Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1316/22 od 26.09.2022. godine odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2210/20 od 06.12.2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1316/22 od 26.09.2022. godine revizije su blagovremeno izjavili tužilac i tuženi. Revizijom tužioca se navedena drugostepena presuda pobija u delu u kome je tužbeni zahtev odbijen, zbog pogrešne primene materijalnog prava, dok se revizijom tuženog ista presuda pobija u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog, a troškove na ime sastava tog odgovora je tražio.

Ispitujući zakonitost i pravilnost pobijane presude, po izjavljenim revizijama, a u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20, 10/23-dr zakon) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni sud je našao da su revizije tužioca i tuženog neosnovane.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredbe parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2) ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac, po zanimanju doktor ..., zasnovao je radni odnos kod tuženog u oktobru 2004. godine kao asistent. Zatim je stekao zvanje docenta, a odlukom Senata Univerziteta u Novom Sadu od 24.09.2015. godine je izabran u zvanje vanrednog profesora za užu oblast ... i sa tuženim zaključio Ugovor o radu broj .. od 20.10.2015. godine na određeno vreme, u trajanju od pet godina, počev od 21.10.2015. godine do kraja izbornog perioda, tj. do 20.10.2020. godine. Odlukom Senata Univerziteta u Novom Sadu broj .. od 24.09.2020. godine, u kojoj je navedeno da se primenjuje od dana zaključenja ugovora o radu lica izabranog u zvanje nastavnika sa dekanom fakulteta, tužilac je biran u zvanje redovnog profesora iz polja ..., za užu ... oblast ... na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Pošto supruga i sin tužioca žive u ..., tužilac je unazad tri godine pre pandemije virusa kovid-19 uobičajeno odlazio da boravi u ... sa porodicom, o čemu je redovno obaveštavao šefa katedre prof. dr BB, kao što ga je i kritičnom prilikom nakon izbora u zvanje redovnog profesora obavestio. Tužilac je otputovao u ... 2. ili 3. oktobra 2020. godine i nameravao je da se vrati najkasnije u vreme za potpisivanje ugovora o radu. Služba opštih i pravnih poslova tuženog je pripremila nacrt ugovora o radu broj ... sa datumom 15.10.2020. godine, prema kome se tužilac, kao zaposleni, raspoređuje na poslove nastavnika u zvanju redovni profesor iz polja ... na Departmanu za ..., Katedra za ... i zasniva radni odnos na neodređeno vreme počev od 21.10.2020. godine, na osnovu člana 75. stav 5. Zakona o visokom obrazovanju, a nakon što je odlukom Senata od 24.09.2020. godine izabran u zvanje redovnog profesora, s tim da je dužan da stupi na rad 21.10.2020. godine. Administrativno-tehnički sekretar Departmana za ... je dana 16.10.2020. godine (petak) obavestila tužioca telefonskim putem da treba da dođe u prostorije fakulteta do 20.10.2020. godine (utorak) do 13:00 časova radi potpisivanja ugovora. S obzirom na epidemiološku situaciju u ..., tužilac je odmah shvatio da ne može da se vrati u Srbiju do navedenog vremena, jer je prvi avionski let bio narednog četvrtka, te je o svojoj situaciji obavestio šefa Službe za opšte i prave poslove, a zatim se direktno pisanim putem obratio dekanu i prodekanu za nastavu. Istog dana, 16.10.2020. godine, tužilac se elektronskim putem obratio zaposlenom u Službi opštih i pravnih poslova tuženog pitanjem da li može da mu se pošalje ugovor o radu e-mejlom i da ga on potpisanog pošalje nazad brzom poštom. Tim povodom je tužiocu odgovoreno elektronskom porukom u ponedeljak 19.10.2020. godine (uz obrazloženje da ta služba tokom pandemije radi do 13:00 časova), da je kasno da mu se ugovor o radu šalje na potpis, s obzirom da treba da ga potpiše do 20.10.2020. godine, a da prema evidenciji fakuleta on ne koristi godišnji odmor, bolovanje ili drugo odsustvo sa rada, zbog čega nema razloga da mu se ugovor šalje, već da može lično da ga potpiše u toj službi. Narednog dana, 20.10.2020. godine, tužilac je obavestio šefa Službe za opšte i prave poslove da je bi sprečen da dođe da potpiše navedeni ugovor o radu zbog vanredne situacije izazvane pandemijom i nemogućnosti putovanja usled iste, te da će ugovor potpisati u prostorijama te službe u petak 30. oktobra, jer je prvi let ka Srbiji dan ranije uveče, kao i da se nastava na njegovim predmetima redovno održava na obe katedre preko tzv. „online“ fakultetskih platformi. Istog dana je tužiocu odgovoreno da je u obavezi da pre stupanja na rad pristupi potpisivanju novog ugovora o radu kako bi nastavio rad, da se prema postojećoj praksi ugovor o radu potpisuje u prostorijama Opšte službe, te da ako ne stupi na rad danom utvrđenim ugovorom o radu smatraće se da nije zasnovao radni odnos, osim ako je sprečen iz opravdanih razloga ili ako se poslodavac i zaposleni drukčije dogovore. Tužilac je u Srbiju mogao da se vrati samo avionskim saobraćajem, koji se od septembra 2020. godine odvijao jednom nedeljno od ... do Beograda, dok su druge mogućnosti značile da je morao da menja tri leta, a svaka država je imala svoja pravila u vezi kovida. Obaveštenjem tuženog od 23.10.2020. godine tužilac je upoznat da novi ugovor o radu sa njim neće biti zaključen, te da je za obaveze na nastavnim predmetima za koje je bio zadužen tuženi bio prinuđen da angažuje drugog nastavnika, s obzirom da tužilac pre 21.10.2020. godine nije potpisao novi ugovor o radu, a svoj nedolazak nije opravdao. Tužilac je dana 30.10.2020. godine došao u Službu opštih i pravnih poslova tuženog gde mu je šef te službe rekla da mu je ugovor o radu istekao i da ne može retroaktivno da potpiše novi ugovor. Školske 2019/2020. godine tužilac je održavao nastavu iz tri nastavna predmeta na dve katedre, a neposredni rukovodilac mu je bio direktor Departmana za ... i šef katedre za ... dr BB, koji je bio dužan da prati i kontroliše izvođenje nastave, ispita i drugih zaduženja od strane nastavnika. Počev od proglašenja vanrednog stanja u Republici Srbiji u martu 2020. godine, tuženi je prešao da održavanje viruelne, tzv. „ online“ nastave i takav način održavanja nastave je zadržan tokom 2020. godine i 2021. godine, u skladu sa obaveštenjem Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 16.03.2020. godine. Tužilac je predavanja održavao putem „online“ nastave, a ispite u prostorijama fakulteta. Na navedeni način je svoje radne dužnosti izvršavao i tužiočev kolega, dr VV, koji je kao redovni profesor ... radio na istoj katedri. Kolektivni godišnji odmor kod tuženog je trajao od 27.07.2020. - 24.08.2020. godine. Tužilac je u septembru 2020. godine bio na fakultetu kada je za studente držao ispit u jednom danu, a tog meseca je od strane Dekanata i IT Službe tuženog redovno obaveštavan o tehničkim zahtevima za izvođenje nastave, rasporedu „ online“ nastave ( za zimski semestar školske 2020/2021. godine ).

Na osnovu napred utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev tužioca, nalazeći da je primenom pravne fikcije u smislu člana 32. stav 2. Zakona o radu tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, bez zaključenog ugovora o radu, stupanjem na rad dana 21.10.2020. godine, radi obavljanja poslova redovnog profesora. Zaključili su, pritom, da nije bilo osnova za utvrđenje da je tužilac zasnovao radni odnos sa 24.09.2020. godine, imajući u vidu da je članom 75. stav 6. Zakona o visokom obrazovanju predviđeno da se sa licem izabranim u zvanje nastavnika zaključuje ugovor o radu, te se samim sticanjem zvanja redovnog profesora ne zasniva automatski radni odnos na neodređeno vreme, pa je u tom delu tužbeni zahtev odbijen. U skladu sa tim, na osnovu člana 75. stav 4. i člana 89. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, našli su i da je istekom roka (od pet godina) na koji je zaključen ugovor o radu, po sili zakona, tužiocu morao prestati radni odnos zasnovan na određeno vreme u zvanju vanrednog profesora i da je rešenje tuženog od 21.10.2020. godine deklarativnog karaktera, pa je i u ovom delu tužbeni zahtev odbijen.

Po oceni Vrhovnog suda, stanovište nižestepenih sudova je zasnovano na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 75. Zakona o visokom obrazovanju ( „Službeni glasnik RS“, br. 88/17 ... 6/20 ), propisano je da visokoškolska ustanova raspisuje konkurs za sticanje zvanja i zasnivanje radnog odnosa nastavnika za uže naučne, stručne, odnosno umetničke oblasti utvrđene opštim aktom visokoškolske ustanove (stav 1); Univerzitet vrši izbor u sva zvanja nastavnika, na predlog fakulteta, odnosno druge visokoškolske jedinice (stav 2); lice izabrano u zvanje predavača, višeg predavača, docenta i vanrednog profesora stiče zvanje i zasniva radni odnos na perod u trajanju od pet godina (stav 4); lice izabrano u zvanje profesora strukovnih studija i redovnog profesora stiče zvanje i zasniva radni odnos na neodređeno vreme (stav 5); sa licem izabranim u zvanje nastavnika ugovor o radu zaključuje organ poslovođenja visokoškolske ustanove iz stava 1. ovog člana (stav 6); način i postupak zasnivanja radnog odnosa i sticanja zvanja nastavnika uređuju se opštim aktom samostalne visokoškolske ustanove ( stav 7).

Članom 89. stav 1. istog zakona, propisano je da se u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u visokoškolskoj ustanovi, primenjuje zakon kojim se uređuje rad, ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.

Prema odredbi člana 32. stav 1. Zakona o radu ( „Službeni glasnik RS“, br. 24/05 ... 95/18 ), ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku. Stavom 2. istog člana, propisano je da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

U konkretnom slučaju je primenom pravne fikcije iz člana 32. stav 2. Zakona o radu tužilac zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog danom stupanja na rad 21.10.2020. godine, bez zaključenja ugovora o radu, a radi obavljanja poslova redovnog profesora, imajući u vidu utvrđeno da je nakon isteka ugovora o radu na određeno vreme, 20.10.2020. godine, u opravdanom uverenju da je tuženi saglasan sa njegovim angažovanjem, tužilac obavljao poslove vezane za nastavni proces na način organizovan od strane tuženog – radnim angažovanjem na daljinu preko „online“ fakultetskih platformi tuženog, sve do trenutka kada je obavešten da više ne postoji volja tuženog za njegovo angažovanje, tj. 23.20.2020. godine. U skladu sa tim, a po pravilnom stanovištu nižestepenih sudova, kako zakonska rešenja „vezuju“ izbor u zvanje i zasnivanje radnog odnosa, zbog čega radni odnos traje onoliko koliko traje i zvanje (pet godina), tužiocu je istekom roka na koji je zaključen ugovor o radu po sili zakona morao prestati radni odnos zasnovan na određeno vreme u trajanju od pet godina, zbog čega je osporeno rešenje tuženog od 21.10.2020. godine zakonito.

Neosnovano se, po oceni Vrhovnog suda, navodima revizije tuženog ukazuje da je u ovoj pravnoj stvari tužilac odbio po pozivu tuženog da zaključi ugovor o radu, jer na takav zaključak ne upućuje utvrđeno postupanje tužioca nakon obaveštenja o sačinjenom ugovoru o radu i poziva da radi potpisivanja istog dođe u prostorije fakulteta (16.10.2020. godine), već upravo suprotno, da je tužilac učinio opravdanim razloge svog izostanka u jednoj vanrednoj situaciji izazvanoj pandemijom kovida 19, a kako to pravilno ocenjuje i drugostepeni sud u pobijanoj presudi.

Takođe, sledom napred navedenog, kako se prema odredbama člana 75. st. 5. i 6. Zakona o visokom obrazovanju sa licem izabranim u zvanje nastavnika zaključuje ugovor o radu, neosnovan je revizijski navod tužioca, istican u žalbi i pravilno ocenjeni u pobijanoj presudi drugostepenog suda, da se samim sticanjem zvanja redovnog profesora (ovde dana 24.09.2020. godine) automatski zasniva radni odnos na neodređeno vreme, odnosno da nije bilo potrebno da zaključuje novi ugovor o radu, već aneks postojećeg ugovora, jer to ne proizlazi iz navedenih odredaba Zakona.

Preostalim navodima revizije tuženog se u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno na osnovu člana 407. stav 2. ZPP.

Sledom izloženog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

S obzirom da su revizije tužioca i tuženog odbijene, a da troškovi odgovora na reviziju nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, odbijeni su i zahtevi tužioca i tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, pa je na osnovu člana 153. i člana 154. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu drugom i trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Jelena Ivanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković