.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 18438/2023
15.10.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Marije Terzić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Mijatović, advokat iz ..., protiv tuženog Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sa sedištem u Beogradu, koga zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi utvrđenja povrede autorskog prava i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 160/22 od 02.03.2023. godine, u sednici održanoj 15.10.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž4 160/22 od 02.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P4 339/19 od 18.05.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je tuženi povredio autorsko pravo tužioca tako što je bez saglasnosti tužioca kao autora fotografije „Smederevska tvrđava“, na kojoj se vidi tvrđava u Smederevu slikana iz vazduha (ptičje perspektive) na svojoj internet strani neovlašćeno javno saopštio i učinio dostupnom javnosti, bez znanja i odobrenja autora. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade imovinske štete, jer je bez saglasnosti autora javno saopštio autorsko delo tužioca – fotografiju „Smederevska tvrđava“, isplati iznos od 35.242,86 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.05.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, delimično je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da sud obaveže tuženog da na ime naknade imovinske štete, jer je bez saglasnosti autora javno saopštio njegovo autorsko delo – fotografiju „Smederevska tvrđava“ isplati iznos od još 157,14 dinara, preko dosuđenog iznosa od 35.242,86 dinara, do traženog iznosa od 35.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.10.2019. godine do 17.05.2022. godine. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete, jer je bez saglasnosti tužioca javno saopštio bez naznačenja njegovog imena ili pseudonima, autorsko delo tužioca– fotografiju „Smederevska tvrđava“ isplati iznos od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 18.05.2022. godine do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da sud obaveže tuženog da mu na dosuđeni iznos naknade neimovinske štete u iznosu od 30.000,00 dinara isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 10.10.2019. godine do 17.05.2022. godine. Stavom šestim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete, jer je bez saglasnosti autora izmenio integritet autorskog dela – fotografije tužioca „Smederevska tvrđava“, isplati iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 18.05.2022. godine do isplate. Stavom sedmim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu u kome je tražio da sud obaveže tuženog da tužiocu na ime naknade neimovinske štete, jer je bez saglasnosti autora izmenio integritet autorskog dela – fotografije tužioca „Smederevska tvrđava“, isplati iznos od još 30.000,00 dinara, preko dosuđenog iznosa od 10.000,00 dinara, do traženog iznosa od 40.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 10.10.2019. godine do 17.05.2022. godine. Stavom osmim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 81.318,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom devetim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos troškova postupka od 81.318,00 dinara za period od 18.05.2022. godine do nastupanja uslova za izvršenje. Stavom desetim izreke, odbijen je predlog tužioca za oslobađanje od plaćanja troškova parničnog postupka – sudskih taksi.
Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž4 160/22 od 02.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbacio žalbu tuženog izjavljenu protiv stava trećeg, petog, sedmog, devetog i desetog izreke, kao nedozvoljenu. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tuženog kao neosnovana i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P4 339/19 od 18.05.2022. godine u stavu prvom, drugom, četvrtom, šestom i osmom izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv stava drugog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči u smislu člana 403. stav 2. tačka 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ispitao pravnosnažnu presudu u pobijanom delu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) i ocenio da revizija tuženog nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se određeno ne ukazuje na drugu bitnu povredu odredaba parničnog postupka učinjenu pred drugostepenim sudom iz člana 374. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je autor fotografije „Smederevska tvrđava“, koja je sačinjena iz vazduha, tako što je tužilac koristio usluge paraglajdera. Navedenu fotografiju tuženi je saopštio na internet sajtu Poincare Matematičkog fakulteta u sekciji poincare.matf.bg.ac.rs/filip, u okviru pripremnog materijala za priručnik iz obaveznog predmeta Informatika. Fotografija je saopštena bez sagasnosti tužioca kao autora, bez naznačenja njegovog imena, pseudonima ili znaka i u nepotpunoj formi na način bliže opisan u obrazloženju nižestepenih presuda. Tuženi je registrovan kao institucija kojoj je dodeljen navedeni internet domen.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi povredio autorsko pravo tužioca zaštićeno Zakonom o autorskom i srodnim pravima, jer je bez saglasnosti tužioca kao autora fotografije, saopštio tu fotografiju, pa tužilac osnovano zahteva utvrđenje povrede svog autorskog prava u smislu odredbe člana 205. u vezi sa članom 15, 19, 30, 204. i 205. tog zakona. Takođe su zaključili da tužiocu kao autoru pripada pravo na novčanu naknadu imovinske i neimovinske štete.
Autorsko delo propisano je članom 2. Zakonom o autorskom i srodnim pravima, tako što je definisano kao originalna duhovna tvorevina autora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu, veličinu, sadržinu ili način ispoljavanja, kao i dopuštenost javnog saopštavanja njegove sadržine (stav 1.). Autorskim delom smatraju se naročito, između ostalog, fotografije (stav 2. tačka 9.); sadržina autorskog prava propisana je u odredbama članova 14. – 18. zakona, tako što autor ima isključivo pravo da mu se prizna autorstvo na njegovom delu (član 14.), da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni na svakom primerku dela, odnosno navedeni prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako je to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno (član 15.); da objavi svoje delo i da odredi način na koji će se ono objaviti (član 16. stav 1.); da štiti integritet svog dela suprotstavljanjem izmena svog dela od strane neovlašćenih lica i suprotstavljanjem javnog saopštavanja svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom tehničkom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi, te da daje dozvolu za preradu svog dela (član 17.); kao i isključivo imovinsko pravo na ekonomsko iskoprišćavanje svog dela, a za svako iskorišćavanje autorskog dela od drugog lica autoru pripada naknada, ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno (član 19.) Pravo na javno saopštavanje, uključujući interaktivno činjenje dela dostupnim javnosti, propisano je odredbom člana 30. istog zakona, tako što autor ima isključivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli javno saopštavanje dela, uključujući činjenje dela dostupnim javnosti žičnim ili bežičnim putem na način koji omogućuje pojedincu individualni pristup delu sa mesta i u vreme koje on odabere (stav 1.). Povredu autorskog prava predstavlja neovlašćeno vršenje bilo koje radnje koje je obuhvaćeno isključivim pravima nosioca autorskog prava, neplaćanje naknade propisane ovim zakonom ili ugovorom, kao i neizvršavanje drugih obaveza prema nosiocu autorskog prava, propisanih odredbom zakona (član 204.). Nosilac autorskog prava može tužbom da zahteva utvrđenje povrede prava, prestanak povrede prava, kao i naknadu imovinske štete (član 205. stav 1. tačka 1. i 5) i ima pravo na tužbu za naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih moralnih prava (član 205. stav 2).
U konkretnom slučaju, tuženi je javno saopšio autorsko delo tužioca – fotografiju, tako što je fotografiju saopštio bez saglasnosti tužioca, u nepotpunoj formi i bez označavanja njegovog imena ili pseudonima pa tužilac i po stanovištu Vrhovnog suda osnovano traži utvrđenje povrede svog autorskog prava u smislu odredbe člana 205. stav 1. tačka 1. Zakona o autorskom i srodnim pravima a pripada mu i pravo na naknadu imovinske i neimovinske štete.
Naime, tužilac kao autor ima pravo na ekonomsko iskorišćavanje svog autorskog dela prema članu 19. Zakona o autorskom i srodnim pravima, za svako iskorišćavanje tog dela od strane drugog lica pripada mu naknada. Kako je tuženi neovlašćeno javno saopštio fotografiju tužiocau, bez plaćanja autorske naknade, to je pravilno nižestepenim presudama obavezan na plaćanje iznosa od 35.242,86 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom, sve u skladu sa Pregledom minimalnih cena fotografija ULPUDUS-a, što predstavlja adekvatan metod utvrđivanja visine novčane naknade zbog povrede autorskog prava i saglasno članu 155, 185. i 189. Zakona o obligacionim odnosima.
Visina neimovinske štete pravilno je odmerena i pravilno su nižestepeni sudovi primenili član 200. Zakona o obligacionim odnosima, uz adekvatnu ocenu zanačaja povređenog dobra i cilja kome naknada služi, vodeći računa da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Nasuprot revizijskim navodima, pravilno su nižestepeni sudovi ocenili pasivnu legitimaciju tuženog, budući da je navedena fotografija saopštena na sajtu za koji je registrovan tuženi, a bez značaja što se ona nalazila u okviru sekcije profesoratuženog, u okviru pripreme zadataka za priručnik za 6. razred osnovne škole.
Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
