Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 4384/24 od 19.06.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog, pa je prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu plati troškove parničnog postupka od 502.800,00 dinara.

Protiv drugostepene presude, tuženi je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju zbog svih zakonom propisanih razloga sa predlogom da Vrhovni sud preinači nižestepene presude i odbije tužbeni zahtev. U odgovoru na reviziju, tužilac je osporio revizijske tuženog, a troškove povodom sastava odgovora na reviziju je tražio i opredelio.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 10/23 – dr. zakon) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 2 Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Ukazivanje od strane revidenta na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, usled pogrešne ocene dokaza, nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je nosilac žiga u reči Fairy, koji je registrovan pred Zavodom za intelektualnu svojinu Republike Srbije pod brojem 20338 dana 15.01.1974. godine, sa pravom prvenstva od 01.02.1971. godine za proizvode i usluge iz klase 3 Međunarodne klasifikacije roba i usluga, toaletni sapuni, sredstva za pranje i beljenje i drugi proizvodi za negu veša, sredstva za čišćenje i poliranje i sredstva za pranje posuđa, što proizlazi iz uverenja Zavoda 990 br. 2023/19966-Ž-1971/72-20338 od 30.10.2023. godine. Tuženi se bavi uvozom, distribucijom i trgovinom na malo proizvoda široke potrošnje, među kojima i tečnih deterdženata za pranje posuđa. Utvrđeno je da je Carinarnica Niš, Carinska ispostava terminal Niš, 31.03.2023. godine obustavila puštanje robe po carinskom dokumentu MRN 23 TR34130000934384 i zadržala 6.720 komada tečnog deterdženta za pranje posuđa zapremine 650 ml, koji su obeleženi znakom „Fairy“ Ultra Hizli, zbog sumnje da se tom robom povređuje pravo intelektualne svojine, o čemu je sačinila Zapisnik o obustavljanju puštanja ili zadržavanju robe br. D-961/1 dana 05.04.2023. godine. Roba je zadržana pod carinskim nadzorom i smeštena u magacinu Carinarnice Niš, Aerodromi Srbije. Carinskim dokumentima, koji su pratili uvoz predmetne robe, tuženi je označen kao uvoznik te robe po računu br. AG 32023000001 od 30.03.2023. godine, izdatim od strane turske kompanije Armeda. Navedeni račun je naslovljen na tuženog, kao uvoznika i kupca, uz navođenje evidencionih podataka tuženog, kao pravnog lica, predmeta porudžbine, između ostalog 6.720 komada predmetnih deterdženata zapremine 650 ml i fakturisane pojedinačne i ukupne cene u iznosu od 18.423,40 eura, što je sve konstatovano Zapisnikom Uprave Carina Carinarnica Niš od 05.04.2023. godine. Utvrđeno je da je predmetna roba obeležena znakom Fairy, koji je istovetan znaku Fairy, zaštićenim žigom tužioca, s obzirom da je ispisan identičnim latiničnim slovima, identičnog fonta crvenom bojom, kako je utvrđeno iz priloženih fotografija.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, polazeći od odredbi člana 49. stav 1, 2. i 3, 53. stav 1, 90. i 92. stav 1. Zakona o žigovima prvostepeni sud zaključuje da je tuženi uvozom predmetne robe, koja je istovetna robi na koju se odnosi znak Fairy, koji je zaštićen žigom tužioca, povredio pravo tužioca na žig i da je stoga tužbeni zahtev u celosti osnovan. Prvostepeni sud je primenom odredbe člana 92. stav 1. tačka 2. Zakona o žigovima, imajući u vidu da je tuženi i ranije uvozio robu koja je neovlašćeno obeležena zaštićenim znakom tužioca, koja roba je 07.02.2023. godine zadržana od strane Carinarnice Niš, kao i da je u tom carinskom postupku povukao izjavljeni prigovor protiv uništenja predmetne robe i saglasio se sa uništenjem o svom trošku, odlučio da tuženom zabrani dalji uvoz i stavljanje u promet robu neovlašćeno obeleženu znakom Fairy.

Drugostepeni sud prihvata u celosti stanovište prvostepenog suda i potvrđuje prvostepenu presudu. U prilog navedenom, obrazložio je da je cenio navode tuženog da nije poručio predmetnu robu od turske firme Armeda već od druge firme, ali je iz Obaveštenja Uprave carina od 07.04.2023. godine utvrđeno da je upravo tuženi označen kao uvoznik odnosno primalac robe, a račun koji je tuženi priložio uz odgovor na tužbu potvrđuje da je tuženi od kompanije Armeda poručio spornu robu.

Po oceni Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i usvojili tužbeni zahtev.

Odredbom člana 49. stav 1.-3. Zakona o žigovima („Sl. glasnik RS“, br. 6/2020) propisano je da nosilac žiga ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, odnosno usluga na koje se taj znak odnosi. Nosilac žiga ima pravo da drugim licima zabrani da neovlašćeno koriste: 1) znak koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom u odnosu na robe, odnosno usluge koje su istovetne robi, odnosno uslugama za koje je taj žig registrovan; 2) znak koji je istovetan njegovom ranije zaštićenom znaku za sličnu vrstu robe, odnosno usluga ili sličan njegovom ranije zaštićenom znaku za istovetnu ili sličnu vrstu robe, odnosno usluga ako postoji verovatnoća da zbog te istovetnosti, odnosno sličnosti nastane zabuna u relevantnom delu javnosti, koja obuhvata i verovatnoću dovođenja u vezu tog znaka sa njegovim ranije zaštićenim znakom. Nosilac žiga ima pravo da zabrani i: 1) stavljanje zaštićenog znaka na robu, njeno pakovanje ili sredstva za obeležavanje robe (etikete, nalepnice, zatvarači za flaše i sl.); 2) nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili nuđenje ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom; 3) uvoz, izvoz, pretovar, skladištenje ili tranzit robe pod zaštićenim znakom, bez obzira na to da li je roba namenjena domaćem tržištu; 4) korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami i 5) upotrebu zaštićenog znaka u komparativnom oglašavanju na način protivan propisima. Odredbom čl. 90. Zakona o žigovima propisano je da se povredom prava smatra svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu, u smislu čl. 49-52. ovog zakona i čl. 56. stav 2. ovog zakona. Povredom se smatra i dodavanje znaku reči „tip“ „način“ „po postupku“ i sl. Odredbom člana 92. st. 1. i 2. Zakona o žigovima propisano je da u slučaju povrede prava, tužilac tužbom može da zahteva naročito: 1) utvrđenje povrede prava; 2) zabranu radnji kojima se vrši povreda ili radnji koje predstavljaju ozbiljnu pretnju da će pravo biti povređeno, kao i zabranu ponavljanja takvih ili sličnih radnji pod pretnjom plaćanja primerenog novčanog iznosa tužiocu; 3) naknadu štete; 4) objavljivanje presude o trošku tuženog; 5) oduzimanje, odnosno trajno isključenje iz prometa ili uništenje ili preinačenje, bez naknade, predmeta kojima je izvršena povreda i 6) zabranu otuđenja, oduzimanje, ili uništenje, bez naknade, materijala i predmeta koji su upotrebljeni u proizvodnji predmeta kojima je izvršena povreda prava. Pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede prava i tužbenog zahteva, kao i interese trećih lica. Stavom 4 istog člana propisano je da tužilac ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Saglasno napred citiranim zakonskim odredbama, nosilac žiga ima isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, pa u tom smislu ima pravo da drugim licima zabrani da neovlašćeno koriste znak koji je istovetan sa njegovim ranije zaštićenim znakom u odnosu na robu, koja je istovetna robi, za koju je taj žig registrovan. U vezi sa tim, nosilac žiga ima pravo da zabrani drugim licima uvoz, izvoz, pretovar, skladištenje ili tranzit robe pod zaštićenim znakom (čl. 49. stav 3. tač. 3. Zakona o žigovima), bez obzira na to da li je roba namenjena domaćem tržištu, pri čemu se povredom prava smatra svako neovlašćeno korišćenje zaštićenog znaka od strane bilo kog učesnika u prometu. Sledom, pravilan je zaključan nižestepenih sudova da povredu žiga uvek predstavlja korišćenje istovetnog znaka sa ranije zaštićenim znakom nosioca žiga u odnosu na robu, koja je istovetna robi, za koju je žig registrovan. Na postojanje istovetnosti znakova nije od uticaja činjenica da su ispod zaštićenog znaka tužioca Fairy na privremeno oduzetim deterdžentima ispisane reči Ultra Hizli, budući da saglasno odredbi člana 90. stav 2. Zakona o žigovima, neovlašćeno korišćenje podrazumeva i dodavanje reči zaštićenom znaku.

Revizijskim navodima da je prijemnik predmetne robe Privredno društvo „Lavkoni“ d.o.o. Zaječar i da se radilo o pogrešnom naznačenju tuženog, kao uvoznika robe, zapravo se ponavljaju navodi koje je tuženi isticao i u žalbi, pa kako ove navode nije prihvatio ni drugostepeni sud budući da tuženi nije učinio verovatnim da bez svoje krivice nije mogao da iznese ove navode i predloži dokaze na tu okolnost do zaključenja glavne rasprave u smislu člana 372. ZPP, to isti nisu bili uticaja na drugačiju odluku u postupku po reviziji. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi, u skladu sa vremenskim okvirom, prema članu 233. st.1. Zakona o parničnom postupku, te dostavljanje istih suprotno navedenom članu nije dozvoljeno, pa se sledom ni dokazi dostavljeni u žalbenom postupku ne mogu razmatrati pred revizijskim sudom.

Iz gore navedenih razloga, Vrhovni sud je odbio reviziju tuženog, kao neosnovanu i odlučio kao u stavu prvom izreke revizijske presude na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova u vezi sa podnetim odgovorom na reviziju kao u stavu drugom izreke ove odluke jer se ne radi o potrebnim troškovima u smislu člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković