godine. Tuženi je zatim doneo rešenje broj ../21 od 20.10.2021. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu jer je dana 13.05.2021. godine postupajući suprotno članu 26. stav 6. Pravilnika o radu bez prethodnog podnošenja pisanog zahteva za korišćenje plaćenog odsustva u najkasnijem roku od tri dana preko planiranog datuma i njegovog korišćenja dobrovoljno dala krv da bi nakon toga dana 13.05.2021. godine i dana 14.05.2021. godine, odsustvovala sa rada bez prethodno donetog rešenja od strane poslodavca o odobravanju korišćenja plaćenog odsustva, čime je izvršila nepoštovanje radne discipline propisano članom 26. stav 8. navedenog Pravilnika o radu tuženog, zbog čega su se stekli razlozi za otkaz ugovora o radu iz člana 53. stav 3. tačka 20. Pravilnika o radu i člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu. Tužilja je registrovani dobrovoljni davalac krvi, informacije o akcijama ne dobija uvek unapred, kritičnog dana o akciji ju je obavestila prijateljica. Tog dana trebalo je da radi drugu smenu i nije se obratila poslodavcu da joj odobri korišćenje plaćenog odsustva, već je, nakon što je dala krv obavestila nadređene preko poslovne vajber grupe koja se zove „Tim 4“ da će odsustvovati tog i narednog dana sa posla. Članovi vajber grupe su i njeni nadređeni koji su videli poruku, a nisu je upozorili da postupa suprotno Pravilniku. Ovakav način komunikacije preko poslovne vajber grupe bio je uobičajen, a zaposleni nemaju direktan kontakt sa zaposlenima u Službi za ljudske resurse, već se informacije prenose preko tim lidera, tužilja nije bila upoznata da treba unapred da podnese zahtev da joj se odobri plaćeno odsustvo, a svoje odsustvo je opravdala potvrdom koju je poslodavcu preko portirnice predala 14.05.2021. godine. Prilikom dobrovoljnog davanja krvi postoji mogućnost da davaoci budu odbijeni zbog zdravstvenog stanja, pa se tužilja iz tih razloga obratila poslodavcu odmah nakon davanja krvi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da nije svako nepoštovanje radne discipline razlog za otkaz, već samo ono nepoštovanje koje se ne može tolerisati i zbog kojeg zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca, a da ponašanje tužilje u vidu nedolaska na posao radi korišćenja plaćenog odsustva zbog dobrovoljnog davanja krvi ne predstavlja ponašanje koje opravdava izricanje mere otkaza ugovora o radu, pri čemu je tužilja postupila saglasno članu 32. Pravilnika o radu tuženog, jer je poslodavca o svom odsustvu sa rada obavestila putem uobičajenog sredstva komunikacije, dok je svoje odsustvo opravdala potvrdom koju je tuženom dostavila 14.05.2021. godine, takođe u skladu sa navedenom odredbom. Osim toga u slučaju povrede radne discipline kod zaposlenog mora postojati svest o činjenju akta nediscipline koje mu se stavlja na teret, a u ovom slučaju iz okolnosti pod kojima je tužilja dala krv i zatim iskoristila svoje pravo na plaćeno odsustvo proizlazi da tužilja nema svest o nepoštovanju radne discipline koja može dovesti do otkaza ugovora o radu, pa su nižestepeni sudovi ocenili da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za davanje otkaza tužilji zbog nepoštovanja radne discipline propisani članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i članovima 53. stav 3. i 32. Pravilnika o radu tuženog, koje odredbe su citirane u nižestepenim presudama.

Ovakvo stanovište kao pravilno i na zakonu zasnovano prihvati i Vrhovni sud.

Neosnovano se revizijom ukazuje da je tužilja bila dužna da unapred obavesti tuženog o vremenu korišćenja plaćenog odsustva zbog dobrovoljnog davanja krvi, a kada to nije učinila tuženi je imao pravo da joj da otkaz zbog nepoštovanja radne discipline, s obzirom da iz utvrđenog činjeničnog stanja na nesumnjiv način proizlazi da dobrovoljno davanje krvi ne može uvek da se planira unapred, da zbog zdravstvenog stanja doborovljni davalac može da bude nepodesan za davanje krvi, što je moguće utvrditi tek prilikom pokušaja davanja krvi i da zbog toga bude odbijen, a to nije okolnost koja se može predvideti. Odredbom člana 26. stav 2. tačka 2. Pravilnika o radu tuženog, propisano je da zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo od dva uzastopna radna dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi, dok je stavom 6. istog člana propisano da se zahtev za plaćeno odsustvo podnosi pisanim putem u najkasnijem roku od tri radna dana pre planiranog datuma korišćenja odsustva, osim u slučajevima kada događaj, koji je predmet zahteva nije mogao da se predvidi unapred, što je ovde slučaj.

Osim toga, iz utvrđenog činjeničnog stanja na nesumnjiv način proizlazi da je tužilja o korišćenju plaćenog odsustva zbog dobrovoljnog davanja krvi obavestila nadređene preko poslovne vajber grupe, da su nadređeni videli poruku i da je nisu upozorili da postupa suprotno Pravilniku o radu, te je tužilja tuženom predala potvrdu kojom je opravdala odsustvo sa rada zbog dobrovoljnog davanja krvi, na koji način je tužilja u svemu postupila u skladu sa odredbom člana 32. Pravilnika o radu tuženog.

Neosnovani su i navodi revizije koji se odnose na to da su nižestepeni sudovi pogrešno zaključili da kod tužilje ne postoji svest o povredi radne discipline, s obzirom da iz utvrđenog činjeničnog stanja i po oceni Vrhovnog suda proizlazi da kod tužilje, koja je u svemu postupila shodno citiranim odredbama Pravilnika o radu tuženog, a koju niko od nadređenih, koji su primili obaveštenje o odsustvu sa rada zbog dobrovoljnog davanja krvi nije upozorio da postupa suprotno Pravilniku i nije moglo da bude svesti o povredi radne discipline.

Pravilna je i odluka o troškovima spora jer je doneta pravilnom primenom odredaba članova 153. stav 1. i 154. ZPP, pa je tužilji dosuđena naknada troškova za radnje koje je u njeno ime preuzeo punomoćnik iz reda advokata uz pravilan obračun po Advokatskoj tarifi.

Na osnovu izloženog, primenom odredbe člana 414. ZPP, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

4