.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 24541/2024
02.04.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Mirosavljević, predsednika veća, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca - protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Tadić, advokat iz ..., protiv tuženog - protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Jevtić, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, po tužbi i po protivtužbi radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 690/24 (2022) od 18.07.2024. godine, u sednici održanoj 02.04.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 690/24 (2022) od 18.07.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 690/24 (2022) od 18.07.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P 1447/2022 od 22.04.2024. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca povučena za iznos od 150.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog narušenja zdravlja u vezi sa predmetom Osnovnog suda u Požarevcu K 417/21. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužilac da tuženom na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplati 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene presude do isplate. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Višeg suda u Požarevcu Gž 690/24 (2022) od 18.07.2024. godine, odbijena je žalba tuženog (označenog kao tužilac) i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem i četvrtom izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet revizijskog odlučivanja je odluka nižestepenih sudova kojom je pravnosnažno odbijen zahtev protivtužbe za obavezivanje na naknadu štete zbog povrede časti i ugleda usled objavljenih informacija na društvenoj mreži u okviru formirane grupe korisnika. Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer obrazloženja nižestepenih sudova o neosnovanosti zahteva protivtužbe, ne odstupaju od postojeće sudske prakse i vladajućih pravnih shvatanja u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava za presuđenje ove pravne stvari - Zakona o obligacionim odnosima, a utvrđeno činjenično stanje koje se navodima revizije osporava, kao i bitne povrede odredaba parničnog postupka, ne predstavljaju razloge za izjavljivanje posebne revizije. Iz navedenih razloga primenom člana 404. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da je revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Članom 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano članom 479. stav 6. istog zakona.
Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 18.11.2022. godine a protivtužba radi naknade nematerijalne štete 31.05.2023. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi je 50.000,00 dinara i po protivtužbi 60.000,00 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti, jer vrednost predmeta spora, po tužbi kao i po protivtužbi, ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe i na dan podnošenja protivtužbe, pa revizija nije dozvoljena, na osnovu člana 479. stav 6. ZPP.
Iz izloženih razloga, primenom člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Mirosavljević,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
