Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Darka Vuge, zbog krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Vuge - advokata Irene Đorđević, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.br.82/24 od 08.04.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 331/2025 od 26.09.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 03.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Darka Vuge - advokata Irene Đorđević, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.br.82/24 od 08.04.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 331/2025 od 26.09.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K.br.82/24 od 08.04.2025. godine okrivljeni Darko Vuga je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 20.07.2023. godine do 25.08.2023. godine. Okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom i to tako što mu se zabranjuje upravljanje motornim vozilom „B“ kategorije za period od 3 godine po pravnosnažnosti presude, s tim što se vreme koje okrivljeni provede na izdržavanju kazne ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove krivičnog postupka, a o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem. Oštećeni AA je upućen da imovinskopravni zahtev ostvaruje u parničnom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 331/2025 od 26.09.2025. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog Darka Vuge, pa je preinačena presuda Višeg suda u Nišu K.br.82/24 od 08.04.2025. godine u delu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljenog Darka Vugu, za krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ, za koje je pravostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru u periodu od 20.07.2023. godine do 25.08.2023. godine, dok su odbijene kao neosnovane i to u preostalom delu žalba branioca okrivljenog Darka Vuge i u celosti žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Nišu, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Darka Vuge - advokat Irena Đorđević, zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da preinači pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu K.br.82/24 od 08.04.2025. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1 331/2025 od 26.09.2025. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela i odluke o krivičnoj sankciji, tako što će protivpravne radnje okrivljenog Darka Vuge pravno kvalifikovati kao krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuditi ga na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine koju će okrivljeni u smislu člana 45. stav 3. KZ izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, a u koju kaznu će se okrivljenom uračunati vreme provedeno u pritvoru u periodu od 20.07.2023. godine do 25.08.2023. godine, te okrivljenom izreći meru bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom „B“ kategorije na period od 1 godine, s tim da se vreme koje okrivljeni provede na izdržavanju kazne ne uračunava u vreme trajanja mere bezbednosti.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog Darka Vuge kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste i navodeći da je sud pogrešno pravno kvalifikovao protivpravne radnje okrivljenog kao krivično delo teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 2. u vezi člana 289. stav 1. KZ i za isto ga oglasio krivim, budući da su u njegovim radnjama sadržana obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Međutim, branilac u svojim daljim navodima kojima obrazlaže ovaj svoj stav, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski samo osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocenu izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, osporavajući pri tome zaključak suda da je okrivljeni kritičnom prilikom u odnosu na preduzetu radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela postupao sa eventualnim umišljajem i polemišući sa razlozima koje su nižestepeni sudovi dali u obrazloženjima pobijanih presuda za ovaj svoj zaključak i za zaključak da je okrivljeni kritičnom prilikom pokazao bezobzirnost prema drugim učesnicima u saobraćaju, te iznoseći sopstveni zaključak da iz izvedenih dokaza i to toksikološko-hemijske analize uzoraka krvi i urina okrivljenog obavljene od strane Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, iz nalaza i mišljenja veštaka i iz odbrane okrivljenog proizilazi da je okrivljeni, koji kritičnom prilikom nije bio pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, i u odnosu na preduzetu radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela postupao sa svesnim nehatom, a da kretanje okrivljenog brzinom većom od dozvoljene može imati samo doprinos nastanku predmetne saobraćajne nezgode, kao i da neposredan uzrok predmetne saobraćajne nezgode predstavljaju propusti u kretanju pešaka koji je u alkoholisanom stanju iznenada i nebezbedno istrčao na kolovoz i predstavljao je iznenadnu prepreku za okrivljenog na putu. Iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se nižestepene presude, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski pobijaju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene izvedenih dokaza od strane nižestepenih sudova, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja nižestepenih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se to konkretno sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković