Okrivljena Tatjana Franović-Mihailović obavezana je da plati troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 996/21 od 10.05.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljene Tatjane Franović- Mihailović, advokata Marka Njegomira i Natalije Bobot i advokata Aleksandra Markovića i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2181/14 od 20.04.2021. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene Tatjane Franović-Mihailović, advokat Darko Perazić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 3. ZKP, koju u obrazloženju zahteva konkretizuje navođenjem povrede odredbe člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije, koje je utvrđeno odlukom Ustavnog suda broj Už-8965/22 od 13.11.2025. godine, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. Predložio je da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine, kao i da sud donese privremenu meru kojom se prekida izvršenje kazne zatvora, na koju je okrivljena Tatjana Franović-Mihailović osuđena.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Tatjane Franović- Mihailović, je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama, odnosno u postupku koji je prethodio donošenju pobijanih presuda učinjena bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. ZKP, pozivajući se na tačku 3) ove odredbe, citiranjem zakonskog teksta navedene odredbe, kao i da je povređena odredba člana 504. stav 1. i 506. ZKP, a koje povrede su utvrđene i odlukom Ustavnog suda Už-8965/22 od 13.11.2025. godine, kojom je usvojena ustavna žalba Tatjane Franović-Mihailović i utvrđeno je da je podnosiocu ustavne žalbe presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2181/14 od 20.04.2021. godine i presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 996/21 od 10.05.2022. godine povređeno pravo na odbranu iz člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije.

Iz spisa predmeta proizilazi da je Ustavni sud doneo odluku Už-8965/22 od 13.11.2025. godine kojom je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe, pravnosnažnim presudama Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2181/14 od 20.04.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 996/21 od 10.05.2022. godine, povređeno pravo na odbranu iz člana 33. stav 2. Ustava Republike Srbije, jer njoj i njenom braniocu u istražnom postupku nije omogućeno da ispituju svedoke, budući da nisu bili pozivani na ispitivanje. Dalje je utvrđeno da optužnica nadležnog javnog tužilaštva nije dostavljena na zakonom propisan način, već je postupajući sud istu upućivao na pogrešnu adresu, iako je okrivljena blagovremeno obavestila sud o promeni adrese, usled čega je o postojanju optužnice, saznala tek na glavnom pretresu. Iako je po saznanju za optužnicu, izjavila prigovor, vanpretresno veće je prigovor odbacilo kao nedozvoljen, smatrajući da je dostavljanje izvršeno putem oglasne table suda, te da je optužnica već bila potvrđena. Ustavni sud je ocenio da u konkretnim okolnostima, u situaciji kada okrivljenoj i njenom braniocu u istražnom postupku nisu upućivani pozivi za ispitivanje svedoka, a optužnica nije dostavljena sve do održavanja glavnog pretresa, nije obezbeđena suštinska garancija prava na odbranu, koja povreda ustavnog prava nije otklonjena ni od strane vanpretresnog veća, ni u drugostepenom postupku.

Predmetnom odlukom Ustavni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne bi bilo celishodno da poništi presude Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2181/14 od 20.04.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 996/21 od 10.05.2022. godine, imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe na osnovu utvrđene povrede prava može podneti zahtev za ponavljanje postupka i zahtevati da se ponove one radnje u postupku koje su joj bile uskraćene, poput ispitivanja svedoka.

Imajući u vidu navedenu odluku Ustavnog suda, Vrhovni sud, odlučujući o podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, nalazi da navodi izneti u zahtevu, kao i utvrđena povreda prava, u konkretnoj procesnoj situaciji ne predstavljaju osnov za intervenciju ovog suda po podnetom vanrednom pravnom leku.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljene dana 06.12.2023. godine, Prvom osnovnom sudu u Beogradu, podneo zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, te da je službenom beleškom sastavljenom pred tim sudom, u predmetu Kv 1450/25, na sednici veća održanoj dana 13.10.2025. godine, konstatovano da se o navedenom zahtevu neće odlučivati do donošenja odluke Ustavnog suda po podnetoj ustavnoj žalbi. Po donošenju odluke Ustavnog suda Už-8965/22 od 13.11.2025. godine, branilac je dana 20.11.2025. godine, dakle pre podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, podneo i dopunu zahteva za ponavljanje krivičnog postupka.

S obzirom da je pitanje preispitivanja pravnosnažne presude, već pokrenuto putem zahteva za ponavljanje krivičnog postupka, kao i da Ustavni sud svojom odlukom nije poništio pobijane presude, već je ocenio da u konkretnom slučaju takva mera ne bi bila celishodna i upravo ukazao na pravni put otklanjanja posledica utvrđene povrede kroz insitut ponavljanja krivičnog postupka, Vrhovni sud, iz istih razloga nalazi, da u konkretnoj situaciji nema osnova za donošenje drugačije odluke po podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Dakle, kako iz spisa predmeta proizilazi da propusti na koje se zahtevom ukazuje u pogledu ispitivanja oštećenih i svedoka tokom istražnog postupka, načina uručivanja optužnice i odbacivanja prigovora na istu od strane vanpretresnog veća Prvog osnovnog suda u Beogradu, nisu bili od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost donošenja pobijanih presuda, to Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nije potrebno ukidanje pravnosnažnih presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu K 2181/14 od 20.04.2021. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 996/21 od 10.05.2022. godine i vraćanje predmeta na ponovno odlučivanje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević s.r.                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković