Presudom Višeg suda u Pančevu Gž 232/25 od 09.04.2025. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavovima prvom, trećem, petom i delu stava šestog izreke u odnosu na tuženog BB, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi Udruženje sportskih ribolovaca i motonautičara „Heroj Marko Kulić“ iz Pančeva da mu isplati iznos od 70.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, kao i da se utvrdi da je ovaj tuženi povredio čast i ugled tužioca tako što je u odluci od 15.05.2023. godine, koju su potpisali tuženi BB i VV uvredio tužioca iznoseći, između ostalog, neistinite tvrdnje koje su citirane u ovom stavu izreke, kao i da se obaveže tuženi da uvod i izreku presude objavi u jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na teritoriji cele Srbije, te je obavezan tužilac da tuženom Udruženje sportskih ribolovaca i motonautičara „Heroj Marko Kulić“ iz Pančeva i tuženom BB solidarno naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 189.300,00 dinara. Stavom drugim izreke, potvrđena je prvostepena presuda u stavu četvrtom i preostalom delu stava šestog izreke koji se odnosi na tuženog VV, a žalbe tužioca i tuženog VV su odbijene kao neosnovane. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženih BB i VV za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženom Udruženju sportskih ribolovaca i motonautičara „Heroj Marko Kulić“ iz Pančeva naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 36.400,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu odluke iz stava 1. i 4. izreke ove presude, pozivajući se na član 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, dok je stavom 4. istog člana propisano da se kao sporovi male vrednosti smatraju sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade štete podneta je 11.10.2023. godine. Vrednost predmeta spora je 70.000,00 dinara i postupak je vođen po pravilima parnice o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, zbog čega se u toj vrsti spora dozvoljenost revizije ne ceni prema odredbama člana 403. stav 2. tačke 2. i 3. ZPP, to revizija tužioca nije dozvoljena bez obzira na preinačujuću odluku drugostepenog suda.

Na osnovu navedenog, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković