Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 10/23), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Predmet tužbenog zahteva je utvrđenje zaostavštine pok. ŽŽ i ZZ, biv. iz ..., kao i umanjenje testamentalnog raspolaganja pok. ZZ za nužni nasledni deo tužilaca na dvosobnom stanu na spratu, tavanskom prostoru i zajedničkim delovima porodične stambene zgrade na k.p.br .. KO Velika Plana. Pravnosnažna presuda zasnovana je na stanovištu da potkorovlje - tavanski prostor iznad drugog sprata navedene porodične stambene zgrade, ne predstavlja zaostavštinu pok. ŽŽ i ZZ, u smislu člana 2. stav 1. Zakona o nasleđivanju, jer je ova imovina otuđena pre otvaranja nasleđa pok. ŽŽ. Takođe, pok. ZZ je osporenim testamentom raspolagala samo dvosobnim stanom (za taj deo imovine tužioci su uspeli u sporu), dok tavanski prostor i zajedničke prostorije nisu predmet spornog testamentalnog raspolaganja. Po oceni sudova, osporenim testamentom nije povređen nužni nasledni deo tužilaca na tavanskom prostoru i zajedničkim delovima zgrade, zbog čega je u navedenom delu odbijen tužbeni zahtev. Ceneći uspeh parničnih stranaka u sporu, sudovi su odlučili da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Imajući u vidu predmet tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odluku o odbijanju tužbenog zahteva (da je sporna imovina bila predmet raspolaganje pre otvaranja nasleđa odnosno sačinjavanja testamenta), Vrhovni sud je ocenio da su odluke sudova u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda, u kojima je odlučivano o zahtevima stranaka sa sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Odluka o troškovima postupka doneta je srazmerno uspehu parničnih stranaka u sporu, primenom procesnog zakona. Pitanje naknade troškova postupka u ovom slučaju ne predstavlja pravno pitanje koje bi nalagalo novo, niti ujednačeno tumačenje prava, već procesno pitanje konkretnog spora. Stoga, nema uslova za primenu instituta posebne revizije ni na rešenje o troškovima spora sadržano u pobijanoj presudi.

Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 04.03.2021. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 10.000,00 dinara, pa kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković