U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića i Dragane Marinković, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Vuković, advokat iz ..., protiv tužene JMU „Radio televizija Srbije“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Olga Đorđević, advokat iz ... i tuženog JP „Emisiona tehnika i veze“, Beograd, čiji je punomoćnik Marija Ivanović, advokat iz ..., radi poništaja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3726/21 od 10.05.2022. godine, u sednici održanoj 25.07.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv stava jedan izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3726/21 od 10.05.2022. godine, u delu u kome je potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2916/18 od 23.10.2020. godine u delu stava drugog koji se odnosi na vraćanje tužioca na rad, u stavu trećem, u delu stava četvrtog za uplatu pripadajućih doprinosa, u stavu petom, sedmom i osmom izreke, i protiv stava dva izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3726/21 od 10.05.2022. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv stava jedan izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3726/21 od 10.05.2022. godine, u delu kojim je potvrđen stav jedan izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2916/18 od 23.10.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2916/18 od 23.10.2020. godine, stavom prvim izreke, nije dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe kao u podnescima od 31.01.2019. godine i od 18.04.2019. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nezakonito rešenje JMU „Radio televizija Srbije“ iz Beograda broj ... od 24.11.2004. godine o prestanku radnog odnosa tužioca i obavezana prvotužena JMU „Radio televizija Srbije“, Beograd, da tužioca vrati na rad, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, obavezana je prvotužena JMU „Radio televizija Srbije“ iz Beograda, da tužiocu na ime naknade štete za neisplaćene zarade u periodu od 01.12.2004. do 30.03.2008. godine isplati ukupan iznos od 639.027,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačni mesečni iznos od dospelosti do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom četvrtim izreke, obavezana je prvotužena JMU „Radio televizija Srbije“, Beograd, da za tužioca na iznose iz stava trećeg izreke počev od 01.12.2004. godine do 30.03.2008. godine uplati pripadajuće poreze i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijali za Grad Beograd, za zdravstveno osiguranje Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, za osiguranje za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje Beograd, u visini u kojoj to obračunaju navedene institucije na dan isplate u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže drugotuženi JP „Emisiona tehnika i veze“ Beograd da tužioca vrati na rad na radno mesto na kome se nalazio pre donošenja poništenog rešenja, kao neosnovan. Stavom šestim izreke, obavezana je prvotužena JMU „Radio televizija Srbije“, Beograd da tužiocu naknadi troškove postupka u ukupnom iznosu od 743.750,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže drugotuženi JP „Emisiona tehnika i veze“ Beograd, da mu solidarno sa prvotuženim JMU „Radio televizija Srbije“, Beograd naknadi troškove postupka, kao neosnovan. Stavom osmim izreke, obavezan je tužilac da drugotuženom JP „Emisiona tehnika i veze“ Beograd, naknadi troškove postupka od 124.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Dopunskim rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2916/18 od 10.05.2021. godine, odbačena je tužba tužioca u delu u kojem je tražio da se obaveže prvotuženi JMU „Radi televizija Srbije“, Beograd, da tužioca vrati na radno mesto na kojem se nalazio pre donošenja poništenog rešenja, kao nedozvoljena.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3726/21 od 10.05.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene JMU „Radio televizija Srbije“, Beograd i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2916/18 od 23.10.2020. godine, u stavu prvom, drugom, trećem, u delu stava četvrtog izreke za uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, stavu petom, sedmom i osmom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2916/18 od 23.10.2020. godine u preostalom delu stava četvrtog izreke i odbačena tužba tužioca u delu tužbenog zahteva za uplatu pripadajućih poreza na iznose iz stava trećeg izreke počev od 01.12.2004. godine do 30.03.2008. godine. Stavom trećim izreke, ukinuto je rešenje sadržano u stavu šestom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2916/18 od 23.10.2020. godine i dopunsko rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2916/18 od 10.05.2021. godine i predmet u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužene JMU „Radio televizija Srbije“ za naknadu troškova postupka po žalbi.

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R1 326/22 od 31.08.2022. godine, u postupku rešavanja sukoba nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu (u odnosu na odluku sadržanu u stavu trećem izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3726/21 od 10.05.2022. godine), odlučeno je da je za postupanje stvarno nadležan Apelacioni sud u Beogradu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3599/22 od 16.11.2022. godine, stavom prvim izreke, stavljena je van snage presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3726/21 od 10.05.2022. godine u stavu trećem izreke, potvrđeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu šestom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2916/18 od 23.10.2020. godine, ukinuto je dopunsko rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2916/18 od 10.05.2021. godine i odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi JMU „Radiotelevizija Srbije“, Beograd da tužioca vrati na radno mesto na kojem se nalazio pre donošenja poništenog rešenja, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3726/21 od 10.05.2022. godine (sem u delu stava prvog izreke kojim je potvrđen deo stava drugog izreke prvostepene presude P1 2916/18 od 10.05.2021. godine kojim je poništeno kao nezakonito rešenje prvotuženog o otkazu ugovora o radu od 24.11.2004. godine) tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava zbog koje je činjenično stanje pogrešno i nepotpuno utvrđeno.

Tuženi JP „Emisiona tehnika i veze“, Beograd je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23- u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je, kod prvotužene, na osnovu zaključenog ugovora o radu broj ...od 03.07.2003. godine, bio zaposlen na neodređeno vreme na poslovima ... u PJ TV i FM Predajnici RTS. Pobijanim rešenjem od 24.11.2004. godine tužiocu je, na osnovu odredbe člana 101. stav 1. tač. 3) i 49. Zakona o radu („Službni glasnik RS“, broj 70/01 i 73/01) i člana 12. Ugovora o radu, otkazan ugovor o radu, ali je ovo rešenje kao nezakonito poništeno delom stava drugog izreke prvostepene presude koja je u tom delu potvrđena stavom prvim drugostepene presude koji nije revidiran. Prvostepeni sud je obavezao prvotuženog da tužioca vrati na rad i naknadi mu štetu u vidu neisplaćene zarade u periodu od 01.12.2004. do 30.03.2008. godine čija je visina utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke, uz uplatu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na dosuđene iznose. Odlukom Vlade RS 05 broj 023-6407/2009-1 od 09.10.2009. godine osnovano je Javno preduzeće „Emisiona tehnika i veze“ za upravljanje emisionom infrastrukturom. Navedeno preduzeće je 16.02.2010. godine upisano u APR i počelo sa radom dana 01.01.2011. godine. Prvostepeni sud nije dozvolio objektivno preinačenje tužbe iz podnesaka tužioca od 31.01.2019. godine i 19.04.2019. godine, jer nije bilo celishodno i u interesu parničnih stranaka radi razjašnjenja spornog pravnog odnosa između njih s obzirom na fazu postupka. Prigovor nedostatka pasivne legitimacije na strani drugotuženog u pogledu vraćanja tužioca na rad ocenjen je kao neosnovan. Tužilac nikada nije bio zaposlen kod drugotuženog, a iz Odluke o osnivanju ne proizlazi da je drugotuženi preuzeo sva prava i obaveze prvotuženog, niti da je u smislu Zakona o radu i Zakona o privrednim društvima ovom odlukom određen za pravnog sledbenika sektora prvotuženog u kome je tužilac bio zaposlen. Pri tome je drugotuženi Odlukom Vlade osnovan kao posebno pravno lice, a svi zaposleni u Sektoru TV i FM Predajnici prvotuženog nisu preuzeti automatski, već su raskidali radni odnos sa prvotuženim i tek tada zaključivali ugovore o radu sa drugotuženim.

Drugostepeni sud je, odlučujući po žalbama tužioca i tuženog, ocenio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje u potvrđujućem delu pravilno primenio materijalno pravo dajući za svoju odluku razloge koje prihvata i drugostepeni sud, dok je prvostepenu presudu ukinuo u delu stava četvrtog izreke za uplatu poreza na dosuđene iznose naknade štete na ime neisplaćene zarade i tužbu u tom delu odbacio, nalazeći da odlučivanje o tom delu zahteva ne spada u nadležnost suda. Postupajući po rešenju Vrhovnog kasacionog suda R1 362/22 od 31.08.2022. godine kojim je rešen sukob nadležnosti između Apelacionog suda u Beogradu i Prvog osnovnog suda u Beogradu, drugostepeni sud je presudom Gž1 3599/22 od 16.11.2022. godine stavio van snage stav treći izreke presude Gž1 3726/21 od 10.05.2022. godine, ukinuo dopunsko rešenje prvostepenog suda od 10.05.2021. godine i odbio zahtev tužioca da ga prvotuženi vrati na radno mesto na kome je radio pre donošenja poništenog rešenja o otkazu ugovora o radu.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca u delu koji se revizijom pobija.

Odredbom člana 281. Zakona o radu („Službnei glasnik RS“, broj 24/05 ... 55/18), propisano je da će se postupak za otkaz ugovora o radu koji je započet, a nije okončan do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončati po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odredbom člana stav 108. Zakona o radu („Službnei glasnik RS“, broj 70/01 i 73/01), propisano je da ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, zaposleni ima pravo da se vrati na rad ako to zahteva (stav 1); pored vraćanja na rad iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu ili ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje (stav 2).

Citirana odredba Zakona o radu podrazumeva reintegraciju i restituciju prava zaposlenog u slučaju da se sudskom odlukom utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos. Reintegracija podrazumeva vraćanje na rad, uz isplatu naknade štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu po zakonu, opštem aktu poslodavca ili ugovoru o radu pripadaju (restitucija). Kako je prvostepenom presudom poništeno rešenje tuženog JMU „Radio televizija Srbije“ iz Beograda broj ... od 24.11.2004. godine, kojim je tužiocu, sa danom 01.12.2004. godine, prestao radni odnos kod ovog tuženog, pravilno je, po oceni Vrhovnog suda, nižestepenim presudama obavezan prvotuženi JMU „Radio televizija Srbije“ iz Beograda da tužioca vrati na rad, kao i da mu naknadi štetu u vidu neisplaćenih zarada za period od 01.12.2004. godine do 30.03.2008. godine, sa pripadajućim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. S tim u vezi Vrhovni sud nalazi da su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava, jer drugotuženi, koji je osnovan Odlukom Vlade Republike Srbije od 09.10.2009. godine, nije pravni sledbenik Sektora TV i FM Predajnici u kome je tužilac bio zaposlen, niti je preuzeo prava i obaveze prvotuženog, zbog čega ne može biti ni obavezan da tužioca vrati na rad po poništenom rešenju prvotuženog od 24.11.2004. godine. Pored toga, tužilac nikada nije bio zaposlen kod drugotuženog, niti je dokazao da bi ga drugotuženi nakon osnivanja preuzeo.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. člana 154. i člana 165. stav 2. ZPP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP-a odlučio kao u stavu prvom izreke.

U preostalom delu, revizijom tužioca se pobija drugostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je potvrđen stav prvi presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2916/18 od 23.10.2020. godine, kojim nije dozvoljeno objektivno preinačenje tužbe iz podnesaka tužioca od 31.01.2019. godine i 18.04.2019. godine.

Prema članu 420. ZPP-a, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1). U postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (stav 6).

Revizijom tužioca u navedenom delu pobija se drugostepena presuda u delu odluke koja ima karakter rešenja kojim se parnični postupak pravnosnažno ne okončava. Zbog toga je revizija tužioca u navedenom delu nedozvoljena, jer je izjavljena protiv odluke protiv koje se po zakonu ne može izjaviti.

Na osnovu člana 413. ZPP-a, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković